U igri Death the Guitar, igrate kao živa gitara koja želi da se osveti ljudima koji su ubili njenog vlasnika, najvećeg rok zvezdu svih vremena. Evo trenutka da je dodate na svoju listu želja na Steam-u.
Dolazeći iz pera japanskog indie developera Toroya My Battery Is Fried, Death the Guitar ima jednostavan, skoro dvotonski grafički stil. Ipak, igra je puna stila i kreativnosti. Reč je o 2D platformeru koji vas stavlja pred izazov da očistite sobu za sobom koristeći moć roka.
Nakon što završite nivo, dobijate ocenu na osnovu vremena i broja smrti, što ovu igru čini idealnom za brze prelaske i speedrun izazove. Ipak, i casual ljubitelji platformera će se ovde osećati prijatno.
Slično kao u igrama Hotline Miami ili Katana Zero, Death the Guitar se temelji na principu „jedan udarac, jedna smrt“. Ovo povećava tenziju, ali vas i motiviše da pronađete najefikasniji put za čišćenje nivoa.
Igrao sam dve različite verzije preview build-a tokom leta, i do sada su kontrole jednostavne. Možete skakati i napadati akordom, a u nekom trenutku možete opremiti specijalnu sposobnost, poput one koja vas ubrzava napred.
Magija igre leži u tome kako vaš skok i akord utiču na svet oko vas. Kroz svaki nivo nalaze se pojačala. Skakanje sa pojačala daje vam dodatnu visinu i elektrifikovanu auru koja uništava neprijatelje.
Napad, s druge strane, vas ubrzava napred, uništavajući neprijatelje i staklene zidove na vašem putu (ne treba mešati sa specijalnim pojačanjem, koje može biti korišćeno bilo kada, dokle god je spremno).
Pojačala nisu jedini objekti s kojima možete interagovati. Napadanje prekidača vezanog za kotur omogućava vam da spuštate ili podižete pojačala, koja služe kao platforma, ali i sredstvo za drobljenje neprijatelja.
Takođe, određene vrste tla su podložne šoku, što znači da, kada ga pogodite napadom, talas šoka se prostire po njemu. Ovo je koristan način da uništite neprijatelje sa distance ili ispod vas.
Sve u svemu, ovi različiti alati daju vam dovoljno opcija da osmislite optimalne strategije i rute za svaku prostoriju. Dok prolazite kroz nivo, naići ćete na razne načine kako da raznesete neprijatelje zvukom.
Ako vas udare, vraćate se na početak sobe, ali to nije tako nemilosrdno kao što zvuči. Ove sobe su kratke i brze. Na kraju krajeva, vežbanje donosi savršenstvo, kao što svaki dobar roker zna.
Osećaj je bio sličan klasičnim borbama protiv bosova u 2D platformerima kao što su Sonic ili Mega Man, gde morate izbegavati unapred signalizirane, ali brze napade, dok tražite trenutak da zadate svoje udarce. To je tip borbe gde vam za prvi pokušaj možda zatreba nekoliko života, ali sa malo vežbe, možete lako proći nivo bez primanja udarca za manje od 30 sekundi.
