Postoji scena koja se svakodnevno odvija u kancelarijama širom Srbije (i sveta). S jedne strane sedi Milenijalac (rođen između 1981. i 1996), osoba koja se seća zvuka dial-up modema, koja je rezala diskove, krekovala igrice i koja zna šta znači „formatirati Windows“. On gleda u kolegu preko puta sa blagim užasom.
Preko puta sedi pripadnik Generacije Z (rođen između 1997. i 2012). On kuca poruke brzinom svetlosti palčevima, edituje 4K video na telefonu za tri minuta i upravlja sa pet društvenih mreža istovremeno. Ali, kada taj isti „zumer“ treba da pošalje faks (da, faks), skenira dokument na mrežni folder ili reši problem sa drajverom za štampač – nastaje paraliza.
Ovde dolazimo do centralnog pitanja koje muči HR menadžere, sociologe i IT direktore: Ko se zapravo bolje snalazi u digitalnom svetu?
Da li je Generacija Z, koja je rođena sa tabletom u rukama, zaista tehnološki pismenija? Ili su Milenijalci, koji su morali da nauče kako tehnologija radi da bi je koristili, zapravo poslednji čuvari „pravog“ računarskog znanja?
Odgovor će vas možda iznenaditi, a nekoga sigurno i uvrediti.
Mit o „tehnološkoj pismenosti“: Gde su nestali folderi?
Prva i najveća zabluda je izjednačavanje korišćenja tehnologije sa razumevanjem tehnologije.
Generacija Z su Digital Natives (digitalni domoroci). Oni ne poznaju svet bez interneta. Za njih je tehnologija kao struja ili voda – ona je tu, ona radi, i ne razmišljaju o tome kako dolazi do njih. Interfejsi (UI – User Interfaces) su postali toliko intuitivni i ispeglani da su sakrili svu kompleksnost „ispod haube“.
Milenijalci su Digital Pioneers (digitalni pioniri). Oni su odrasli u eri kada tehnologija nije radila. Morali su da edituju config.sys fajlove da bi pokrenuli igricu. Morali su da znaju šta je folder structure (struktura foldera).
Fenomen „Nestalog fajl sistema“
Nastavnici informatike na fakultetima (pa i ETF-u) sve češće prijavljuju bizaran problem: studenti Generacije Z ne razumeju koncept fajlova i foldera. Kada im kažete „sačuvaj to na C: disku u folderu Projekat“, oni vas gledaju belo. Zašto? Zato što su odrasli na iOS-u i Androidu, a kasnije na Google Drive-u. Za njih, fajl nema lokaciju. Fajl se „nalazi“ u aplikaciji. Slika je u Gallery, tekst je u Docs. Oni koriste Search (pretragu) da nađu sve.
Provokativna istina: Generacija Z nije nužno tehnološki pismena; oni su zavisni od aplikacija (App-dependent). Ako aplikacija nema dugme za to, oni ne znaju kako da to urade. Milenijalac će pokušati da nađe „workaround“ (zaobilazno rešenje).
Privatnost: Paranoja protiv pragmatizma (ili nihilizma?)
Ovo je polje gde je jaz najdublji i gde se vidi potpuno drugačija filozofija života.
Milenijalci: Generacija „Prelepi kameru“
Milenijalci se sećaju Edvarda Snoudena (Edward Snowden). Sećaju se interneta pre nego što su algoritmi preuzeli kontrolu. Njihov stav prema privatnosti je obeležen paranojom.
-
Isključuju „Location Services“.
-
Koriste AdBlockere.
-
Imaju lažne profile sa slikama mačaka.
-
Plaše se da će njihovi podaci biti zloupotrebljeni.
Generacija Z: „Znam da me prate, pa šta?“
Za Generaciju Z, privatnost je mrtva. I to je okej. Njihov stav je digitalni pragmatizam, a ponekad i nihilizam. Oni polaze od pretpostavke da ih svi prate – TikTok, Instagram, Google, Vlada. Umesto da se bore protiv vetrenjača, oni su odlučili da naplate tu trampu. „Ako me već pratite, bar mi servirajte dobre reklame i sadržaj koji volim.“
Generacija Z je spremna da proda svoju privatnost za personalizaciju i pogodnost (Convenience). Oni dele lokaciju 24/7 preko Snap Map-a da bi prijatelji znali gde su. To bi prosečnom Milenijalcu izazvalo napad panike.
Ali, Gen Z ima svoje mehanizme odbrane. To je koncept Finsta (Fake Instagram) naloga. Imaju jedan „ispeglan“ profil za javnost (i roditelje) i drugi, privatni, haotični profil za uski krug prijatelja. Oni ne štite podatke od korporacija, već privatnost od socijalnog pritiska.
Komunikacija: Smrt tačke i teror telefonskog poziva
Ako želite da iznervirate Milenijalca, pošaljite mu deset glasovnih poruka (Voice Messages). Ako želite da preplašite pripadnika Generacije Z, pozovite ga telefonom bez najave.
Milenijalci su odrasli na SMS-ovima (gde se svaki karakter plaćao) i email-ovima. Oni vole tekst. Vole asinhronu komunikaciju, ali struktuiranu. Za njih je email legitiman poslovni alat. Međutim, Milenijalci često pate od Email anksioznosti – potrebe da budu previše formalni („Poštovani“, „Srdačan pozdrav“).
Generacija Z je uvela revoluciju u jezik.
-
Tačka na kraju rečenice se smatra pasivno-agresivnom. Ako napišete „OK.“, Zumer misli da ste ljuti.
-
Email je za starce. Komunikacija se odvija na Slack-u, Discord-u ili WhatsApp-u.
-
Video je kralj. Zumeru je lakše da snimi video od 15 sekundi nego da kuca pasus teksta. To je brže, emotivnije i nosi više informacija.
Ovo stvara ogroman jaz u poslovnom svetu. Milenijalac menadžer očekuje izveštaj u Wordu. Zumer zaposleni bi radije poslao Loom video gde objašnjava šta je uradio. I objektivno – Zumer je često u pravu, jer je video efikasniji, ali korporativni standardi (koje su pisali Boomeri i Milenijalci) to još ne prepoznaju.
Radar chart koji poredi dve generacije po parametrima: Brzina kucanja na telefonu, Poznavanje Desktop OS-a, Brzina usvajanja novih aplikacija, Briga o privatnosti. Gen Z dominira u brzini i aplikacijama, Milenijalci u Desktop OS-u i privatnosti.
Raspon pažnje: Mit o zlatnoj ribici
Često ćete čuti da Generacija Z ima raspon pažnje (Attention Span) od 8 sekundi, manji od zlatne ribice. To je naučno netaknuta glupost i opasan mit.
Generacija Z nema problem sa pažnjom; oni imaju neverovatno sofisticiran filter za gluposti (BS Filter). Odrasli su bombardovani tolikom količinom informacija da su razvili evolutivni mehanizam da u prve 3 sekunde procene da li je nešto vredno njihovog vremena. Ako nije – swipe.
Ali, kada ih nešto zainteresuje, sposobni su za hiper-fokus. Mogu da gledaju YouTube esej od 4 sata o istoriji neke video igre, ili da „bindžuju“ celu sezonu serije u jednom dahu.
Milenijalci, s druge strane, pate od digitalnog zamora. Oni se sećaju vremena kada ste mogli da „završite“ sa internetom. Danas su preplavljeni notifikacijama i osećaju krivicu ako nisu produktivni. Milenijalci pokušavaju da rade Deep Work (duboki rad), ali ih tehnologija stalno prekida. Gen Z je naučila da živi u tom prekidu; oni su majstori kontinuiranog delimičnog prisustva (Continuous Partial Attention).
Hardver: Rat tastature i ekrana na dodir
Ovde leži možda najveća tehnička prednost Milenijalaca. Brzina kucanja na fizičkoj tastaturi (Touch Typing).
Milenijalci su učili da kucaju na časovima informatike ili igrajući World of Warcraft. Oni mogu da kucaju 80+ reči u minutu bez gledanja u ekran, koristeći prečice na tastaturi (Ctrl+C, Ctrl+V, Alt+Tab) kao produžetak svojih prstiju.
Generacija Z je šampioni kucanja na ekranu na dodir (Touchscreen). Ali kada ih stavite pred PC da napišu seminarski rad, mnogi koriste metodu „dva prsta“. Nedostatak veštine brzog kucanja i korišćenja prečica na tastaturi čini ih drastično sporijim u klasičnom kancelarijskom okruženju.
Takođe, rešavanje problema (Troubleshooting). Kada Milenijalcu ne radi Wi-Fi, on restartuje ruter, proveri kablove, uđe u Command Prompt (ipconfig /renew). Kada Zumeru ne radi Wi-Fi, on isključi i uključi Wi-Fi na telefonu. Ako to ne upali, on zaključi da je „internet pokvaren“ i pređe na mobilne podatke. Milenijalci popravljaju tehnologiju; Generacija Z je menja.
Budućnost: Ko će preživeti AI revoluciju?
Sada dolazimo do najaktuelnijeg dela – veštačka inteligencija (Artificial Intelligence).
Paradoksalno, iako su Milenijalci tehnički potkovaniji „ispod haube“, Generacija Z bi mogla bolje da se snađe u AI eri. Zašto? Zato što AI alati (ChatGPT, Midjourney, Copilot) ne zahtevaju poznavanje fajl sistema ili drajvera. Oni zahtevaju Prompt Engineering – veštinu komunikacije sa mašinom prirodnim jezikom.
Generacija Z, koja je navikla da „razgovara“ sa tehnologijom i koja nema strah od eksperimentisanja, brže usvaja AI kao partnera. Oni koriste ChatGPT da napišu domaći, da im smisli plan treninga, da im da savet za raskid. Milenijalci često gledaju na AI sa strahom – „Da li će mi ovo uzeti posao?“. Taj strah ih koči.
Nerešeno, ali na različitim terenima
Dakle, ko se bolje snalazi?
-
Ako treba da se postavi server, popravi štampač, organizuje kompleksna arhiva podataka ili napiše dugoročna strategija u Excel-u – Milenijalci su neprikosnoveni. Oni su arhitekte digitalnog sveta kakvog poznajemo.
-
Ako treba da se kreira viralan sadržaj, brzo pronađe informacija u moru šuma, adaptira na novu aplikaciju za 5 minuta ili iskoristi AI za kreativnost – Generacija Z pobeđuje. Oni su evoluirali da prežive u poplavi informacija.
Problem nastaje kada jedni druge osuđujemo. Milenijalci treba da prestanu da gledaju na Zumere kao na „lenje klince koji ne znaju šta je Save As„, a Zumeri treba da shvate da „magija“ na ekranu radi samo zato što neki Milenijalac (ili Gen X) održava servere u podrumu.
Najuspešnije firme budućnosti biće one koje spoje Milenijalsku strukturu i dubinu sa Zumerskom brzinom i intuicijom.
A vi? Da li znate gde vam se nalazi fajl koji ste upravo skinuli, ili samo verujete da će ga Search pronaći? Odgovor na to pitanje vam govori kojoj digitalnoj plemenu pripadate.
