Sancticide je ranji pristup trećeg lica akcione igre sa souls-like borbenim sistemima i roguelite karakteristikama. Red Square Games (SlavicPunk: Oldtimer) i Sylen Studio (The Sin Collector: Repentless) zajedno razvijaju i objavljuju igru. Istrazite mračni svet biblijskog apokalipse danas samo na Steam-u.
Čitanje opisa igre vam može dati samo ograničen uvid. Zaista nisam bio siguran šta mogu da očekujem od Sancticide pre nego što sam je pokrenuo. Šta sam pronašao bilo je potpuno drugačije. Da li ste ikad doživeli nešto slično? Gde sadržaj igre nije bio ono što ste očekivali? Mislim da sam imao neki koncept, ali pogledajte moje utiske u pretećoj recenziji ispod.
Sancticide je trećeg lica akcione igre smeštene u središte biblijskog apokalipse. Glumite Ezečija, kolektora greha na misiji koju mu je dodelio Onaj Gore (tj. Bog ili Bogovi). Dok putujete kroz veoma tamni, brutalni i grozan svet, susrećete različite strane misije, NPC-je i neprijatelje sa različitim nivoom „Košer“ statusa.
Košer je postao zakon zemlje, a sve stvari su kategorisane kao Košer, koje su prihvatljive za One Gore, ili ne-Košer, koje nisu. Sakupljanje ne-Košer predmeta deluje da vodi ka putu nadogradnje opreme i opreme. Takođe deluje da eliminisanje određenih NPC-ja daje izvesnu količinu iskustva proporcionalnu njihovoj ne-Košer statusu. Sakupljanje ovih predmeta i iskustva su ključno za roguelite karakteristike koje opstaju posle neizbežne smrti. Samo ne računajte da ćete dobiti svoj plen nazad i spremitite se da počnete iznova na nivou 1.
Igra kombinuje souls-like borbu na bliskom i daljnjem dometu sa nekoliko božanskih moći i veštinama. Sancticide naziva ove moći kao pokretane „Ljubičastim“ i postoji nekoliko njih dostupno na početku igre da izaberete. Lično sam najčešće koristio moć usporenog vremena, jer sam u stvari loš u souls-like borbi. Nisam najveći fan izbora da se uključe vatreno oružje, ali su ona dostupna (štedljivo, koliko sam video do sada). Deluje van svake logike, mada bi ono zaista trebalo da postoji. Pištolj kojim sam gađao delovao je premoćan za uništenje neprijatelja na kojeg nisam hteo da priđem. Gоворiti o stvarima van logike, bilo je nekoliko trenutaka koji su me iznenadili, kao što su beskrajno kletvovanje, glasovne animacije i neki random meme.
Pomenuo sam tamu u Sancticide nekoliko puta gore. Nastavljajući da to ponavljam, jer postoje mnogo tamnih igara dostupnih u divljoj prirodi, kako u temi tako i u postavci, ova igra udara malo drugačije. Možda je zbog biblijske teme koja visi nad svim. Ili možda je zbog toga što je jedna od prvih stranih misija da delite tablete ljudima koji razmišljaju o „Samo-izvršenju“. Bez obzira na to, molim vas da se pripremite ili da izbegavate ovu igru ako vam religijski ekstremizam do grozničavog nivoa nije pošto.
Gоvорiti o tamnom, krvavom svetu Sancticide, razvojni tim je dobro uradio u prikazivanju kako bi izgledao biblijski apokalipsa. Sve nosi ili krvav, ili prljava, ili izvrnuta pojava. To stvara atmosferu mesta u koje biste zaista želeli da dođete. Jedino mesto gde svetlina sjeveri je centralna oblast, Citadel, koja je sagrađena što je bliže nebesa i, naravno, rimskog dizajna. Uz izuzetak nekoliko grafičkih grešaka, igra je funkcionisala glatko za mene u njegovoj trenutnoj verziji ranjeg pristupa.
Jedino što mi se upečatilo u audio delu bila je dijaloga. Razvojni tim je naveo na Steam strani da su delovi sinhronizovane dijaloge napravljeni pomoću AI generisane dijaloge, koji potiču iz snimanja razvojnog tima koji radi na igri. To, međutim, dovodi do nekih čudnih naglasaka i tonova koji su odvratni. Neki delovi su delovali kao šale, kojih nisam bio siguran da su zaista bile namerene. Takođe, nisam bio siguran da li je određeni dijaloga uopšte bio potpuno sinhronizovan. Moja lična preferencija je da, ako nećete koristiti potpune sinhronizacije, trebali biste koristiti samo prve rečenice ili ništa. Ne koristite AI da popuni praznine u ovom delu.
Sancticide je prvenstveno osnovao osnovne mehanike. Razvojni tim očekuje da igra provede otprilike pet do deset meseci u ranjem pristupu. U ovom trenutku ne mogu da govorim o dugoročnosti igre zbog kombinacije neuspeha u njoj i toga što nije još u potpunosti dovršena. Takođe, nije mi bilo jasno šta se dešava kada završite glavnu priču, pa sam prećutao da li će biti moguće ponavljajuća igranja ili drugačiji kraj. Sancticide ima potencijal da postane kvalitetna igra. Podseća me na ono kada sam pogledao Kristala. Osnovne mehanike delovale su ok, ali znam da je ovo nešto što su razvojni tim naveo da rade. Biće zanimljivo da vidim ka gde će ovi ranji pristup sada ići. Nadajući se da će biti manje AI dijaloge i starih meme. U svakom slučaju, Sancticide je igra koju će verovatno ponovo odigram. Kada odluče da poprave neke probleme.