Svi mi volimo da mislimo da razumemo tehnologiju. Nosimo je u džepu, spavamo pored nje, oslanjamo se na nju za sve, od buđenja do naručivanja večere. Kao neko ko je proveo dobar deo života buljeći u linije koda i raspetljavajući mrežne kablove (bukvalno i figurativno), mogu vam reći jednu stvar: magija ne postoji. Postoji samo jako, jako dobro napisan softver.
Ali, postoji onaj trenutak kada tehnologija postane toliko napredna da izgleda kao magija.
Setite se kada ste poslednji put igrali neku igru na telefonu ili računaru. Bilo da je u pitanju kompleksan RPG ili jednostavna slagalica, taj osećaj „slučajnosti“ i nepredvidivosti je ono što nas drži prikovanim. Ali u svetu nula i jedinica, prava slučajnost je „sveti gral“. Računari su, po svojoj prirodi, deterministički. Ako im date isti ulaz, uvek će dati isti izlaz. Pa, kako onda postižemo tu uzbudljivu neizvesnost?
Ples algoritama i ljudske psihologije
Ovde stvari postaju interesantne za nas „tech-headove“. Inženjeri su decenijama radili na razvoju generatora nasumičnih brojeva (RNG – Random Number Generators). To nisu samo skripte; to su kompleksni matematički modeli koji često koriste spoljne izvore entropije – poput temperature procesora ili čak atmosferskog šuma – da bi generisali brojeve koje je nemoguće predvideti.
Ova tehnologija je srce moderne industrije zabave. Uzmimo za primer evoluciju igara na sreću. Nekada su to bile glomazne mehaničke kutije sa zupčanicima i oprugama. Danas? Danas su to sofisticirani softverski paketi koji se vrte na sigurnim serverima. Savremene digitalne slot mašine su zapravo remek-dela softverskog inženjeringa. One koriste ove napredne RNG algoritme da osiguraju da je svaki „spin“ potpuno nezavisan od prethodnog. Nema „vrućih“ i „hladnih“ mašina; postoji samo čista, nekorumpirana matematika.
Za one koji žele da zarone dublje u tehničke specifikacije i razumeju kako ovi sistemi funkcionišu na nivou koda, postoji mnogo resursa. Razumevanje backend arhitekture ovih platformi može biti fascinantno za svakog IT stručnjaka, jer pokazuje kako se obrađuju milioni transakcija u sekundi bez kašnjenja (latency).
Korisničko iskustvo (UX) kao naučna disciplina
Ali kod je samo polovina priče. Druga polovina je interfejs.
Kao IT profesionalci, često potcenjujemo moć dobrog UI/UX dizajna. Fokusiramo se na funkcionalnost. Ali u svetu digitalne zabave, UX je kralj. Zašto je to dugme baš te boje? Zašto je animacija trajala tačno 2.5 sekunde? Ništa od toga nije slučajno.
Dizajneri koriste principe bihevioralne psihologije da kreiraju „flow“ – stanje u kojem korisnik potpuno zaboravi na spoljni svet. To je onaj osećaj kada sednete da „samo proverite nešto“ u 10 uveče, a sledeći put kad pogledate na sat, tri je ujutru.
Interesantno je čitati analize na sajtovima poput Wired o tome kako se ovi obrasci dizajna primenjuju svuda, od društvenih mreža do aplikacija za produktivnost. To je tanak led između angažovanja korisnika i manipulacije, i kao dizajneri sistema, mi nosimo deo te etičke odgovornosti.
Sigurnost u doba Cyber kriminala
Ne možemo pričati o IT-ju a da ne pomenemo sigurnost. To je moja omiljena tema (i noćna mora).
Kada govorimo o platformama gde se vrti novac – bilo da su to e-commerce sajtovi, bankarske aplikacije ili platforme za igranje – sigurnost je imperativ. SSL enkripcija više nije dovoljna. Danas govorimo o biometrijskoj autentifikaciji, 2FA (dvofaktorskoj autentifikaciji) i blockchain tehnologiji.
Svedoci smo trke u naoružanju između white-hat i black-hat hakera. Svaki put kad razvijemo novi sigurnosni protokol, neko negde pokušava da ga probije. To je stresno, ali i neverovatno uzbudljivo polje za rad.
Posebno je zanimljivo kako se tehnologija distribuiranih sistema (poput blockchaina) počinje koristiti za verifikaciju „poštenja“ u igrama. Koncept „Provably Fair“ (dokazivo pošteno) omogućava korisniku da kriptografski proveri ishod svakog događaja. To je nivo transparentnosti koji je bio nezamisliv pre deset godina.
Cloud Gaming i Edge Computing
Gde idemo dalje?
Mislim da je budućnost u oblaku, ali na ivici (Edge). Latencija je neprijatelj broj jedan za bilo koju interaktivnu aplikaciju. Niko ne želi da čeka da se server u Kaliforniji odazove. Zato vidimo ogroman porast u korišćenju Edge Computing-a, gde se obrada podataka vrši fizički bliže korisniku.
To će omogućiti stvari o kojima sada samo sanjamo. VR (virtuelna realnost) u visokoj rezoluciji bez kablova. AI koji generiše nivoe u igrama u realnom vremenu, prilagođavajući se vašem stilu igranja.
Kolege sa portala techcrunch često pišu o tome kako će 5G mreže biti katalizator za ovu revoluciju. I u pravu su. Kada bandwidth prestane da bude usko grlo, mašta programera postaje jedina granica.
Zaključak: Čovek u mašini
Na kraju dana, koliko god da su naši algoritmi pametni, oni služe ljudima.
Ponekad se, radeći u IT sektoru, izgubimo u specifikacijama, frekvencijama i terabajtima. Zaboravimo da je krajnji cilj tehnologije da poboljša ljudsko iskustvo. Da nas zabavi, da nas poveže, da nam reši problem.
Bilo da kodirate sledeću veliku aplikaciju, konfigurišete server ili samo uživate u plodovima tuđeg rada igrajući omiljenu igru, setite se kompleksnosti koja stoji iza toga. Svaki piksel na ekranu je rezultat miliona kalkulacija. Svaki zvuk je sintetizovan. Svaka „slučajnost“ je pažljivo izračunata.
To nije magija. To je inženjering. I po mom skromnom mišljenju, to je još impresivnije.
Zato, sledeći put kad vaš kod proradi iz prve (ha, kao da se to dešava!), ili kad dobijete taj nemogući nivo u igri, zastanite na trenutak i divite se mašineriji. Živimo u zlatnom dobu tehnologije. Hajde da ga iskoristimo pametno. I ne zaboravite da bekapujete podatke. Ozbiljno. Uradite to odmah.
