Google već duže vreme vodi pravnu bitku sa američkim Ministarstvom pravde i izgubio je slučaj. Tehnološki gigant proglašen je krivim za kršenje antimonopolskih zakona i za učešće u monopolističkim praksama u oblasti onlajn pretrage. Jedno od rešenja koje su predložile regulatorne vlasti jeste da Google proda Chrome kako bi se razbio dominatni položaj kompanije. Slučaj se sada nalazi u fazi određivanja kazni, a OpenAI je izrazio interesovanje za kupovinu Google-ovog pregledača Chrome ako vlasti odluče da ga izdvoje.
Ministarstvo pravde je u borbi protiv Google-a izvojevalo pobedu, a kompanija je proglašena monopolistom u oblasti onlajn pretrage. Dok je u ponedeljak otpočela faza određivanja mera, regulatorne vlasti su predložile da jedna od kazni bude izdvajanje Chrome-a iz Google-ove strukture. Tokom antimonopolske rasprave, direktor proizvoda ChatGPT-a iz kompanije OpenAI, Nik Terli, izrazio je interesovanje za preuzimanje Chrome-a ako Ministarstvo pravde naloži Google-u da ga proda.
Prema izveštaju portala The Information, Nik Terli je podelio svoje interesovanje tokom ročišta koje se bavilo pronalaženjem odgovarajućih mera za rešavanje Google-ovog kršenja zakona o konkurenciji. Ministarstvo pravde je, u pokušaju da progura ovu drastičnu meru, istaklo da bi prisiljavanje Google-a da proda Chrome pomoglo u razbijanju njegove dominacije kao podrazumevanog pretraživača. Sud još uvek nije doneo konačnu odluku, dok Google planira da uloži žalbu na presudu. Ipak, namera OpenAI-ja da preuzme Chrome ukazuje na mogući preokret u industriji ako Ministarstvo pravde donese ovakvu odluku.
OpenAI se pominje i u tužbi Ministarstva pravde kao kompanija koja je bila pogođena Google-ovom dominacijom u oblasti pretraživača. Prošle godine, OpenAI je pokušao da dođe do Google-ovih podataka o pretrazi kako bi unapredio svoj projekat SearchGPT, ali je taj zahtev, prema izveštajima, kategorično odbijen. Imajući to u vidu, Ministarstvo pravde ne samo da želi da izdejstvuje prodaju Chrome-a, već bi moglo da natera Google da omogući konkurenciji pristup podacima o pretrazi.
Nik Terli je, uviđajući pravac u kom se regulatorne mere mogu kretati, iskoristio priliku da naglasi koliko bi pristup Google-ovim podacima u realnom vremenu pomogao kompaniji u razvoju alata i ubrzanju razvoja proizvoda. Pored ove dve mere, tehnološki gigant bi mogao da se suoči i sa zabranom sklapanja ugovora sa kompanijama kao što je Apple, kako bi ostao podrazumevani pretraživač. Ako OpenAI na kraju zaista kupi Google Chrome, to bi moglo ozbiljno da promeni odnose u tehnološkoj industriji i bude veliki udarac za osnovni biznis Google-a.
