Manipulacija i dezinformacija uz pomoć AI – Kako se AI može zloupotrebiti za širenje dezinformacija i manipulaciju javnim mnjenjem (deo 7) – https://www.itnetwork.rs/manipulacija-i-dezinformacija-uz-pomoc-ai-kako-se-ai-moze-zloupotrebiti-za-sirenje-dezinformacija-i-manipulaciju-javnim-mnjenjem-deo-7/

Veštačka inteligencija (AI) donosi nove mogućnosti za brzu obradu i analizu podataka, ali njena zloupotreba u medijima i društvenim mrežama sve više postaje problem, posebno u oblasti politike. AI se sve češće koristi za kreiranje, distribuciju i promociju dezinformacija koje imaju za cilj da utiču na političke procese, manipulišu javnim mnjenjem i promene stavove građana o političkim strankama, kandidatima ili događajima. Ova tehnologija može značajno uticati na izbore i političke odluke na načine koji su nekad bili nezamislivi.

Kako AI generiše političke dezinformacije?

Kroz napredne modele obrade prirodnog jezika, kao što su GPT i slični AI sistemi, moguće je automatski generisati tekst koji izgleda kao da ga je napisao čovek. Ovi modeli mogu stvarati sadržaj sa uverljivim i emocionalno nabijenim izjavama koje liče na prave vesti, političke komentare ili čak govore. Uz pomoć AI, moguće je generisati veliki broj lažnih vesti, poruka i komentara u kratkom roku, što omogućava brzo širenje dezinformacija u obimu koji ranije nije bio moguć.

Deepfake je još jedan oblik AI dezinformacija koji može snažno uticati na političke procese. Uz pomoć deepfake tehnologije, mogu se napraviti video i audio snimci u kojima političke ličnosti izgledaju kao da izgovaraju reči ili učestvuju u aktivnostima koje u stvarnosti nisu radili. Ovi materijali mogu ozbiljno uticati na javno mnjenje, diskreditujući političke ličnosti i kreirajući lažnu sliku koja može promeniti stavove birača.

Usmeravanje dezinformacija ka određenim grupama

Jedna od najefikasnijih karakteristika AI je mogućnost ciljanog usmeravanja sadržaja prema određenim grupama na osnovu njihovih interesovanja, demografskih karakteristika ili političkih uverenja. Putem tehnika mikrotargetiranja, AI analizira velike količine podataka o ponašanju korisnika, kao što su pretrage, lajkovi i komentari, kako bi odredio koje informacije će im najviše privući pažnju. Zatim se kreira sadržaj prilagođen tim grupama, što povećava verovatnoću da će one poveriti u lažne informacije i deliti ih dalje.

Na primer, tokom izborne kampanje, grupa birača koja je sklona podršci određenoj stranci može dobiti personalizovani sadržaj koji kritikuje protivničku stranku ili kandidata. Ovaj sadržaj često ima za cilj izazivanje straha, gneva ili nesigurnosti, što može uticati na odluke birača. Istovremeno, grupe koje podržavaju suprotnu stranu mogu biti izložene sadržaju koji ih ohrabruje da ostanu verni svojim stavovima ili da ne izađu na glasanje.

AI algoritmi i polarizacija javnog mnjenja

AI algoritmi koji preporučuju sadržaj na društvenim mrežama igraju važnu ulogu u širenju dezinformacija. Oni često favorizuju sadržaje koji izazivaju visok nivo angažovanja – lajkove, komentare i deljenja. Pošto dezinformacije često imaju senzacionalistički ton koji privlači pažnju, AI algoritmi ih mogu preporučiti korisnicima i tako omogućiti njihovo brzo širenje. Ovo dovodi do polarizacije javnog mnjenja, jer korisnici uglavnom dobijaju sadržaje koji potvrđuju njihova postojeća uverenja, dok se suprotna mišljenja ignorišu ili marginalizuju.

Polarizacija je posebno opasna u političkom kontekstu, jer može dovesti do radikalizacije stavova, smanjenja tolerancije prema različitim mišljenjima i porasta političke nestabilnosti. AI algoritmi, iako nenamerno, često doprinose ovom procesu, jer su prvenstveno dizajnirani da podstiču angažovanje korisnika, a ne da osiguraju istinitost ili uravnoteženost sadržaja.

Uticaj AI dezinformacija na izborne procese

Dezinformacije generisane pomoću AI mogu imati ozbiljne posledice na izborne procese. One mogu dovesti do toga da birači donose odluke na osnovu lažnih informacija, što ugrožava legitimnost i integritet izbora. Lažni narativi o kandidatima, senzacionalistički članci i deepfake snimci mogu promeniti tok kampanje, što je ponekad dovoljno da se ishod izbora preusmeri u korist onih koji stoje iza ovih manipulativnih sadržaja.

Na primer, postoje dokazi da su u nekim nedavnim izbornim ciklusima u raznim zemljama korišćeni AI alati za kreiranje i širenje dezinformacija koje su diskreditovale određene kandidate ili političke stranke. Ove dezinformacije često izgledaju kao da potiču od legitimnih izvora ili nezavisnih novinara, što im daje veću verodostojnost u očima birača. Kao rezultat, birači su izloženi manipulativnim narativima koji ugrožavaju njihovu sposobnost da objektivno procene kandidate i njihove programe.

Regulatorne mere i etičke smernice

Borba protiv AI dezinformacija u političkom kontekstu zahteva razvoj sveobuhvatnih regulatornih mera i etičkih smernica. Regulativa bi mogla obuhvatiti zabranu upotrebe AI alata za generisanje lažnih informacija tokom izbornih kampanja, kao i obavezu da se svaki sadržaj generisan pomoću AI-a označi kao takav. Platforme koje omogućavaju širenje političkog sadržaja morale bi da budu transparentne u pogledu načina na koji algoritmi preporučuju sadržaj, kako bi se sprečila zloupotreba za manipulaciju javnim mnjenjem.

Edukacija građana o prepoznavanju manipulativnih tehnika i značaju kritičkog razmišljanja takođe je važan deo rešenja. Podizanje svesti javnosti o tome kako prepoznati dezinformacije, posebno one koje su generisane pomoću AI-a, može značajno povećati otpornost društva na manipulaciju tokom političkih događaja.

Zaključak

Uticaj AI dezinformacija na političke procese predstavlja ozbiljan izazov za moderna društva. Kroz automatsko generisanje lažnih vesti, deepfake sadržaje i ciljano usmeravanje informacija, AI može manipulisati javnim mnjenjem i uticati na izborne odluke. Sa napretkom ove tehnologije, potreba za regulatornim merama i etičkim smernicama postaje sve veća kako bi se osigurala pouzdanost informacija i očuvao integritet političkih procesa.

Samo uz sveobuhvatne mere, uključujući regulativu, transparentnost i edukaciju javnosti, možemo osigurati da AI ne bude zloupotrebljen u političke svrhe na način koji ugrožava demokratiju. Razvoj globalnih standarda i saradnja između država, medijskih platformi i tehnoloških kompanija od suštinskog su značaja kako bi se sprečila manipulacija javnim mnjenjem i osigurao integritet izbornih i drugih političkih procesa.

Jačanje otpornosti društva na AI dezinformacije kroz edukaciju i podizanje svesti građana predstavlja važan deo borbe protiv manipulacija. Obrazovani i informisani birači biće u stanju da prepoznaju dezinformacije i odole manipulativnim tehnikama, što je od ključnog značaja za očuvanje demokratskih procesa i fer političke utakmice.

Samo kroz kombinaciju ovih napora – od regulatornih mera do digitalne pismenosti – možemo izgraditi društvo koje je otporno na manipulacije i u kome AI služi interesima istine i transparentnosti, umesto zloupotrebama koje ugrožavaju javni interes i stabilnost.

Nastaviće se…
Milena Šović, M.Sc.,CSM
Prompt Engineer & AI Educator