Zvanični „MotoGP“ serijal traje već poprilično dugo. Prvobitno, početkom 2000-ih, THQ je bio zadužen za Xbox i PC verzije, dok je kompanija Namco radila na PS2 verzijama. Godine 2007., kompanija Capcom se dokopala licence, koja je potom ostala u njihovim rukama dok Milestone nije preuzeo odgovornost za nju 2013. godine. „MotoGP 2018“ je njihov peti deo ove franšize, pa je tim imao dosta vremena da usavrši i unapredi svoju pobedničku formulu na dva točka. Iako su prve iteracije okarakterisane kao nedovoljno dobre, generalni konsenzus postoji oko činjenice da su se fizika i autentičnost vožnje drastično unapredili tokom poslednja dva nastavka. Međutim, druge oblasti su nastavile da razočaravaju, a među njima su i nedostatak zvučnog i vizuelnog osećaja uranjanja u igru. Kao po običaju, „MotoGP 2018“ sadrži svaku trku u kalendaru za 2018. godinu, ali što je još vežnije, ovo izdanje je napravljeno od nule korišćenjem Unreal Engine-a 4.
Ta promena endžina, kao i pravljenje igre ispočetka, bi trebalo da budu velika stvar. Sve prethodne iteracije „MotoGP“ iz Milestone-a su zaslužile pohvale za određene aspekte i različita unapređenja u odnosu na prethodnu godinu, ali u svetu dvotočkaša, developeri nikada pre nisu sve sastavili i proizveli nešto posebno uglađeno. Sve informacije koje su došle od strane ovog tima u toku ove godine nagoveštavale su da su konačno spremni da isprave sve što ne valja. Michele Casetti, član Milestone tima, izjavila je da će fizika biti „redefinisana“, da će AI biti drastično unapređen, te da će, što je možda i važnije – zahvaljujući novom endžinu – ova iteracija dobiti značajno grafičko unapređenje „koje će učiniti da ona deluje sjajnije nego ikada ranije“. Zbog toga su fanovi trkanja motociklima počeli bukvalno da balave, ali da li su ova obećanja ispunjena ili su i dalje prazne priče prodajnog odeljenja?
MotoGP 18
Moramo da kažemo da su, u pogledu grafike, neki od prethodnih delova „MotoGP“ kompanije Milestone, kao i druge motociklističke igre, bili veoma loši. Iako će okoreli fanovi trkanja moći da se snađu i sa poprilično osnovnim vizualima sve dok su fizika i upravljanje dovoljno zadivljujući, neki naslovi, kao što su „Ride“ i Valentino Rossi iteracija „MotoGP“, deluju toliko već viđeno i nemaju odgovarajuće detalje, da to zaista unazađuje njihov osećaj uključivanja u igru. Kada je Milsetone nagovestio drastična unapređenja sa „MotoGP 2018“ u ovoj oblasti, publika je zaista dobila nadu i podigla svoja očekivanja. Na posletku, Unreal Engine 4 bi trebalo da omogući mnogo snažniji nivo detalja i uglađenosti od onoga što smo ranije videli, naročito ukoliko je ovo izdanje izgrađeno na njemu od nule. Da li su obećanja ispunjena? Odgovor je da… i ne. U poređenju sa prethodnim naporima na dva točka, „MotoGP 2018“ predstavlja jedan korak unapred, u određenim oblastima.
MotoGP 18
Sami motori izgledaju drastično bolje, a 3D skenirani modeli vozača imaju mnogo više detalja. Pored toga, po prvi put otkad Milestone poseduje „MotoGP“, bolje je puštati snimke pre trke i televizijske uglove nego ih preskakati kao ranije zbog toga što je sve delovalo beživotno. Sva gužva na dan trke je ovog puta bolje reprodukovana, uz više zvaničnika trke, članova tima i devojaka koje se motaju po periferiji. Grupe ljudi ne izgledaju fantastično, ali to se vidi i kod mnogih trkača. Tu je i slikovitije komentarisanje na Tvu, sa stvarnim snimcima lokacija trka koji su ubačeni u uvod za career trke. Dobar deo truda je izgleda uložen u unapređenje iluzije da gledate pravi prenos, što je definitivno dobrodošla promena.
Međutim, kada se zapravo nađete na stazi, situacija je mešovita. Sve staze u izdanju 2018 su skenirane dronom, navodno kako bi se napravila „rekreacija u srazmeri 1:1“. One definitivno izgledaju dovoljno precizno, iako postoji sofisticiranija tehnologija skeniranja staza. Postoje mala unapređenja u detaljima površine puteva, lišća i kvaliteta osvetljenja, od kojih je ovo poslednje veoma očigledno tokom noćnih trka. Međutim, iz nekog razloga, dnevne trke i dalje deluju veoma isprano. Šareniji elementi, kao što je drveće i svetli bilbordi, deluju kao da ne pripadaju tu u odnosu na neupadljive i mračne tonove boja drugih elemenata staze, kao što su ograde i asfalt. Ovo ne pravi velike probleme, ali predstavlja problem koji se prenosi iz prethodnih iteracija, uprkos promeni endžina. Ono što je i dalje veoma iritantno jesu teksture niskih rezolucija, kao što su reklame, koje iznenada dobiju na kvalitetu onda kada im se dovoljno približite. Imajte na umu, ovo je testiranje osnovne PS4 verzije, tako da će se Pro sistem možda pokazati malo bolje, ali mora biti adekvatno ocenjen.
MotoGP 18
S druge strane, animacije vozača deluju manje rigidno, ali je i dalje neverovatno primetno da niko ne okreće glavu prema komešanju i potencijalnim nesrećama, a da ne pominjemo veoma krute reakcije na bilo koji kontakt. „MotoGP 2018“ takođe pati od lošeg broja frejmova koji iznosi 30fps na osnovnom hardveru, što zaista ograničava visceralnost iskustva uopšte. Na posletku, iako su se vizuali donekle poboljšali u odnosu na prethodne iteracije, „MotoGP 2018“ i dalje ne uspeva da ostvari rezultate u pogledu trenutnih standarda trkačke grafike. Ovo je vrlo razočaravajuće s obzirom na to koliko se govorilo o ažuriranju na Unreal 4 endžin. Štaviše, vizuali imaju mrlje, nalik teksturalnim pop-in-ovima, što zaista podriva uticaj napora da se ispeglaju druge oblasti predstavljanja ove igre. Jednostavno deluje kao da se Milestone ponovo rastrzao godišnjim iterativnim ciklusom. To barem daje nadu da ćemo sledeće godine dobiti značajnija grafička unapređenja.
MotoGP 18
Sada ćemo preći na fiziku i modele upravljanja, gde se Milestone obično dobro pokaže u pogledu elemenata kontrole trke i vozačkih asistencija pa su i novi i okoreli obožavaoci zadovoljni, što je i sada slučaj. Na opšte zadovoljstvo, u pogledu ponašanja fizike, postoje tri modela koja možete izabrati. Pro zaista ne prašta i zahteva odgovarajuće razumevanje načina za upravljanje oba točka u svakom trenutku, a naročito tokom kočenja. Pravi je izazov ostati na stazi, što govori o realizmu ove igre, ali i o tome koliko je teško upravljati promenljivim analognim štapom. Kad bi samo postojali pristupačni ručni kontroleri. Tu je i Normal režim, koji će vam oprostiti veći broj grešaka, ali nije jednostavan, kao i Assisted režim koji uključuje svu pomoć pri vožnji. Ova dva poslednja režima su takva da jedan od njih može imati koristi od funkcije premotavanja, nešto što je zaštitni znak svih skorijih Milestone trkačkih igara. Igrači takođe mogu imati potpunu kontrolu nad time da li postoji oštećenje motora ili ne, kao i nad habanjem pneumatika, upravljanjem ručnim startom i nad kaznama. Ove opcije obezbeđuju da sva publika bude srećna, iako postoji značajno upozorenje za tu izjavu.
MotoGP 18
Iako pro model fizike definitivno predstavlja ogroman izazov, on vas neće uvući u sebe ni blizu onoliko koliko bi mogao, i to iz različitih razloga. Još jednom, drugi vozači se jednostavno ne upetljavaju u nesreće tako lako. Zapravo, većinu vremena, ukoliko igrač dođe u kontakt sa nekim drugim, taj neko će čudnovato da se drži svoje putanje i neće se pomeriti ni za milimetar. Veliki i lančani sudari čine ogroman deo „MotoGP“, ali nisu dobro predstavljeni u ovom naslovu. Da, dovoljno je teško da se fokusirate na sopstvenu vožnju, ali je prava šteta što su AI vozači toliko liče na statue i robote. Ovo izdanje je neznatno bolje od prošlogodišnjeg, ali zaista neznatno. Velike promene koje su najavljene u ovom delu još uvek nisu sprovedene. Izgleda da niko ne želi da reaguje niti da izbegava sudar, vozi slalomom ili da doživi nesreću tokom trke. Ovo znači da same trke ne deluju kao dinamični događaji, što značajno smanjuje osećaj uključenosti i efekat uzbuđenja. Nadamo se da će onlajn iskustvo biti slamka spasa, pošto se nijedan pravi vozač ne bi ponašao toliko nalik robotu. Nažalost, onlajn režimi se nisu mogli testirati tokom perioda pre zvaničnog izlaska igre.
„MotoGP 2018” je nešto što samo okoreli fanovi serijala treba da pogledaju. Iako postoje neka poboljšanja u prezentaciji, problemi sa mračnim paletama boja su i dalje tu, pored problema sa iritantnom rezolucijom teksture trkačkih scenografija. Ukoliko se držite režima vremenskog napada, okoreli fanovi motora koji traže realizam će možda biti zadovoljni. Međutim, stavite druge vozače na stazui iluzija se ubrzo razbija u komade. AI jednostavno nije dovoljno dinamična niti reaktivna. Za one koji ne shvataju stvari suviše ozbiljno, ovo i neće biti toliki problem, ali u svakom slučaju nije mnogo zabavno. Lepo je biti u mogućnosti da upravljate svojom sopstvenom sezonom 2018. godine u tandemu sa stvarnom trkom, ali režim karijere nije ništa posebno. Čak iako onlajn režim i eSport šampionat dovoljno dobro funkcionišu, nedovoljno otkrivanje sudara će takođe unazaditi taj deo iskustva. Ova igra ima previše mana i prerano je izbačena na tržište, ali verovatno će se većina nedostataka ispraviti budućim dodacima.
Zahvaljujemo se firmi ComputerLand na ustupljenom promo kodu za igru.