Decenijama smo bili zarobljeni u stalnoj borbi veština sa AI-jem, očajnički pokušavajući da budemo korak ispred, dok su fabricki radnici gubili poslove zbog robotske automatizacije, a predstavnici korisničke službe bili zamenjeni chatbotovima. Ali sada, dok AI ovladava čak i najkompleksnijim kognitivnim zadacima, kreativnim radom i procesima donošenja odluka, nalazimo se na kritičnoj tački.
Brzina promene je toliko brza da više nemamo luksuz preobučavanja za nove uloge. Pitanje nije da li će AI uzeti naše poslove, već kada.
Verujem da, da bismo preživeli i napredovali u ovoj novoj eri, moramo preusmeriti fokus sa sigurnosti posla na prilagodljivost veština. Postoji način da se sve ovo reši, i otkrićemo ga u ovom članku.
Šta je preostalo ljudima? Trebamo li se fokusirati na razvoj tehničkih veština, kao što su veštine programera, advokata i lekara?
Ne, AI ovladava tehničkim veštinama bolje od nas.
Evo primera:
Preeminencija AI-ja u tehničkim veštinama u velikoj meri je rezultat njegove sposobnosti da obrađuje i analizira ogromne količine podataka mnogo brže od ljudi, svoje dosledne tačnosti u izvršavanju rutinskih zadataka i svoje sposobnosti da se prilagođava učenjem iz novih podataka kako bi neprekidno unapređivao svoje sposobnosti.
Da li je ovo kraj za lekare, advokate i programere?
Ove uloge, onako kako ih trenutno razumemo, će se drastično promeniti. Veštine koje su potrebne za njih će se razvijati.
Uzmimo za primer lekare. Njihova uloga se u velikoj meri sastojala od prikupljanja i analize podataka radi postavljanja dijagnoza, zadataka koji se sada lako mogu automatizovati putem AI-ja. Ubrzo ćemo imati pristup AI doktoru putem naših pametnih telefona, koji će biti dostupan 24/7 i koji će nadmašiti bilo kog pojedinačnog lekara na svetu, jer će biti obučen koristeći kolektivno znanje svih lekara širom sveta.
Međutim, potreba za ljudskim lekarima će opstati! Nastavićemo da posećujemo lekare ne zbog njihovog medicinskog znanja, već zbog njihove empatije, komunikacije, saveta i ljudske povezanosti.
Kako da razvijamo svoje sposobnosti kako bismo izbegli suvišnost s AI-em?
Da bismo izbegli suvišnost, potrebno je da razvijemo sposobnosti koje dopunjuju AI, umesto da pokušavamo da se takmičimo s njim. Stoga, moramo pronaći oblasti u kojima AI nikada neće biti toliko dobar kao mi.
Ova matrica pokazuje kako AI i ljudska inteligencija imaju komplementarne snage i slabosti.
Dakle, ukratko, ljudska inteligencija se ističe u emocijama, subjektivnosti, autentičnosti, empatiji, pravoj kreativnosti, etici i moralu… sve to nas podseća na nešto, zar ne?
Kao što smo otkrili u članku prošle nedelje, samo jedan ljudski element izdržava test vremena: naša duboka humanost. Ona se predstavlja kroz Humice, koje čine tri jedinstveno ljudske sposobnosti: autentična kreativnost, kritičko razmišljanje i socijalna autentičnost.
Zašto su Humici važni?
Zato što su različiti od onoga što AI može da učini, Humici nam omogućavaju da stvaramo sinergije sa AI. To nam daje putokaz za izbegavanje redundancija. U ovom kontekstu, komplementarni par koji formiramo sa AI stvara vrednost veću od zbira vrednosti koju donosi svaka strana, što nazivamo sinergijom—kada 1+1 = 3.
Dakle, unapređenje naših Humica na viši nivo omogućava nam da stvorimo najveću vrednost uz pomoć AI.
Da li ste sigurni da AI nikada neće moći da zameni Humice?
U svetlu neprekidnog napretka AI, moramo ostati skromni. Istorija nam je pokazala iznova i iznova da podcenjujemo potencijal AI-a da ovlada zadacima za koje smo nekada smatrali da su jedinstveni za ljude. Ipak, u ovom nesigurnom okruženju jedno ostaje jasno: razvijanje naših Humica je najmudrija stvar koju možemo učiniti danas.
Evo matrice koja predstavlja jedinstvene ljudske sposobnosti u poređenju sa AI u oblastima istinske kreativnosti, kritičkog mišljenja i društvene autentičnosti:
Iako AI može simulirati sve više naših sposobnosti, potpuna spektralna dubina Humica ostaje izvan njegovog domašaja. Humici su povezani sa našim ličnim osobinama, našim životnim pričama i emocijama, pa čak i sa samom ljubavlju!—aspekti koje AI, kao veštački konstrukt, uvek autentično neće imati.
Šta ako AI savršeno imitira Humice?
Čak i ako AI može replicirati Humice sa visokom vernošću, ove sposobnosti, kada ih pokazuju ljudi, uvek će imati veću vrednost. Ljudski dodir donosi dodatnu dimenziju autentičnosti, emocionalne dubine i povezanosti koju mašine ne mogu duplicirati, bez obzira na nivo napretka.
Zato više volimo ljudskog trenera nego AI trenera kada je u pitanju motivacija za fizičku aktivnost, i spremni smo da platimo višu cenu za ručno izrađenu posudu u poređenju sa onom koju pravi mašina.