Zamislite ovo: u sred rata, na televiziji se pojavljuje video vašeg predsednika kako poziva vojnike da polože oružje i predaju se. Glas je identičan, pokreti lica savršeni, a u pozadini se čuje nacionalna himna. Hiljade ljudi panično dele snimak, vojnici na frontu gube volju, a društvene mreže eksplodiraju. Samo što predsednik nikad nije snimio taj govor. To je deepfake (duboka lažna slika) napravljen za nekoliko minuta pomoću AI alata. Da li je to samo „loša šala“ ili ratni zločin koji treba suditi pred Međunarodnim krivičnim sudom u Hagu?
Ovo nije scenario iz distopijskog filma. Ovo se dogodilo u martu 2022. godine u Ukrajini, kada je hakovana televizija prikazala lažni video Volodimira Zelenskog koji poziva na predaju. Snimak je brzo razotkriven, ali šteta je već bila počinjena – panika, gubitak poverenja, haos u informacionom prostoru. Danas, 2026. godine, tehnologija je napredovala toliko da slični deepfakeovi više ne izgledaju „grbavo“. Koriste se OpenAI Sora ili slični modeli da se prave video zapisi ukrajinskih vojnika koji se „kaju“ i mole za mir pred ruskim snagama. A to je samo vrh ledenog brega.
Mi na ITNetwork.rs ne pišemo ovo da bismo vas uplašili praznim rečima. Pišemo jer se digitalni ratni zločini više ne dešavaju samo na bojnom polju – oni se dešavaju u vašem telefonu, na Fejsbuku, u bolnicama i elektroenergetskim sistemima. AI generisane dezinformacije, deepfake operacije i ransomware napadi na kritičnu infrastrukturu više nisu „cyber kriminal“. Oni postaju novo oružje masovnog uništenja koje može da ubije hiljade ljudi bez ijednog metka. Pitanje koje postavljamo nije filozofsko – ono je pravno, etičko i egzistencijalno: koje od ovih akcija treba klasifikovati kao crimes against humanity (zločini protiv čovečnosti) i suditi ih kao što sudimo genocid ili ratne zločine?
Hajde da razgovaramo otvoreno, bez ulepšavanja. Jer ako ne definišemo granice sada, 2027. ili 2030. godine možda više neće biti vremena.
Od tradicionalnog rata do digitalnog: Kako smo stigli dovde
Ratovi su oduvek bili i informacioni. Propaganda, lažne vesti, psihološke operacije – sve to postoji od Drugog svetskog rata. Ali AI je promenio pravila igre. Ono što je nekad zahtevalo timove stručnjaka, milione dolara i mesece rada, danas može da uradi jedan čovek sa laptopom za nekoliko sati.
Prvi veliki primer koji je probudio svet bio je upravo taj Zelensky deepfake iz 2022. godine. Ruski hakeri su hakovali ukrajinsku televiziju, ubacili lažni video i pustili ga u etar. Iako je snimak bio lošeg kvaliteta (Zelensky je delovao „ukočeno“, usne nisu savršeno pratile reči), proširio se brzinom požara. Ukrajinski centar za strateške komunikacije upozoravao je nedeljama ranije da Rusi pripremaju baš takve napade. Zelensky je lično snimio demantij i nazvao to „dečjom provokacijom“. Ali stručnjaci su odmah shvatili: ovo je samo probni balon.
Do 2025. godine tehnologija je eksplodirala. Prema izveštajima NBC News iz decembra 2025, pojavile su se serije AI generisanih videa (mnogi napravljeni sa OpenAI Sora) u kojima ukrajinski vojnici „mole majke za oproštaj“ i optužuju svoju vladu za rat. Neki koriste lica poznatih ruskih influensera. Ovi snimci nisu samo dezinformacije – oni su psihološko oružje namenjeno demoralizaciji civila i vojnika. A 2026. godine? Već vidimo „real-time deepfakes“ gde AI menja lice u živom prenosu tokom video poziva ili TV emisija.
Ransomware (ransomware napadi) ide korak dalje. To više nije samo „zaključavanje fajlova za otkup“. U ratu, ransomware na bolnice, elektrodistribuciju ili vodovod može da ubije ljude jednako efikasno kao bomba. U Ukrajini su ruski akteri (kao grupa Sandworm) već koristili slične napade na energetsku infrastrukturu. Prema Oxford Statement on Ransomware Operations iz 2024/2025, takvi napadi tokom oružanog sukoba mogu da ispune uslove za ratne zločine ako krše međunarodno humanitarno pravo (IHL).
A sada dolazi najopasniji deo: kombinacija. AI deepfake koji poziva na predaju + ransomware koji isključuje struju u bolnici + koordinisana dezinformaciona kampanja na društvenim mrežama. To više nije cyber kriminal. To je hibridni rat koji cilja civilno stanovništvo sistematski i široko.
Šta kaže međunarodno pravo danas – i zašto je potpuno nedovoljno
Međunarodni krivični sud (ICC) je 2025. godine objavio ključnu politiku: Policy on Cyber-Enabled Crimes under the Rome Statute. U njoj jasno stoji da cyber sredstva (uključujući AI) mogu da počine genocid, zločine protiv čovečnosti, ratne zločine i agresiju. Nema potrebe za novim zakonom – postojeći Rimski statut (1998) pokriva to ako se dokaže „nexus“ sa oružanim sukobom.
Na primer:
- Dezinformacije i deepfakes mogu da se kvalifikuju kao „direktno i javno podsticanje na genocid“ (ako pozivaju na uništenje grupe) ili kao deo „širokog i sistematskog napada na civile“ (crimes against humanity).
- Ransomware na bolnicu tokom rata može da bude ratni zločin jer ugrožava civilnu infrastrukturu i dovodi do smrti (kršenje Ženevskih konvencija).
ICC tužilac Karim Khan je još 2023. godine najavio da će istraživati cyber zločine u Ukrajini. Do 2025. godine, UC Berkeley Human Rights Center podneo je slučajeve ruskih napada na ukrajinsku infrastrukturu upravo sa ovim argumentom.
Ali tu dolazi problem: dokazivanje. Deepfakeovi su teško dokazivi bez forenzičke analize (koja često kasni). Ransomware napadi se teško pripisuju državi (Rusija uvek kaže „to su nezavisni hakeri“). A AI generisane kampanje dezinformacija su „široke i sistematske“ – ali kako dokazati nameru da se počini zločin protiv čovečnosti?
Stručnjaci iz Oxford Process i Chatham House upozoravaju: bez jasne definicije, ovi napadi prolaze nekažnjeno. EU AI Act (2024/2026) zahteva obeležavanje deepfakeova, ali to je samo za civilnu upotrebu. U ratu – nema pravila. Zato je potrebno novo tumačenje ili dodatni protokol uz Ženevske konvencije.
Realni primeri iz prakse koji već krše granice
- Zelensky deepfake (2022) – Hakovana TV, poziv na predaju. Iako loš, prouzrokovao paniku. Da je bio savršen (kao današnji Sora modeli), mogao je da izazove masovnu predaju ili haos u komandi.
- Sora generisani videoi ukrajinskih vojnika (2025) – NBC News je dokumentovao preko 20 videa gde vojnici „kaju se“. Ovo je psihološki rat protiv civila – sistematsko slabljenje morala, što može da se kvalifikuje kao deo širokog napada na stanovništvo.
- Ransomware na ukrajinske bolnice i energetiku – Grupe poput Sandworm-a isključivale su struju milionima ljudi zimi. Ako to dovodi do smrti civila (hladnoća, prestanak aparata za disanje), ICC može da tuži kao ratni zločin.
- Ruske kampanje „Operation Overload“ (2025) – ISD izveštaj pokazuje da su koristili AI da imitiraju preko 80 organizacija i šire laži o Ukrajini. Ovo je koordinisana dezinformacija sa namerom da se podstakne mržnja – klasičan preduslov za zločine protiv čovečnosti.
Ovi primeri nisu izolovani. U Gazi, Izraelu i drugim konfliktima već se koriste slični alati. A 2026. godine? Predviđanja iz Trend Micro, VIPRE i HarfangLab kažu: AI-native malware (malver rođen u AI), agentic AI kampanje (autonomni AI agenti koji vode ceo napad) i deepfakeovi koji su neprepoznatljivi čak i ekspertima.
Budućnost 2026–2035: Tri scenarija koja nas čekaju
Scenario 1 – Optimistički (malo verovatan): Države usvajaju „Digital Geneva Convention“. ICC dobija specijalni odsek za cyber zločine. AI alati za detekciju deepfakeova postaju obavezni na platformama. Ransomware na kritičnu infrastrukturu automatski se tretira kao ratni zločin.
Scenario 2 – Realistički (najverovatniji): Korporacije i države koriste AI za „odbrambene“ deepfakeove. Zakoni postoje samo na papiru. Obični građani gube poverenje u sve video i audio dokaze. Ratovi se vode više u informacionom prostoru nego na terenu. ICC uspeva da osudi samo najgrublje slučajeve.
Scenario 3 – Distopijski (moguć ako ne reagujemo): AI agenti vode autonomne kampanje dezinformacija. Jedan čovek (ili bot) pokreće ransomware koji isključuje bolnice u tri zemlje odjednom. Deepfake predsednik poziva na nuklearni rat. Dokazi u sudu postaju besmisleni jer sve može biti lažno. Zločini protiv čovečnosti postaju nevidljivi.
Prema predviđanjima iz 2026. (CRN, Lumu, Mimecast), AI će omogućiti 10.000 personalizovanih phishing napada u sekundi, autonomne ransomware operacije i deepfakeove koji prolaze sve detektore. Geopolitički RaaS (Ransomware as a Service) postaće standard.
Šta treba da uradimo – konkretni predlozi koji nisu samo reči
- ICC mora da ažurira Rimski statut dodatnim protokolom za digitalne zločine (kao što je urađeno za agresiju 2010).
- Države treba da usvoje obavezno obeležavanje AI sadržaja u ratu (EU AI Act kao osnova, ali sa kaznama za vojne upotrebe).
- Tehničke mere: forenzički standardi za deepfake detekciju (kao Witness i Reality Defender alati) moraju da budu dostupni tužilaštvima besplatno.
- Edukacija: škole, vojska i mediji moraju da uče ljude da ne veruju svemu što vide.
- Međunarodni sporazum o zabrani AI oružja za dezinformacije (slično zabrani hemijskog oružja).
Ako ne uradimo ništa, sledeći rat neće početi bombama. Počeće deepfakeom koji će ubediti milione da je rat već izgubljen.
Vreme je da prestanemo da se pretvaramo
Digitalni ratni zločini nisu budućnost. Oni su sadašnjost. AI generisane dezinformacije, deepfake operacije i ransomware napadi na civile više nisu „samo cyber“. Oni su oružje koje može da izazove masovnu patnju, smrt i haos jednako kao i fizički napadi.
Kao što smo nekad rekli „nikad više“ posle Aušvica i Srebrenice, danas moramo reći „nikad više“ digitalnim zločinima protiv čovečnosti. Jer ako ne definišemo granice sada, sutra neće biti sudova koji mogu da ih sude – samo haos i laži.
Podijelite ovaj tekst. Razgovarajte sa prijateljima. Pišite političarima. Jer ako mi, obični ljudi i IT stručnjaci, ne pritisnemo, niko neće.
