Džon Goodenough, naučnik koji je imao ključnu ulogu u razvoju telefona, laptopova i električnih automobila, napustio nas je u 100. godini života.
Univerzitet u Teksasu u Ostinu je danas saopštio da je Džon Goodenough, čovek koji se smatra tvorcem litijum-jonskih baterija, preminuo u 100. godini. Goodenoughov izum ima ključni značaj za današnje svakodnevne tehnologije kao što su mobilni telefoni, laptopovi i električna vozila, piše Engadget.
Godine 1980, Goodenough je ostvario veliki napredak u razvoju litijum-jonskih baterija, stvarajući superiorni model sa katodom od slojeva litijuma i kobalt oksida. Ova tehnologija je omogućila veći kapacitet u poređenju sa prethodnim pokušajima i podigla litijum-jonske baterije iznad tadašnjih standarda.
Iako je Goodenoughova tehnologija postala komercijalno dostupna tek 1991. godine kroz prvu punjivu litijum-jonsku bateriju kompanije Sony, njen izum je revolucionirao industriju. Uređaji su postali tanji, brži i sa boljom autonomijom, a proizvodnja električnih automobila postala je moguća.
Goodenough, međutim, nije samo bio odgovoran za unapređenje tehnologije baterija. Tokom svog rada na MIT univerzitetu, bio je jedan od tvoraca tehnologije koja će s vremenom postati „memorija sa slučajnim pristupom“ ili RAM, koja se danas koristi u brojnim računarskim proizvodima.
Za svoj doprinos nauci, Goodenough je 2019. godine nagrađen Nobelovom nagradom za hemiju. Iako njegov rad možda nije bio široko poznat javnosti, njegov doprinos tehnologiji i njenom razvoju je neosporni deo naše svakodnevne stvarnosti. Do nedavno, Goodenough je radio na razvoju sledeće generacije baterija, težeći unapređenju skladištenja obnovljive električne energije i daljem transformisanju budućnosti električnih automobila.
Napomena: Budući da se situacija može menjati, preporučuje se da proverite najnovije informacije iz relevantnih izvora kako biste bili u toku sa najnovijim vestima.
