Pharaoh se vraća da zauzme pravo mesto na prestolu graditelja. Igra ima neke nedostatke, ali ipak je sjajan remake. Nova era poštuje izvorni materijal, istovremeno ga čineći pristupačnijim.
Redovno se vraćam većini graditeljskih igara koje je napravio Impression Games, uključujući, naravno, Pharaoh i Cleopatra. Svaki put se pitam da li postoji šansa za remaster svih igara iz serije. One su i dalje veoma igrive i vizualno privlačne (barem meni), ali povećanje rezolucije je bilo neophodno, da ne kažem obavezno – a modovi su nudili samo osnovno rešenje.
Srećom, neki fanovi su imali potrebne veštine da ostvare snove o ponovnom stvaranju ovih klasika. Iskustvo koje su stekli prilikom stvaranja igre Lethis – Path of Progress sada je proklijalo. Pharaoh: A New Era je ono što ja lično očekujem od dobrog remeka: doterana grafika, više rezolucija i brojna unapređenja gejmpleja, o kojima ćemo uskoro govoriti. Naravno, nije savršena i neki aspekti bi mogli biti poboljšani. Ipak, to je bila sjajna prilika da ponovo otkrijemo ovaj besmrtni klasik.
Kada čujem „remake“, uvek pristupam toj temi sa oprezom. Nikada ne znate da li će kreatori odlučiti da dodaju previše novih ideja, kao da žele da dokažu da bolje znaju od originalnih tvoraca kako bi igra trebala izgledati. Srećom, u slučaju Faraona, razvojni tim iz Triskell Interactive pristupio je temi s poštovanjem i pažnjom. Nisu pokušali da dodaju ništa posebno čudno što bi, u suštini, trebalo da „diversifikuje“ gejmplej. Ljudi odgovorni za produkciju su fanovi originala koji su želeli da igri daju pravi osvežavajući izgled.
Pharaoh: A New Era je ista klasik igra iz 1999. godine, ali u novom pakovanju. Grafika verno reprodukuje modele iz originalne verzije. Moram priznati da je malo „karikaturalnija“, što možda neće svima odgovarati. Međutim, meni to nije smetalo, i igra me odmah privukla. U tome je pomogla jedna izuzetno važna opcija, koja je, po mom mišljenju, otklonila najveći nedostatak originalnog Faraona – mogućnost isključivanja regrutovanja vojnika. To je rezultiralo gejmplej modelom koji je bliži Zeus: Master of Olympus or Emperor: Rise of The Middle Kingdom.
Važno je da, ako neko želi, i dalje može igrati na stari način. To u potpunosti zavisi od izbora igrača, pa samo dobijamo, a ne gubimo. Ovi elementi se definitivno mogu smatrati pozitivnim. Takođe, igra novajlijama na vizualan način objašnjava svoja pravila. Originalna verzija već je imala jasne opise ciljeva i zadataka. Na primer, odmah po ulasku na mapu dobijamo predloženo rešenje za izgradnju puteva i prvih kuća, direktno na tabli grada.
To je veoma dobar potez, jer ne svako može znati da se kuće u Pharaoh mogu graditi u dva reda, pri čemu one u zadnjem redu ne zahtevaju direktan pristup putu. Ja sam to lično naučio kroz isprobavanje. Što se tiče gejmpleja, Nova era fantastično obnavlja staru slavu igre koja ima preko dvadeset godina. Takođe dobijamo kompletnu rekonstrukciju korisničkog interfejsa, ali ovde, nažalost, sve ne funkcioniše onako kako biste želeli.
Na desnoj strani ekrana imamo meni za izgradnju. Zavisno od onoga što nam treba, odabirom odgovarajuće ikone odmah dobijamo listu zgrada koje možemo izgraditi. Međutim, kada se suočimo sa podkategorijama, prvo vidimo ikonu te podkategorije, a tek onda možemo pristupiti zgradama. Često sam pravio greške u klikanju na ikonu podkategorije, misleći da je to zapravo ikona zgrade. Rešenje je bilo slično kao u originalnom Faraonu, samo je koristio tekst umesto ikona, što je nekako bilo manje zbunjujuće.
Takođe, trake sa obaveštenjima na gornjoj polovini ekrana su dosadne, jer su previše velike i zagušuju ekran. Ako je to bila namera, ispalo je pomalo besmisleno. Još jedan problem je nemogućnost rotiranja mape, što sprečava gledanje grada iz različitih uglova. To otežava postavljanje zgrada i njihovo uklanjanje. Zbog toga sam uvek imao osećaj da rizikujem slučajno uništavanje važnije strukture koja se nalazi iza objekta koji želim da obrišem. Navigacija po mapi takođe postaje manje praktična kako se grad širi. Pomeranje ekrana na ivicama je veoma sporo i ne može se podešavati na bilo koji način. Takođe, nema mini mape, što znači da ne možete trenutno skakati između različitih delova mape.
Takođe moram da pomenem karticu sa opisom scenarija. Postoje uslovi za poraz, ali iz nekog razloga nema… uslova za pobedu. Oni se prikazuju pre ulaska u misiju, a tokom samog gejmpleja, prikazuju se samo na traci, koju ne možete isključiti. To mi je prilično iritantno; ne treba mi stalno podsećanje da trebam razviti kuće do određenog nivoa, na primer.
Dobro, sada se fokusirajmo na audio-vizuelni sloj. Do sada sam spomenuo samo grafiku, ali zvučni dizajn takođe zaslužuje pažnju. Ono što vidimo i čujemo u Pharaoh: A New Era dokazuje da imamo posla sa pravim remek-delom. Već sam rekao da nova verzija ovog klasika graditelja grada ima malo karikaturalni stil, ali to se uglavnom odnosi na stanovnike našeg grada koji šetaju ulicama i idu na posao u različitim delovima grada. Što se tiče zgrada, one bi se bolje opisale kao „ručno oslikane“. Jednostavno možete videti da ovo nije mod, već igra izgrađena od nule.
Zahvaljujući grafici, Pharaoh: A New Era ima svoj sopstveni identitet. Mogućnost zumiranja omogućava vam da uživate u pogledu na pojedinačne zgrade, kao i u pogledu na grad iz ptičje perspektive. Impresioniran sam pažnjom koja je posvećena reprodukciji originalnih zgrada drevnog egipatskog metropola. Slika sama po sebi ne bi bila potpuna da je ne prati odgovarajući zvučni dizajn.
A kada je reč o muzici, takođe imamo posla sa remake-om. Ako je neko voleo melodije iz originalne verzije, trebalo bi da bude oduševljen ovog puta. Od samog početka, poznati zvuci su mi zazvučali u njihovoj osveženoj verziji. Zvuk je definitivno čistiji, što i ne bi trebalo da iznenađuje s obzirom na starost originalnog Faraona. Ponekad su neki od zvukova delovali preglasno, ali možda je to bilo samo kod mene. S druge strane, muzička podloga definitivno čini igru uživljajnijom.
Kome god je odgovoran za davanje glasova stanovnicima grada, zaslužuje čvrst stisak ruke. Svako od njih može vam reći više o gradu. Jedino što mi je smetalo bilo je to što svaki mali čovek u igri čini se koristi samo jednu liniju dijaloga koju ponavlja svaki put, ali možda je to bila greška? Ako nije, onda se nadam da će buduća ažuriranja rešiti ovaj problem. Uvek volim da čujem ljude koje upravljam u igri poput ove, i uvek se nadam nekim duhovitim dijalozima. Nažalost, ta želja za sada ostaje neispunjena.
Nakon sati provedenih sa Pharaoh: A New Era, delimo istu nadu za još. Nadam se da ovaj remake neće biti izolovan slučaj. Takođe želim da Zeus: Master of Olympus zajedno sa Poseidon: Master of Atlantis, Emperor: Rise of The Middle Kingdom i posebno Caesar III prođu kroz sličan postupak – posebno poslednji!
Studio Triskell Interactive ima priliku da udahne novi život u venerabilnu seriju koja bi inače odbijala igrače svojim čistim starošću. Na kraju krajeva, malo koji mlađi igrač uživa u igrama koje nude zastarele čari i gejmplej. Faraon: Nova era je prilika za potpuno novo otvaranje ovde, i ne može se poreći da stari naslovi iz Impression Gamesa zaslužuju drugi život.
Naravno, igra ima neke greške, kao što ste mogli pročitati iznad, ali se lako mogu rešiti manjim ažuriranjem. Ko zna – možda ćemo čak dobiti i radionicu za zajednicu i tonu novih misija i kampanja u budućnosti! Mogućnosti su zaista beskrajne. Nova era istorijskih graditelja gradova izgleda zaista uzbudljivo. Kada bi samo donela više remek-dela poput ovog.
