Ponekad, jednostavnost je upravo ono što nam treba. Kada budžeti AAA igara premašuju one manjih evropskih zemalja i kada pričaju priče duge kao Tolstojeve romane, dobro je podsetiti se da igre ne moraju biti komplikovane da bi bile zabavne. Nedavno sam isprobao preview igre MainFrames, male 2D puzzle platforme koja dolazi uskoro. To je vrsta igre koju mogu zamisliti kako neko skicira na milimetarskom papiru da bi pokazao osnovni koncept.
Iako naglašavam jednostavnost MainFrames, ovo govorim u poređenju sa ogromnim igrama na koje smo navikli. U stvari, MainFrames ima nekoliko prilično pametnih ideja. Igrate kao Floppy, slatki lik u obliku diskete, koji se probija kroz niz geometrijskih oblika koji predstavljaju monitore, okvire i druge kompjuterske delove. Na putu su vam demoni, a igra ima i dozu humora, uz brojne NPC likove koji pomažu u razvoju priče.
MainFrames želi da bude opuštena mala puzzle platforma, i iz onoga što sam do sada igrao, uspeva u tome. Kontrole su jednostavne – Floppy koristi osnovne poteze poput jednokoraka i dvostrukih skokova, kao i druge osnovne mehanike platformskih igara. Ponekad su kontrole delovale malo previše labavo, pa su i jednostavni skokovi postajali frustrirajuće precizni. Ipak, možda sam samo najnesposobniji platformer igrač na svetu. Čekam svoju nagradu svakog dana.
Cilj na svakom ekranu je kretanje s leve na desnu stranu, kroz niz kutija i drugih prepreka. Međutim, MainFrames uvodi zagonetke već na početku. Ne treba dugo pre nego što Floppy počne da manipuliše okvirima, izbegava smrtonosne električne udare i precizno tajminguje skokove. Iako osnovni koncepti igre nisu novi, mehanika pomeranja delova okruženja dodaje element angažovanja i izazova.
Verovatno pretpostavljate da MainFrames koristi retro piksel-art stil. I zaista je tako. Floppy i drugi NPC likovi su jednostavni likovi sa osnovnim crtama lica, a predmeti u okruženju su takođe minimalistički. Nasuprot tome, akcija se odvija na pozadinama punim boja, koje dodaju teksturalnu složenost jednostavnom geometrijskom prednjem planu.
Muzika u MainFrames prati retro estetiku i puni je veselih chiptune tonova. Podseća na klasične 8- i 16-bitne platforme. Ipak, može postati pomalo ponavljajuća, posebno tokom sekcija koje zahtevaju mnogo vežbanja i koncentracije. Celokupni audio dizajn nije previše ambiciozan, ali nije ni potrebno da bude.
Oni koji se sećaju zlatnog doba video igara pamte zadovoljstvo kada su jednostavne mehanike bile savršeno primenjene. MainFrames me je podsetio na te jednostavnije dane, i to na najbolji mogući način. Dakle, ne moram da se brinem o kompleksnim drvećem veština, desetak različitih komboa i gomili dugmadi na kontroleru? Prijavite me, barem na kratko! MainFrames možda neće biti jedina igra koju ćete ikada trebati, ali kada vam bude potreban predah od velikih AAA igara, MainFrames će savršeno poslužiti.