Fear the Spotlight ima zanimljivu pozadinsku priču. Prvobitno je objavljena u septembru prošle godine, ali je povučena sa Steam platforme nakon što je dobila podršku od Blumhousea i njihovog novog ogranka za izdavanje video igara. Igra je ponovo objavljena ove godine, sada i na konzolama, sa dodatkom druge polovine priče i više vremena za otklanjanje bagova kroz QA. Kao prva od mnogih igara koje će Blumhouse objaviti, Fear the Spotlight je izazvala značajnu pažnju i postavila očekivanja za Blumhouseove buduće gaming projekte. Cozy Game Pals je dao sve od sebe, a igra je definitivno privukla moju pažnju.
Fear the Spotlight prati Amy i Vivian, koje odlaze u školsku biblioteku nakon radnog vremena sa namerom da izvedu seansu. Ono što počinje kao naizgled nevino istraživanje natprirodnog brzo se pretvara u zastrašujuće putovanje, otkrivajući jezive tajne o požaru u školi koji se dogodio pre nekoliko decenija. Vivian nije svesna da je Amy već doživela niz uznemirujućih događaja pre seanse, što kulminira njihovim korišćenjem Ouija table.
Narativ povezuje teme izgubljene ljubavi, traume i tereta koje nameću roditeljska i mentorka očekivanja. Istraživanje tuge i čežnje za povezivanjem impresivno je izvedeno, čineći emotivne uloge veoma prisutnim i bliskim igraču. Priča se oslanja na nostalgične elemente paranormalnih priča s kraja devedesetih, gde misterije postaju dublje, a emocionalni uticaj ostaje trajan.
Fear the Spotlight se odlučuje za pristup skrivanja i izbegavanja susreta sa neprijateljima. Većinu vremena provodim rešavajući zagonetke i istražujući pažljivo kreiranu sredinu, sa naglaskom na strategiju i stealth umesto na direktnu borbu. Kada se natprirodna bića pojave — svako u jednoj od četiri jedinstvene forme — moram se kretati kroz mračne hodnike škole, pažljivo se skrivajući od njihovog pogleda. Ovo je stvorilo napete momente u kojima su planiranje, tajming i preciznost ključni u atmosferi koja izaziva jezu.
Ipak, iako su prvi susreti sa ovim bićima zaista zastrašujući, intenzitet opada tokom srednjeg dela igre. Novina Spotlight Man-a i ostalih formi počinje da bledi, pa iskustvo prelazi iz uzbudljivog trilera u nešto monotonije. Nedostajala mi je početna napetost kako je tempo usporavao, a trenuci straha postajali sve ređi. Srećom, poslednji čin uvodi novog, zastrašujućeg neprijatelja, ponovo podižući nivo straha i vraćajući uzbuđenje do vrhunca. Ovaj ritam napetosti podseća na klasične horor priče, gde je postepeno građenje jednako važno kao i klimaktični trenuci užasa.
Jedan od najistaknutijih aspekata Fear the Spotlight je njegova atmosfera. Radnja je smeštena u školu zahvaćenu strašnim požarom, a okruženje igra ključnu ulogu u stvaranju osećaja nelagode. Kako se krećem kroz slabo osvetljene hodnike, mračne ćoškove i napuštene učionice, nikad nisam siguran šta me čeka iza ugla. Pažnja posvećena detaljima u okruženju je izuzetna — čak i najobičniji predmeti doprinose jezivoj atmosferi. Police sa knjigama škripe, senke se igraju po zidovima, a tišina koja odzvanja izaziva dodatnu anksioznost.
Dok istražujem ruševine škole, nailazim na sive figure nalik deci koje tiho posmatraju iz senke, dodajući dodatni sloj nelagode. Ova voajeristička komponenta stvara uznemirujući osećaj da vas neko posmatra, dodatno pojačavajući napetost i terajući vas da se osećate nesigurno. Usamljenost je opipljiva, uvlačeći vas dublje u emocionalne slojeve narativa i podsećajući na borbu likova sa traumama i gubitkom.
Cozy Game Pals se potrudio da iskustvo igrača bude što dublje. Interakcije sa okruženjem su pažljivo osmišljene — od odvrtanja rešetki do otvaranja aktovki — svaki potez zahteva angažman i doprinosi napetosti. Fizička interakcija sa svakim predmetom povećava tenziju i doprinosi osećaju uronjenosti u priču.
Međutim, igra ima i tehničke nedostatke. Nailazio sam na povremene probleme sa prolaskom kroz objekte, što je narušilo imerziju. Jedan posebno frustrirajući bag dogodio se pri kraju prvog čina, kada je jezik igre iznenada promenjen sa engleskog na španski i ruski tokom sekvenci sa tekstom. Ovo je izazvalo konfuziju i zahtevalo da se vratim u meni kako bih ponovo postavio jezik. Takvi problemi mogu privremeno izvući igrača iz iskustva i narušiti pažljivo izgrađenu atmosferu.
Moji prvi utisci o igri, nakon što sam probao demo na Summer Game Fest-u, bili su pomešani. Premisa me je intrigirala, ali je rani gejmplej delovao pomalo dosadno. Međutim, cela igra je daleko nadmašila moja očekivanja. Fear the Spotlight izaziva nelagodnost i jezu bez oslanjanja na krv i nasilje, pokazujući umeće developera da stvore horor kroz atmosferu i narativ. Emocionalna dubina priče dodatno povećava njen uticaj, čineći da se igrač oseća lično povezan sa radnjom.
Završni deo igre donosi neke od najuznemirujućih momenata koje sam doživeo ove godine. Tempo se ubrzava, a emocionalni ulozi dostižu vrhunac kako se sukobi Amy i Vivian bliže kraju. Otkrivanja u ovom segmentu su i šokantna i dirljiva, ostavljajući trajan osećaj nelagode.
Fear the Spotlight je impresivan dodatak narativno orijentisanom horor žanru, nudeći jedinstven spoj emocionalne dubine i natprirodne napetosti. Cozy Game Pals je napravio igru koja ne samo da angažuje igrače kroz svoje jezivo okruženje, već i duboko rezonuje kroz istraživanje trauma i odnosa. Sa svojom uznemirujućom atmosferom, bogatim narativom i inovativnim gejmplejem, Fear the Spotlight zaslužuje pažnju svakog ljubitelja horora.
