Kada vam na ekranu telefona iskoči obaveštenje da ste primili glasovnu poruku, kakva je vaša prva reakcija? Dok jedni sa osmehom pritiskaju „play“ u aplikacijama kao što su WhatsApp, Viber ili Messenger, drugi prevrću očima uz dubok uzdah, posebno ako vide da poruka traje duže od nekoliko minuta. Činjenica je da je ovaj format komunikacije potpuno podelio korisnike pametnih telefona u dva vrlo glasna tabora.
Argumenti protivnika: Gubitak vremena i prebacivanje tereta
Oni koji ne podnose glasovne poruke imaju vrlo čvrste i logične argumente. Pre svega, oni ovaj format smatraju prilično lenjim i neefikasnim načinom komunikacije. Svi smo barem jednom dobili snimak od par sekundi na kojem se čuje samo jedno kratko „važi“ ili „čujemo se kasnije“. Takva informacija je neverovatno lako mogla da bude otkucana. Sa druge strane skale nalaze se audio-zapisi od po pola sata, koje je gotovo nemoguće pratiti bez gubljenja fokusa, pogotovo u toku radnog vremena ili dok se vozimo u gradskom prevozu.
Kritičari s pravom ističu da slanje glasovnih poruka zapravo predstavlja prebacivanje celokupnog tereta komunikacije na primaoca. Dok je pošiljaocu lakše da izgovori ono što mu je na pameti bez ikakvog filtera, onaj ko sluša mora da se bori sa nepovezanim mislima, dugim pauzama, poštapalicama, pa čak i iritantnom pozadinskom bukom. Mnogi smatraju da je verbalno brbljanje uvek lakše od slanja dobro osmišljene, sažete tekstualne poruke, te da bi veštinu kratkog i jasnog izražavanja ipak trebalo malo više vežbati, a ne ići linijom manjeg otpora.
Spas u pravom trenutku i olakšanje u užurbanom svetu
Međutim, svaka priča ima dve strane. Za ogroman broj korisnika, glasovne poruke predstavljaju pravo olakšanje. U današnjem brzom svetu, gde retko imamo vremena da sednemo i posvetimo se dugom kucanju dugačkih pasusa, mogućnost da snimite misao dok radite nešto drugo je neprocenjiva. Mnogi su ovaj način komunikacije prihvatili tek nedavno, shvativši da je to idealno rešenje dok obavljaju više stvari istovremeno – na primer, dok voze, šetaju psa, idu iz prodavnice sa punim kesama ili guraju dečija kolica.
Nekim ljudima je ranije izuzetno smetalo kada prime audio-poruku, smatrajući da je proces preslušavanja tuđeg glasa previše zahtevan korak koji remeti njihov mir. Ipak, vremena se menjaju. Mnogi sada priznaju da su iskreno uzbuđeni kada čuju nečiji glas, jer tada ne dobijaju samo sirovu i suvoparnu informaciju, već i ton, specifičnu emociju i način na koji osoba nešto želi da saopšti. Neke kulture, na primer u Italiji ili Španiji, neguju izrazito usmenu tradiciju i snažno odbijaju da napuste izgovorenu reč u korist hladnog teksta na ekranu.
Autentičnost i bliskost koja nedostaje tekstualnim porukama
Jedna od najvećih i najlepših prednosti glasovnih poruka leži u intimnosti koju nam pružaju, a sa tim se slažu svi njihovi zagovornici. Zvuk poznatog ljudskog glasa može da deluje izuzetno utešno u teškim trenucima. Pored toga, audio-zapisi su znatno ličniji i drastično smanjuju šansu za pogrešno tumačenje poruke – nešto što se u pisanoj komunikaciji dešava gotovo svakodnevno, bez obzira na to koliko smajlija i emotikona koristili.
Upravo iz tog razloga, mnogi korisnici tvrde da su glasovne poruke sirovije, iskrenije i autentičnije od teksta. One vam omogućavaju da u sekundi podelite iznenadnu briljantnu misao, da „olakšate dušu“ nakon stresnog radnog dana ili naporne svađe, ili pak da prepričate neku urnebesnu situaciju sa posla na način koji puko kucanje jednostavno nikada ne bi moglo verno da dočara.
Ovo dobija posebnu dimenziju u specifičnim životnim situacijama, kao što je na primer roditeljstvo mladih beba, koje u određenim fazama može biti veoma iscrpljujuće, pa čak i izolovano. Najbolje i najtoplije glasovne poruke tada mogu da deluju kao pravi spas – to je onaj dragoceni trenutak kada vam blizak prijatelj pošalje ohrabrujuće reči: „Razumem te, prolazim kroz isto, tu sam za tebe i možeš ti to“. One jednostavno popunjavaju tu ogromnu emotivnu prazninu u trenucima kada ste previše zauzeti za klasičan dug telefonski poziv, a istovremeno očajnički željni ljudskog kontakta.
Nova pravila digitalnog bontona
Kao i svaka svakodnevna tehnologija, i glasovne poruke zahtevaju određenu dozu poštovanja osnovnog bontona. Stručnjaci za digitalnu komunikaciju savetuju jedno nepisano pravilo: uvek bi trebalo opipati teren i proveriti sa sagovornikom da li mu odgovara takav vid prepiske pre nego što ga „bombardujemo“ snimcima, kao i truditi se da poruke ne prelaze razumne vremenske granice, osim ako nije u pitanju blizak prijatelj koji jedva čeka da čuje svaki detalj. Bilo da ih obožavate ili vas izluđuju, jedno je sigurno – one su postale standard i nastaviće da oblikuju način na koji održavamo društvene veze u digitalnom dobu.
