Kada igram Where Winds Meet, stalno se vraćam na jedno pitanje: kako je jedan književni žanr iz Kine uspeo da postane globalna opsesija, da utiče na filmove, serije, igre i čak na to kako Zapad vidi borilačke veštine? Odgovor je wuxia – i to nije samo “kung fu priča”, već duboka, 2.500 godina stara tradicija o herojima koji žive po sopstvenom kodu časti, u svetu gde je pravda važnija od zakona, a mač brži od reči.
Drevni koreni: pre 2.000 godina pre Jin Yonga
Wuxia nije izmišljen u 20. veku – on je nastao još u periodu Ratujućih država (475–221. p.n.e.). Tada su postojali youxia (游侠) – lutajući vitezovi koji su živeli po ličnom kodu, pomažući slabima, ubijajući tirane, i nestajući u magli pre nego što ih neko stigne da nagradi ili kazni.
Prvi pisani tragovi su u “Shiji” (Zapisi velikog istoričara) Sima Qiana, gde se opisuju legendarni cike – pet asasina (Cao Mo, Zhuan Zhu, Yu Rang, Nie Zheng i Jing Ke) koji su izvršavali politička ubistva za novac ili osvetu. Ovi likovi su bili samotnjaci, spremni da daju život za reč – to je srž xia (侠).
U dinastiji Tang (618–907) pojavljuju se chuanqi priče – kratke fantastične novele sa letećim mačevalcima, ženama-ratnicama i magijom. Najpoznatije su “Nie Yinniang”, “Kunlunski rob”, “Crveni konac” – tu već ima svega što danas volimo: letenje preko krovova, skriveni identiteti, tragična ljubav.
Dinastija Song (960–1279) donosi huaben – priče za pripovedače na pijacama, koje su kasnije štampane. Tu se već pojavljuje jianghu (江湖) – “reke i jezera”, paralelno društvo izvan zakona, gde žive sektori borilačkih veština, razbojnici, monasi i heroji.
Ming i Qing – rođenje pravog wuxia romana
Pravi prasak dolazi u dinastiji Ming sa čuvenim “Water Margin” (Shui Hu Zhuan, 14. vek) – 108 razbojnika sa planine Liangshan koji se bune protiv korumpirane vlasti. Ovo se često smatra prvim punim wuxia romanom: tu je kodeks časti, pobuna protiv sistema, bratstvo, osveta i tragični kraj. (Zanimljivo – komunistička Kina je kasnije koristila ovu knjigu kao “revolucionarni klasik”.)
U Qing periodu (1644–1911) pojavljuju se detektivske priče sa sudijama i xia herojima (Sanxia Wuyi, Shi Gong An), ali i prvi romani sa ženskim protagonistkinjama (Ernü Yingxiong Zhuan). Termin “wuxia” zvanično ulazi u upotrebu tek krajem Qing-a, pod uticajem japanskog bukyō (武侠) – isti kanji, isti koncept.
20. vek – eksplozija moderne wuxia
Posle pada carstva 1912. i May Fourth Movement (1919), mladi intelektualci su želeli slobodu od konfučijanskih okova. Xia je postao simbol lične slobode i pobune protiv tradicije.
Prvi pravi moderni wuxia roman: “Jianghu Qixia Zhuan” (1921–1928) od Xiang Kairana (Pingjiang Buxiaosheng). Odmah je adaptiran u film “Burning of the Red Lotus Temple” (1928) – prvi wuxia film ikada, koji je izazvao ludilo (18 nastavaka za 3 godine!).
1930-ih u Tianjinu i Pekingu dominira “Severna škola sa pet velikih majstora: Huanzhulouzhu (koji je uveo leteće mačeve i besmrtnike – granica ka xianxia), Wang Dulu (Crane-Iron serijal, po kojem je snimljen Crouching Tiger, Hidden Dragon), Zheng Zhengyin, itd.
Posle 1949. wuxia je zabranjen u kontinentalnoj Kini kao “feudalno smeće”. Ali u Hong Kongu i Tajvanu dolazi zlatno doba.
Jin Yong – kralj kojeg niko nije skinuo sa trona
Za mene lično, wuxia počinje i završava se sa Jin Yongom (Louis Cha, 1924–2018). Od 1955. do 1972. napisao je 15 romana (14 velikih + 1 kratki), koji su izlazili u nastavcima u njegovim novinama Ming Pao. Prodao je preko 100 miliona zvaničnih primeraka (plus nebrojeno piratskih).
Zašto je najveći?
- Njegovi likovi su kompleksni – niko nije potpuno dobar ili zao.
- Istorija je tačna do detalja (Condor Heroes serijal se dešava u vreme mongolske invazije).
- Filozofija: konfučijanizam, taoizam, budizam – sve je utkano.
- Ljubavne priče koje te slome srce (Yang Guo i Xiaolongnü – još uvek plačem).
Najpoznatiji:
- The Legend of the Condor Heroes (1957)
- The Return of the Condor Heroes (1959–1961)
- The Heaven Sword and Dragon Saber (1961)
- Demi-Gods and Semi-Devils (1963–1966)
- The Smiling, Proud Wanderer (1967–1969) – moj lični favorit, priča o slobodi i identitetu
Gu Long je doneo noir stil, misteriju i kratke, oštre rečenice. Liang Yusheng je bio „otac nove škole“. Ali Jin Yong je Bog.
Filmovi – od crno-bele magije do Crouching Tiger-a
1928–1930 – luda serija filmova, publika je poludela, vlasti zabranile 1931. jer je “podsticala supersticiju”. 1960-1970 – Shaw Brothers i King Hu (Come Drink with Me, A Touch of Zen, Dragon Inn) – tu se rađa moderni wuxia film sa žicama i gracioznim borbama. 1990-2000 – Hong Kong talas: Tsui Hark, Wong Kar-wai (Ashes of Time), Jet Li (Swordsman II, Fong Sai-yuk). 2000. Crouching Tiger, Hidden Dragon – Ang Lee osvaja 4 Oskara i pokazuje Zapadu šta je pravi wuxia (ne samo kung fu!). 2002–2018 – Zhang Yimou (Hero, House of Flying Daggers, Shadow) – vizuelna poezija.
Wuxia vs xianxia vs kung fu
- Wuxia = istorijska fantazija + kodeks časti + jianghu + tragični heroji (Jin Yong stil).
- Xianxia = kultivacija, besmrtnici, letenje na maču, sektaški ratovi, nivo-i do beskonačnosti (najčešće web-noveli danas).
- Kung fu filmovi = samo borbe, bez duboke filozofije i xia kodeksa (Bruce Lee, Jackie Chan).
Zašto me wuxia i dalje drži budnim do 4 ujutru?
Zato što govori o nečemu što nam danas strašno nedostaje – o ličnoj časti u svetu bez pravde. O tome da pojedinac može da promeni svet mačem, rečju ili žrtvom. Kada u Where Winds Meet skočim sa planine i poletim preko bambusove šume, ja ne igram samo igru – ja živim u snu koji je počeo pre 2.500 godina, a Jin Yong ga je učinio besmrtnim.
Ako nikad nisi čitao wuxia – počni sa Condor Heroes. Ako si gledao samo Crouching Tiger – imaš još hiljade sati uživanja pred sobom. Jianghu te čeka.
