Ljubitelji žanra metroidvania često imaju osećaj da su videli sve. Mračne pećine, gotički dvorci, beskrajni hodnici… Međutim, s vremena na vreme pojavi se naslov koji ne samo da osveži formulu, već je oboji potpuno novim bojama. MIO: Memories in Orbit, novi projekat studija Douze Dixièmes i izdavača Focus Entertainment, upravo je takvo osveženje.
Ova igra nije samo još jedan izazovan platformer; to je vizuelni spektakl koji postavlja pitanje: šta se dešava kada se elegancija art deco stila sudari sa hladnom surovošću svemira? Ako ste ikada maštali o igri koja ima dušu naslova Hollow Knight, ali se odvija u okruženju koje podseća na futuristički BioShock, onda je ovo avantura na koju ste čekali.
Buđenje u zlatnom kavezu
Radnja igre smeštena je na „Vessel“ – gigantski, drevni svemirski brod koji pluta bespućima kosmosa. Ovo nije obična limenka u svemiru; Vessel je nekada bio vrhunac civilizacije, mesto luksuza i tehnološkog napretka. Sada je to ruševina obrasla metalom i korovom, gde su mašine poludele, a stanovnici nestali.
Vi preuzimate ulogu robota po imenu MIO. Budite se bez sećanja, ali sa jasnim ciljem: spasiti brod od potpunog uništenja. Priča se ne servira na tacni. Kao i u najboljim igrama ovog žanra, narativ je rasut kroz okruženje, kroz kriptične poruke i tihe trenutke posmatranja propasti jednog sveta. Atmosfera je teška, melanholična, ali neverovatno lepa. Svaka soba na brodu priča svoju priču, od napuštenih balskih dvorana do mašinskih postrojenja koja i dalje rade, iako nema ko da njima upravlja.
Ples smrti i preciznosti
Ono što MIO: Memories in Orbit izdvaja od mora sličnih igara je fluidnost kretanja. MIO nije težak tenk; on je agilan, brz i smrtonosan. Gejmplej se oslanja na brzinu i reflekse. Pored standardnog trčanja i skakanja, ključni mehanizam je neka vrsta „kuke“ (grappling hook), koja vam omogućava da se zakačite za ivice, neprijatelje ili posebne tačke u prostoru.
Kada ovladate kontrolama, kretanje kroz nivoe prestaje da bude hodanje i postaje ples. Lebdite iznad provalija, povlačite se ka neprijatelju, zadajete brzi udarac i nestajete pre nego što oni mogu da uzvrate. Borba je izazovna, ali fer. Neprijatelji, poznati kao „Pearls“ (biseri), variraju od malih dronova do zastrašujućih boss-ova koji će testirati vaše strpljenje i veštinu. Igra vas nagrađuje za agresivnost i preciznost, terajući vas da uđete u tzv. „flow state“ gde prsti rade brže od misli.
Vizuelni identitet koji ostavlja bez daha
Teško je ne uporediti vizuelni stil ove igre sa hitom Hollow Knight: Silksong (koji nikako da izađe) ili nadolazećim Clair Obscur: Expedition 33, ali MIO ima svoj jedinstven pečat. Grafika je crtana rukom, sa neverovatnom pažnjom posvećenom detaljima.
Dominiraju zlatne i tamnoplave nijanse, stvarajući kontrast između nekadašnjeg sjaja i trenutnog mraka. Animacije su glatke, gotovo hipnotišuće. Kada MIO trči, iza njega ostaje trag svetlosti; kada udari mačem, ekran zaiskri. Muzička podloga savršeno prati akciju – od tihih, ambijentalnih zvukova tokom istraživanja, do frenetičnih elektronskih ritmova tokom borbi. Studio Douze Dixièmes je već pokazao da zna da napravi atmosferu u svojoj prethodnoj igri Shady Part of Me, ali su ovde nadmašili sami sebe.
Istraživanje kao nagrada
Kao prava metroidvanija, mapa je ogromna i isprepletana. Mnoga područja su u početku nedostupna, što vas motiviše da se vraćate na stare lokacije kada otključate nove moći. Međutim, MIO: Memories in Orbit uspeva da izbegne frustraciju koja često prati „backtracking“. Kretanje je toliko zabavno da vam neće smetati da ponovo prođete kroz iste hodnike, a igra često otvara prečice koje logično povezuju svet.
Takođe, igra nudi sistem nadogradnje koji vam omogućava da prilagodite MIO svom stilu igre. Da li želite da budete brži? Da udarate jače? Ili da imate više zdravlja? Izbor je na vama, a resursi za nadogradnju su taman toliko retki da svaku odluku čine važnom.
Zaključak
MIO: Memories in Orbit je naslov koji se ne sme propustiti ako ste ljubitelj akcionih platformera. Iako se jasno inspiriše velikanima žanra, on uspeva da izgradi sopstveni identitet zahvaljujući prelepoj estetici, fluidnom gejmpleju i intrigantnoj priči. Ovo nije samo igra o skakanju i udaranju; ovo je umetničko delo u pokretu koje vas uvlači u svoj svet i ne pušta do samog kraja. Težina može biti prepreka za one koji traže opušteno iskustvo, ali osećaj postignuća nakon savladavanja teškog boss-a je neprocenjiv. Definitivno jedan od najjačih indie naslova koji ćemo videti u skorije vreme.
