Godina 2025. označava polovinu decenije koja je već donela duboke promene u tehnologiji, politici i društvu.

Kako se približavamo drugoj polovini decenije, ne vidim razlog da očekujem da će se tempo ovih poremećaja usporiti. Za one koji žele da opstanu i napreduju u današnjem poslovnom okruženju, ključno je razumeti trendove koji pokreću ovu dinamičnu konvergenciju inovacija, pretnji i prilika.

Zbog toga svake godine izdvajam ono što smatram da će biti najuticajniji trendovi u godini pred nama. Razumevanje ovih trendova je od suštinskog značaja za svakoga ko želi da ih iskoristi za rast i konkurentsku prednost. Dakle, evo mog pregleda ključnih trendova koji oblikuju poslovanje u narednoj godini.

Strategijsko korišćenje generativne veštačke inteligencije (AI)

Proteklih nekoliko godina bili smo fascinirani potencijalom generativne veštačke inteligencije i slušali kako će ona promeniti svet. Ali 2025. je godina u kojoj verujem da ćemo početi da vidimo kako organizacije idu dalje od hajpa i počinju da integrišu generativnu veštačku inteligenciju u poslovne strategije.

Šta to znači? Tokom prethodnog talasa AI transformacije videli smo kako su kompanije poput Google-a, Amazon-a i Netflix-a redefinisale svoje strategije iz temelja, usredsređujući se na duboko učenje. Na ovaj način transformisali su postojeće poslovne modele, kao što su online oglašavanje, maloprodaja i medijski streaming.

To se još nije desilo sa generativnom veštačkom inteligencijom, jer smo uglavnom viđali kako kompanije dodaju generativnu funkcionalnost postojećim uslugama. Zanimljivo, ali ne i istinski transformativno.

Godina 2025. bi mogla biti ta u kojoj će se ovo početi menjati, jer će se pojaviti sve više strateških upotreba koje uključuju promišljanje poslovnih modela oko potencijala generativne veštačke inteligencije. Umesto postojećih proizvoda i usluga sa dodatim chatbot-ovima, pomislite na generativne alate i aplikacije koje omogućavaju potpuno nove mogućnosti u zdravstvenoj zaštiti, proizvodnji, obrazovanju i mnogim drugim industrijama.

Održivo poslovanje i cirkularne ekonomije

Podstaknuto regulatornim pritiscima i zahtevima potrošača, prelazak na ekološki prihvatljivije i održivije poslovne prakse biće ključni pokretač promena u 2025. godini.

Razvoj cirkularnih ekonomija – gde je fokus na ponovnom korišćenju materijala i reciklaži resursa u „zatvorenom krugu“ kako bi se smanjio otpad i minimizirao ekološki otisak – biće centralna tačka.

Važno je napomenuti da ovo nije samo pitanje „zelenog pranja“ ili izbegavanja reputacione štete, niti samo pretnje kaznama zbog neusklađenosti sa ekološkim propisima. Sve više, organizacije otkrivaju da je „zeleno poslovanje“ i „dobro poslovanje.“ Na primer, proizvođači koji pređu na korišćenje trajnijih i ponovo upotrebljivih proizvoda smanjuju svoju zavisnost od sve oskudnijih i skupljih sirovina. A prelaskom na električna vozila, operateri flota ostvaruju koristi od jeftinijeg goriva i nižih troškova održavanja.

Najvažnije od svega je potreba da se prati promena u zahtevima kupaca, s obzirom da podaci jasno pokazuju da su ekološke reference ključan faktor pri donošenju odluka o kupovini.

Hiperautomatizacija i inteligentno preduzeće

Ideja o inteligentnom preduzeću već neko vreme postoji kao ambicija. Ali kako kompanije postaju sve sigurnije u korišćenje veštačke inteligencije (AI) na strateški način, prelazeći izvan pilot projekata i dokaza koncepta, videćemo kako ovo postaje stvarnost u 2025. godini. Zamislite kompaniju gde podaci teku neometano između odeljenja – od marketinga i prodaje, do istraživanja i razvoja, proizvodnje i lanca snabdevanja – koja su sve povezana inteligentnim algoritmima koji u realnom vremenu analiziraju informacije kako bi predvideli potražnju, identifikovali izazove pre nego što postanu problemi i prilagodili se promenama na tržištu ili u ponašanju kupaca. Pored ovog „znanja“ ili donošenja odluka, sve veći deo stvarnog rada, od komunikacije sa kupcima do pripreme narudžbina i isporuke, biće takođe sve više automatizovan.

Razumevanje i prilagođavanje ogromnim promenama koje će ovo doneti društvu podrazumevaće ublažavanje tehnoloških rizika, uključujući sigurnost podataka i pristrasnost u AI, kao i implikacije za ljudska radna mesta i budućnost rada. Očekuje se da će ove teme nastaviti da budu vruća tačka debata tokom naredne godine.

Korisničko iskustvo je kralj

U 2025. godini, korisničko iskustvo (CX) će se sve više smatrati ključnim faktorom koji razlikuje konkurentne pružaoce proizvoda i usluga. Kako tržišta sazrevaju, a kupci postaju probirljiviji, kompanije koje se istaknu pružanjem besprekornog, hiper-personalizovanog i nezaboravnog iskustva biće u najboljoj poziciji da nadmaše konkurenciju. Više nije dovoljno samo se takmičiti na osnovu kvaliteta i cene; potrošači sve više očekuju da im kompanije izađu u susret sa uslugama prilagođenim njihovim potrebama i dosledno visokog kvaliteta.

Veštačka inteligencija (AI) i analitika podataka omogućavaju preduzećima da prikupe dublji uvid u preferencije i ponašanje korisnika, omogućavajući „hiper-personalizaciju u velikim razmerama“. Svaka interakcija se oslanja na podatke u realnom vremenu, osiguravajući da se kupci osećaju kao cenjeni pojedinci. Omnikanalne strategije postaju sofisticiranije, omogućavajući lak prelaz između online i offline tačaka kontakta i pružajući ujedinjeno iskustvo brenda, bez obzira na to gde ili kako korisnici odluče da se angažuju. Ovo znači da će kompanije koje stave korisničko iskustvo u centar svog poslovanja u 2025. godini ubirati plodove svog rada.

Otpornost u doba neizvesnosti

Reći da se suočavamo sa neizvesnošću oko ekonomskih uslova i međunarodne sigurnosti na ulasku u 2025. godinu bila bi blaga izjava. Sukobi u regionima kao što su Ukrajina i Bliski Istok, uz ekonomsku neizvesnost i nestabilne tržišne uslove, predstavljaju izazove za poslovanje. Potreba da organizacije razviju sposobnost da prežive i prilagode se ovim poremećajima – poznata kao otpornost – biće ključna tema u narednoj godini.

Otpornost ne znači samo „prebroditi oluju“, već razviti sposobnost da se odgovori na neočekivane situacije, brzo preusmeri kada to uslovi zahtevaju i ugradi ove sposobnosti u temelje poslovanja. Razumevanje rizika poput poremećaja u lancima snabdevanja, nedostatka kvalifikovane radne snage i čak verovatnoće budućih pandemija od suštinske je važnosti kako bi se izgradila sposobnost za proaktivan odgovor.

Tehnologija poput veštačke inteligencije, sa svojim prediktivnim sposobnostima, sigurno će igrati ulogu u tome. Međutim, usvajanje agilnih praksi, uključujući dinamične lance snabdevanja i fleksibilno upravljanje radnom snagom, takođe će biti ključno. Ignorisanje lekcija naučenih tokom pandemije na početku ove decenije bila bi velika greška, ali glavna poruka je da treba očekivati – i biti spreman za – neočekivano.

Kako ulazimo u 2025. godinu, jasno je da kompanije moraju biti spremne da se prilagode brzo promenljivom pejzažu. Od korišćenja generativne veštačke inteligencije do prihvatanja održivosti i poboljšanja korisničkog iskustva, trendovi koji oblikuju budućnost su uzbudljivi i transformativni. Ostajući proaktivni i gradeći otpornost u suočavanju sa neizvesnošću, kompanije mogu da se pozicioniraju ne samo da prežive, već i da napreduju u godini koja dolazi.