ChromaGun 2: Dye Hard je najnovija u seriji ChromaGun kolornih puzzle igara iz PM Studios. Nakon uspeha prvobitnog naslova, ChromaGun se ponovo vraća kako bi testirao igrače sa njihovim sećanjem na osnovno slaganje boja.
Dobio sam priliku da sednem i igram 30 minuta ChromaGun-a na Summer Game Fest-u. Demo je započeo standardno za svakoga ko je upoznat sa ovakvim naslovima nalik Portal-u. U ispitnom objektu bićete namami da uzmete ChromaGun, dobijajući u početku samo jednu boju za ciljanje.
Vaš cilj je da napredujete kroz niz puzzle soba koje postaju sve izazovnije. Glavni način napredovanja je uspešno pomeranje lebdećih sfera po sobama. Njih pomerate stvaranjem zidnih i plafonskih panela iste boje.
Žuta sfera će biti privučena žutoj zidnoj pločici. Ovo funkcioniše kada se prekidač na kome sfera treba da bude nalazi direktno ispod pločice. Ako je prekidač između zidnih pločica, možda ćete morati da ga vežete između dve, u tom slučaju će se sfera pomeriti na podjednako udaljenu lokaciju između dve pločice.
Dodatnu komplikaciju predstavljaju različite zidne pločice i sfere koje neće dolaziti samo u primarnim bojama – žutoj, plavoj i crvenoj – već i u sekundarnim bojama. To vas primorava da se setite nečeg osnovnog, na primer, ako želite da se vaša Plava Sfera kreće ka Ljubičastoj zidnoj pločici, moraćete da pogodite svoju Sferu crvenom bojom.
Prvih nekoliko puzzle soba bile su onakve kakve sam očekivao, sa postepenim uvođenjem mehanike boja i pločica. Iako nije bilo strogo definisanog tutorijala, ChromaGun 2 je dobro odradio posao postepenog dodavanja mehanike.
Osnovna tema unutar ChromaGun 2, nešto što sam naučio kada sam skočio sa ivice direktno u portal, bila je da su ChromaGun-ovi ‘svetovi’ zasnovani na alternativnim realnostima gde biste sterilne bele zidove i prave uglove mogli zameniti zakrivljenim strukturama, vizuelnim filterom koji čini da izgleda kao da igrate igru kao klasični strip, a poslednji ‘svet’ u koji sam ušao pre nego što mi je isteklo vreme bio je okruženje farme.
Svaka zona ima jedinstven stil koji olakšava proveru gde se nalazite u bilo kom trenutku, ali se nije previše razlikovala u smislu gejmpleja. Bez obzira na to, bila je to zanimljiva „presvlaka“ onoga što biste očekivali da vidite u igri o rešavanju testova.
Svaka zona dodatno ima drugačiji robotski/AI glas kao vaš ispitivač, koji je zbunjen vašim dolaskom, ali sa vama komunicira sa drugačijom ličnošću.
Gotovo da je delovalo kao da su se senzibiliteti i gejmplej naslova poput Portal-a nekako ukrstili sa luckastošću i neočekivanim temama Psychonauts-a.
Ako ste ljubitelj originalnog ChromaGun naslova, ili ste zainteresovani za ideju puzzle igre koja se u velikoj meri oslanja na menjanje i slaganje boja, onda će ovo verovatno biti naslov na koji ćete želeti da obratite pažnju. Mnogo puta vidite igru koja pokušava da se potpuno izmisli između iteracija, ali ako ste dobri u onome što radite, da li je to zaista neophodno?
