Činilo se kao da je 2020. godina cyberpunk-a. Podstaknuta od svih koji pokušavaju da izbace njihovu žanrovsku igru i zajašu hiper talas Cyberpunk 2077, dobili smo igre poput Cloudpunk i Ghostrunner. Trčeći malo iza čopora, Disjunction se pridružio onome što se oseća (barem nama) kao zasićeno tržište. Potaknut dvema našim najvećim slabostima – pixel artom i intrigantnom kukom za priču – zasukali smo rukave i bacili se na posao.
Od početka smo bili kupljeni Disjunction pričom. Predstavljen kao priča o preplitanju tri jedinstvena lika 2048. u Nјujorku, droga nazvana Shard zaražava grad koji se već bori sa lošom ekonomijom i svakim drugim pitanjem viđeno u devedeset devet posto cyberpunk-a ikada. Mega-korpus stiče moć i uticaj, što prirodno znači da postoje neki podzemni pokreti otpora spremni da se dignu. I, kao što nas je svaki cyberpunk film ikada naučio, razdori između onih koji veruju u modifikaciju tela i purista. Tokom igre igrači bi se smenjivali sa Frank-om privatnim detektivom, bokserom sa prošlošću Joe-om i obaveznim hakerskim likom Spider-om. Svi tropovi u jednom stelt-ako-hoćeš akcijskom RPG-u.
Igranje je prilično standardno za žanr; provucite se kroz nivo preko stelta, grube snage ili malo od oboje. Svaki lik ima džep pun jedinstvenih alata. Frank ima lekarski pribor kojim možete da se izlečite, dimnu bombu i pouzdan pištolј. Joe takođe ima granatu u njegovom arsenalu, ali umesto jednostavnog dimnog pramena, on nokautira neprijatelјe u njegovom radijusu. Ono što je ovde sjajno je to što način na koji završite svaki nivo zapravo utiče na priču. Na primer, u prvom Frank-ovom nivou uveliko smo se oslanjali na pušku i smaknjavali svakog neprijatelјa u zgradi. Proverili smo kod klijenta i sigurno je znao šta smo uradili. U našu odbranu nokautiranje neprijatelјa, a zatim njihovo izvlačenje van dometa u džinovsku gomilu je jako zabavno.
Korišćenje vaših sposobnosti troši energiju. Moraćete da igrate pametno i ne trošite svu energiju unapred. Ako imate sreće, možda ćete uočiti malu energetsku ćeliju negde na nivou kada ste pri kraju sa energijom. Neprijatelјi takođe imaju priliku da bace municiju, potrošni materijal za zdravlјe i energiju. Sposobnosti mogu da se nadograde na dva načina; prvi koristeći XP stečen ispunjavanjem tih cilјeva u igri. Oni slede skalu 5/10/15/20, stimulišući vas na taj način da obavite što više zadataka. Drugi način je lociranje kompleta za nadogradnju skrivenog na svakom nivou. Dobićete prateći XP i daće vam načine da izmenite vaše uređaje.
Postoje dve glavne tačke osporavanja koje imamo sa Disjunction. Prva je potpuni nedostatak bilo kakvih podešavanja poteškoća. Ako niste lјubitelј igara koje vas prisilјavaju da ponavlјate sekcije iznova i iznova sa malim izmenama u nadi da ćete postići bolјi ishod, izbegavajte ovo poput kuge. Da smo znali da ne postoje poteškoće, ne bi se ni ponudili da recenzujemo ovu igru. Vrištanje u video igrama je stres koji nam jednostavno nije potreban u životu. Igre mogu da budu i izazovne i zabavne, ali kada imate dva stepena zdravlјa i nemate energije, stvari mogu da postanu jadne prilično brzo.
Drugo, sistem kontrolnih punktova je grozan. Nivoi imaju ručne podloge za kontrolne tačke koje mogu da se aktiviraju samo jednom. Dakle, ako ste pogodili podlogu, a zatim nastavili da raščistite nekoliko drugih prostorija i pronašli bilo koje klјučne stavke, nećete moći ponovo da sačuvate pomoću iste podloge. Programeri takođe nisu uspeli da primene jedan od najstandardnijih kontrolnih punktova ikada: otklјučavanje vrata ne pokreće sačuvavanje. Ponavljanje nivoa desetak puta da bi se vratili na vrata koja smo otklјučali u nadi da ćemo da pronađemo drugu podlogu ili neke lekovite predmete je zamorno i potpuno suprotno od zabave. Disjunction? Više kao razdvojeni.
Da nije bilo ove dve velike prepreke, Disjunction je obećavajuće iskustvo. Koliko god stvarno želeli da dovršimo priču i odvedem trećeg lika, naš lekar binam otkinuo glavu što smo dozvolili da nam video igra povisi ionako visok krvni pritisak. Nadamo se da će programeri odlučiti da zakrpe ove previde za igrače koji žele da uživaju u igrama, a ne da se muče.
Dobro:
- Priča je intrigantna sa tri rotirajuća lika za igranje
- Odrpani pixel art dizajn je A +
Loše:
- Nema podešavanja poteškoća
- Loš sistem kontrolnih punktova