Samo nekoliko meseci nakon što je Mark Zuckerberg oduševio tehnološki svet demonstracijom Orion prototipa – onih neverovatno skupih i naprednih AR naočara – iz sedišta kompanije u Menlo Parku stižu vesti koje spuštaju loptu. Ambiciozni projekat naočara za mešovitu stvarnost (Mixed Reality), na kojem inženjeri rade već duže vreme pod kodnim imenima kao što su Phoenix ili Puffin (u zavisnosti od faze razvoja), suočava se sa ozbiljnim odlaganjem.
Ako ste se nadali da ćete uskoro zameniti svoj pametni telefon parom laganih naočara koje projektuju digitalni svet preko stvarnog, moraćete da se naoružate strpljenjem.
Šta je zapravo projekat Phoenix?
Da bismo razumeli zašto je ovo odlaganje važno, moramo prvo razumeti gde se ovaj uređaj uklapa u ekosistem kompanije Meta.
Kompanija trenutno ima tri stuba u svojoj hardverskoj strategiji:
-
Quest serija: Veliki, moćni VR/MR setovi koje nosite na glavi (poput Quest 3). Odlični su, ali glomazni.
-
Ray-Ban Meta: Lagane, moderne naočare koje nemaju ekran, ali imaju kamere i AI asistenta. Ovo je trenutno veliki hit na tržištu.
-
Orion: „Sveti gral“ – prave holografske naočare koje su još uvek godinama daleko od masovne proizvodnje zbog astronomske cene (navodno koštaju oko 10.000 dolara po komadu za proizvodnju).
Uređaj o kojem danas govorimo, Phoenix (ili ranije pominjan kao Puffin), trebalo je da bude „zlatna sredina“. Zamislite naočare koje izgledaju skoro kao obične (možda malo deblje), ali funkcionišu kao Quest 3. One ne bi imale prozirna stakla, već bi koristile kamere da vam prikažu svet oko vas uz digitalne elemente (takozvani passthrough video).
Cilj je bio da se ovo lansira tokom 2027. godine, ali prema najnovijim informacijama insajdera, taj rok je sada pomeren, verovatno ka kraju decenije.
Zašto dolazi do odlaganja?
Nije tajna da je hardver težak („Hardware is hard“, kako kažu u Silicijumskoj dolini). Međutim, ovde se radi o sudaru ambicije i zakona fizike.
Meta želi da ovaj uređaj bude lagan (ispod 110 grama), ali da istovremeno ima dovoljno jaku bateriju, procesorsku snagu da vrti kompleksnu grafiku i da se pritom ne pregreva na licu korisnika. Trenutna tehnologija baterija i čipova jednostavno još uvek nije spremna da sve to spakuje u elegantan okvir po ceni koja bi bila prihvatljiva prosečnom kupcu.
Postojale su glasine da bi uređaj mogao imati eksternu procesorsku jedinicu (nešto poput „pak pak“ pločice koju biste nosili u džepu), ali čak i sa tim kompromisom, inženjerski izazovi su ogromni.
Lekcije naučene od konkurencije
Još jedan faktor koji verovatno utiče na ovu odluku jeste stanje na tržištu. Apple je sa svojim Vision Pro uređajem pokazao da, iako je tehnologija fascinantna, tržište još uvek nije spremno da masovno prihvati teške uređaje od 3.500 dolara koji vas izoluju ili čine da izgledate čudno.
Meta je, s druge strane, postigla neočekivan uspeh sa jednostavnijim Ray-Ban naočarama. To je kompaniji dalo jasan signal: ljudi žele naočare koje izgledaju dobro i koje su udobne, čak i ako to znači da (za sada) nemaju napredne ekrane ispred očiju.
Šta ovo znači za budućnost?
Odluka da se Phoenix stavi „na čekanje“ ili značajno uspori, zapravo je znak zrelosti kompanije. Umesto da po svaku cenu izbace poludovršen proizvod koji se pregreva i kratko traje, Meta bira strategiju dugoročnog razvoja.
Zuckerbergov tim Reality Labs i dalje troši milijarde dolara kvartalno na razvoj metaverzuma i hardvera, ali se fokus sada oštrije usmerava na ono što funkcioniše (AI naočare bez ekrana) i ono što je krajnji cilj (Orion). Sve između toga što ne zadovoljava visoke standarde, biće nemilosrdno odloženo ili otkazano.
Za nas kao potrošače, ovo znači da ćemo na pravu revoluciju u mešovitoj stvarnosti u formatu naočara morati da sačekamo još nekoliko godina. Do tada, pametni telefoni ostaju sigurni u našim džepovima.
