Kada je Remnant: From the Ashes pušten u prodaju 2019. godine, bilo je potrebno neko vreme da stekne popularnost. To je moglo biti zato što ga je tada stvorio neprepoznatljiv developer, ili možda zato što je bio pucačina iz trećeg lica inspirisana souls-like žanrom. U svakom slučaju, originalni Remnant je stekao kultnu pratnju zbog svoje brutalne borbe i zarazne strukture. Sada, četiri godine kasnije, imamo Remnant 2, nastavak koji je izgledao obećavajuće od početka marketinškog ciklusa. On obećava poboljšane mehanike igranja i još više ponovljivosti. Kako se Remnant 2 pokazao? Rekao bih prilično dobro.
Već na početku Remnant 2, ne možete a da ne budete impresionirani kako igra izgleda vizuelno. Boje prvog nivoa, dok prolazite kroz kanalizaciju punu truleži, zaista ističu na ekranu, što vam odmah daje do znanja da igrate nastavak. Svi nivoi, poznati kao biome, izgledaju jedinstveno lepo i svedoče o tome koliko je Gunfire Games napredovao u vezi sa Remnant univerzumom. Ono što to čini tako sjajnim je što se ovi svetovi neprestano menjaju jer možete ponovo pokrenuti kampanju i ponovo odigrati priču, pri čemu svako igranje donosi osećaj jedinstvenosti u poređenju sa prethodnim. Međutim, prelepi grafički prikaz je samo deo onoga što čini igru odličnom. Kako se Remnant 2 snalazi sa borbom i pričom?
Ono što je činilo borbu u Remnant: From the Ashes tako zadovoljavajućom bilo je osećanje kontrole, što je od suštinskog značaja za souls-like podžanr. Međutim, imala je neke probleme koje je trebalo rešiti, i srećan sam što mogu reći da se Remnant 2 brine o njima.
Borba je unapređena u odnosu na prethodnu na više načina. Priroda donošenja odlučnih akcija i dalje je prisutna kako bi stvorila izazovno iskustvo, možda čak i više. Ipak, igraču je pristupljivija jer gradnje mogu biti razvijene u nešto što nije bilo moguće u originalu. Postoji neizmeran broj načina kako možete graditi svog lika u Remnant 2: kroz korišćenje prstenova, fragmenata, modova za oružje i mutatora, ali najvažnije, arhetipova. Arhetipovi se mogu smatrati istim kao klase u drugim igrama, gde svaki ima jedinstvene sposobnosti i specijalizacije.
Odabir arhetipa nije kraj „izbora klase“, jer igra vam omogućava da kombinujete dva arhetipa kako napredujete dalje u igri. Spajanje dva arhetipa stvara jedinstvene gradnje i igraču pruža slobodu da odluči kakvu vrstu lika žele da stvore. Na primer, ja sam igrao sa spojenim arhetipovima handlera i lovca na svom liku, što mi je pružilo podršku buff na strani handlera, ali i preciznost na daljinu s lovačkog arhetipa. Ovaj sistem koji je stvorio Gunfire Games omogućava ponovljivost i slobodu prilagođavanja. Kada je reč o ponovljivosti, Remnant 2 je ima najviše u poređenju sa svakom igrom koju sam igrao u vrlo dugom vremenskom periodu. To proističe iz mogućnosti ponovnog pokretanja kampanje, slično mehanici u Remnant: From the Ashes, gde možete početi glavnu priču iz početka, ali sada će sve biti drugačije. To uključuje nivo na kojem počinjete, neprijatelje i bosove s kojima se susrećete, pa čak i redosled isečaka i zagonetki. To je isti princip kao u originalu, ali u nastavku postoji više razloga da se to uradi, jer su promene još značajnije.
Bosovi sjaje u Remnant 2 sa neverovatnim dizajnom koji me je ostavio bez daha. Međutim, izgleda da postoji nedostatak ravnoteže. Razumljivo je imati različite težine za bosove, ali neki su slabi i ne predstavljaju pravi izazov, dok su drugi apsolutno prejaki. Pre nego što kažete „Verovatno samo niste dobri u igri“, mogu vam reći da je to možda tačno, ali igre ovog tipa treba da pruže moguća rešenja i stil igre zasnovan na pokušaju i grešci, umesto da se oslanjaju na čistu sreću. To je posebno tačno za igru kao što je Remnant 2, s obzirom na to da se osnovna mehanika igre svodi na souls-like stil igre.
Remnant 2 ima mnogo zagonetki koje su toliko kompleksne da me je satima zbunjivale. Retko nailazim na igru koja zahteva toliko razmišljanja da pronađem rešenje, što bi trebalo da bude više prisutno u video igrama. To ponekad može izazvati frustraciju kod igrača, ali kada preuzmete na sebe ili svog prijatelja u kooperativnom režimu da pronađete rešenje za zagonetku, osećaj je fantastičan i izuzetno zadovoljavajući, jer vas igra nagrađuje stvarnim osećajem zadovoljstva zbog vaše upornosti i napornog rada.
Remnant 2 se odvija nekoliko decenija nakon originalne priče, u svetu gde opasni Root preuzima kontrolu i igrač je taj koji treba da ga zaustavi jednom zauvek. Dosadno, zar ne? To je zato što jeste. Tu Remnant 2 jako pati – priča nije vredna pomena i to se vidi u dosadnom dijalogu. Često sam želeo preskočiti razgovore sa NPC-ima jer nisu nudili mnogo vrednosti, osim možda nekog ključa ili sitnog detalja iz legende. Govoreći o legendi, može se primetiti da se Gunfire Games dao sve od sebe u tom smislu, što pozdravljam, ali to je i jasan dokaz da studio bolje radi druge stvari.
Otkriće skrivenih NPC-eva u svetu, što je uobičajeno za legendu u souls-like igrama, prisutno je u igri, i naišao sam na neke neverovatno izgledne dizajne likova na svom putovanju. Međutim, nisam morao ponovo da ih posetim, jer većina nije pružala bitne informacije ili bitne predmete. Kažem „većina“ zbog toga što su neki zaista odlični za izgradnju sveta na nivou na kojem se nalazite, ali ne dovoljno da opravdaju njihovo postojanje. Bez obzira na to, ponekad se činilo da su ovi dobro skriveni likovi tu nasumično postavljeni, samo zato što i bez pravog razloga, i to je prava šteta.
Ako tražite igru koja se fokusira na priču i koja će vas držati zainteresovanim, ovo nije igra za vas. Očigledno je da se ova igra fokusira više na borbu i iskustvo igranja, što je u redu, ali to poništava i ometa razlog zbog kojeg smo fanovi želeli ponovo posetiti Remnant univerzum u prvoj igri.
U najvećem delu, Remnant 2 je lepo funkcionisao na mom PlayStation 5. Ponekad bi se moj lik zaglavio ili bi igra potpuno pukla, ali ne dovoljno da uništi celokupno iskustvo. To može biti frustrirajuće i neprihvatljivo, posebno kada je originalna igra imala toliko problema na konzoli. Ipak, igra radi 100 puta bolje nego Remnant: From the Ashes, kao što i treba, s obzirom na to da je za next-gen konzole, i igrači na konzolama ne bi trebalo da imaju brige oko toga da je kupe za svoju kućnu konzolu. Ne mogu govoriti za Xbox, ali ako ste igrač na PlayStation 5, slobodno probajte.
Remnant 2 deluje kao ljubavno pismo obožavaocima prvog dela, sa naglaskom na ponovljivost i nekim novim karakteristikama. Različita iskustva koja igra može generisati kod različitih osoba su impresivna, jer svako igranje donosi osećaj jedinstvenosti. Borba je sjajna, a sloboda u kreiranju lika je ogromno poboljšanje u odnosu na prethodnika. Ipak, neki problemi sa osnovnim delovima igre mogu razočarati neke igrače. Priča je oskudna, igra može imati problema sa performansama, a izgradnja sveta ostavlja mnogo željenim. Bez obzira na to, ako tražite više Remnant-a, ovaj nastavak će vas zadovoljiti i zadovoljiti tu potrebu.
