U današnjem svetu, gde novac više nije samo papir u novčaniku već niz nula i jedinica na ekranu, ideja o digitalnoj valuti koju izdaje centralna banka zvuči kao logičan sledeći korak. Zamislite da vaš novac bude brži, sigurniji i lakši za korišćenje – bez potrebe za gotovinom koja se gubi ili bankama koje naplaćuju visoke provizije. Ali, šta ako taj isti novac postane oružje u rukama vlada? Šta ako vam neko sa pritiskom na dugme oduzme pristup vašim ušteđevinama, nametne negativne kamatne stope da vam novac „topi“ na računu, ili vas kazni zbog „nepoželjnog“ ponašanja tako što ograniči šta možete da kupite? Ovo nije naučna fantastika; ovo je realnost Central Bank Digital Currency (CBDC, digitalna valuta centralne banke) koja se približava brzinom svetlosti. U novembru 2025. godine, dok svet još uvek oporavlja od ekonomskih turbulencija izazvanih pandemijama i geopolitičkim sukobima, CBDC nije samo tema za ekonomiste – ona je pretnja našoj finansijskoj slobodi. Kao neko ko je godinama pratio razvoj finansijskih tehnologija, od prvih dana Bitcoina do današnjih fintech revolucija, moram da kažem da me ova tema uvek ostavlja sa osećajem nelagodnosti; na površini izgleda kao napredak, ali ispod je mreža kontrole koja može da promeni naše živote zauvek. Sećam se kada sam 2017. godine prvi put čitao o kriptovalutama i pomislio: „Ovo je oslobođenje od banaka.“ Sada, sa CBDC, osećam da se to oslobođenje pretvara u lanac. U ovom tekstu za IT portal www.itnetwork.rs, zaronićemo duboko u temu, sa stručnim podacima, primerima iz prakse i predviđanjima za budućnost. Neću ulepšavati stvari – CBDC može biti oružje, i vreme je da se suočimo sa tim.
Šta je CBDC i kako radi?
Počnimo od osnova, jer bez jasnog razumevanja, lako je pasti u zamku marketinških obećanja. CBDC je digitalna forma fiat novca koju izdaje i garantuje centralna banka neke zemlje. Za razliku od kriptovaluta poput Bitcoina, koje su decentralizovane i ne zavise od vlada, CBDC je centralizovan – to znači da je pod punom kontrolom državnih institucija. Prema izveštaju Bank for International Settlements (BIS, Banka za međunarodna poravnanja) iz novembra 2025, do sada je 114 zemalja istraživalo CBDC, što predstavlja 95% globalnog BDP-a, sa fokusom na wholesale CBDC (za banke) koji dobija na značaju. U praksi, CBDC može biti retail (za svakodnevnu upotrebu građana) ili wholesale (za banke i finansijske institucije). Na primer, Kina je već lansirala e-CNY, digitalni juan, koji se koristi u milionima transakcija dnevno, dok su Bahami sa Sand Dollar-om i Nigerija sa eNaira-om među prvim zemljama koje su ga implementirale u potpunosti.
Kako to rade tehnički? CBDC koristi blockchain ili slične distribuirane ledger tehnologije (DLT, distribuirane knjige transakcija), ali za razliku od otvorenog Bitcoina, ovde je mreža zatvorena i kontrolisana. Transakcije su brze, jeftine i mogu se programirati – tu leži ključ. Programmability (programabilnost) omogućava da novac ima „pametne“ uslove: na primer, može da istekne nakon određenog vremena, da se koristi samo za određene svrhe, ili da se automatski oporezuje. Prema IMF Fintech Note iz novembra 2025, ovo može da uključuje smart contracts (pametne ugovore) za ciljane transfere, poput socijalne pomoći koja se može trošiti samo na hranu, ali i rizike poput kapitalnog odliva u EMDE zemljama. Zvuči korisno? Jeste, ali ova programabilnost je mač sa dve oštrice – lako može da se zloupotrebi za kontrolu. Lično, kada sam prvi put čuo za ovo na konferenciji o fintech-u 2023, pomislio sam: „Ovo je san svakog birokrate, ali noćna mora za slobodnog čoveka.“ Sada, u 2025, sa napretkom AI i big data, CBDC nije samo novac; to je alat za praćenje svakog dinara. Sećam se kako sam se osećao kada sam video prve testove e-CNY u Kini – fasciniran tehnologijom, ali zabrinut za ljude koji više nemaju privatnost u svojim novčanicima.
Prednosti CBDC: Zašto ga centralne banke guraju?
Ne budimo pristrasni – CBDC ima potencijalne prednosti, i centralne banke ih ističu kao glavni razlog za njegovo uvođenje. Prvo, efikasnost: transakcije su trenutne, bez posrednika, što smanjuje troškove. Prema McKinsey izveštaju, CBDC može da ubrza plaćanja za 10-100 puta u poređenju sa tradicionalnim sistemima. Drugo, inkluzivnost: u zemljama poput Indije ili Afrike, gde milioni nemaju bankovne račune, CBDC može da omogući pristup finansijama preko mobilnih telefona. BIS procenjuje da bi do 2030. CBDC mogao da pomogne 1,6 milijardi nebankarizovanih ljudi.
Treće, borba protiv kriminala: sa praćenjem transakcija, lakše je sprečiti pranje novca ili finansiranje terorizma. Na primer, Evropska centralna banka (ECB) ističe da digitalni evro, koji je u oktobru 2025. prešao u sledeću fazu, može da poboljša monetarnu politiku, uključujući lakše uvođenje stimulativnih mera. U SAD, iako je predsednik Trump januaru 2025. izdao izvršnu naredbu da zaustavi rad na retail CBDC, wholesale istraživanja nastavljaju. Ali, ovde dolazimo do problema: ove prednosti su često maska za dublje motive. Centralne banke se plaše kriptovaluta poput Bitcoina, koje im oduzimaju kontrolu nad monetarnom politikom. Kao što kaže Dirk Niepelt u članku iz 2019, CBDC je „oružje“ protiv privatnih digitalnih valuta, a u 2025. to se vidi u hlađenju CBDC entuzijazma u jugoistočnoj Aziji, gde se prelazi na stablecoins. Lično reflektujući, vidim da su ove prednosti realne, ali one dolaze sa cenom – našom privatnošću i slobodom. Kao neko ko je video kako su mobilni platni sistemi u Africi promenili živote, pitam se: da li je vredno žrtvovati autonomiju za praktičnost? Osećam da se tu krije zamka, jer jednom kada se uvede, teško je vratiti nazad.
Rizici CBDC: Od finansijske inkluzije do totalne kontrole
Sada prelazimo na tamnu stranu, jer tema nije ružičasta. CBDC nije samo novac; on je mehanizam za nadzor. Prema Cato Institute izveštaju iz februara 2025, CBDC „uništava finansijsku privatnost“ jer omogućava vladi da vidi svaku transakciju u realnom vremenu, sa rizicima za finansijsku stabilnost. U Kini, e-CNY je kritikovan zbog nedostatka privatnosti – vlada može da prati korisnike bez jasnih garancija, što dovodi do erozije demokratije. Još gore, CBDC omogućava negativne kamatne stope: centralna banka može da „topi“ vaš novac ako ga ne trošite, kako bi stimulisala ekonomiju. Prema Bitcoin Magazine iz 2022, ovo erodira ušteđevine i tera ljude da troše protiv svoje volje, a u 2025. to se vidi u diskusijama o CBDC u Evropi.
Oduzimanje sredstava? Lako. U CBDC sistemu, vlada može da zamrzne račune jednim klikom, kao što se dogodilo u Kanadi tokom truckerskih protesta 2022, gde su banke blokirale donacije – zamislite to na steroidima sa CBDC. Ciljano kažnjavanje: kroz social credit system (sistem socijalnog kredita), poput kineskog, novac može da se ograniči za „nepoželjne“ – npr. ne možete kupiti benzin ako ste kritikovali vladu. Prema RAND izveštaju, CBDC dizajn utiče na praćenje i zamrzavanje sredstava, sa političkim motivima u autokratskim režimima. Ovo nije teorija zavere; BIS generalni menadžer Agustín Carstens je 2021. rekao da CBDC omogućava „ciljane politike“ poput ograničenja upotrebe novca, a u 2025. to se vidi u IMF upozorenjima o rizicima kapitalnog odliva. Lično, ovo me plaši – živim u svetu gde sam navikao da novac bude moj, ne državni. Sećam se razgovora sa prijateljem iz Kine koji mi je opisao kako e-CNY utiče na svakodnevni život; osećao sam hladnoću u leđima, jer ako se to proširi, gde je granica? Kao IT entuzijasta, volim tehnologiju, ali ne kada ona postaje lanac.
Oduzimanje sredstava: Kako CBDC omogućava trenutnu konfiskaciju
Duboko u ovoj podtemi: oduzimanje sredstava je jedna od najopasnijih karakteristika CBDC. U tradicionalnom sistemu, zamrzavanje računa zahteva sudske naloge i vreme; sa CBDC, to je automatsko. Prema Chainalysis iz marta 2025, CBDC olakšava zaplenu imovine u slučajevima kriminala, ali granica je tanka – šta ako se koristi protiv disidenata? U Hong Kongu, tokom protesta 2019, banke su blokirale račune; sa CBDC, to bi bilo još lakše. Primer iz prakse: u Nigeriji, eNaira je korišćena za praćenje transakcija tokom nemira 2023, gde su sumnjivi računi blokirani bez upozorenja. Ovo pokazuje kako CBDC može da postane alat represije. U budućnosti, do 2030, Juniper Research predviđa da će CBDC transakcije dostići 213 milijardi dolara, ali sa rizikom masovne kontrole. Lično razmišljajući, ovo me podseća na distopijske romane poput „1984“ – ali sada je realnost. Kao neko ko je video kako su sankcije „oružane“ finansije, pitam se: da li smo spremni za svet gde je novac oružje protiv sopstvenih građana? Osećam duboku zabrinutost, jer jednom kada se uvede, teško je zaustaviti.
Negativne kamatne stope: Kako CBDC „topi“ vaše ušteđevine
Negativne kamatne stope su još jedan način manipulacije. U CBDC, centralna banka može da nametne stopu gde novac gubi vrednost ako ga ne trošite, kako bi stimulisala potrošnju. Prema BBVA Research iz 2017, CBDC olakšava ovo jer eliminiše gotovinu kao alternativu, a u 2025. to se vidi u diskusijama o Trumpovoj kripto strategiji koja rizikuje eroziju Fed-ove nezavisnosti. U Japanu i Evropi, gde su stope već niske, CBDC bi omogućio dublje negative – npr. -2% godišnje, što znači da vam 100.000 dinara postaje 98.000. Primer: Švedska e-krona pilot pokazuje kako se može programirati da „istekne“ ako se ne koristi. Ovo nije samo ekonomija; to je prisila. U 2025, sa inflacijom koja još uvek muči svet, ovo je realan scenario. Lično, kada razmišljam o svojim ušteđevinama, osećam bespomoćnost – zašto bih bio kažnjen što štedim za budućnost? Sećam se kako sam kao mlad ekonomski entuzijasta verovao u slobodno tržište; sada vidim kako CBDC može da ga uništi, i to me tera da se zapitam o pravoj ceni „napretka“.
Ciljano kažnjavanje: Socijalni kredit i ograničenja
Najprovokativniji aspekt: ciljano kažnjavanje kroz programabilnost. U Kini, socijalni kredit sistem već ograničava putovanja za „loše“ građane; sa CBDC, to se proširuje na novac. Prema X postovima iz oktobra 2025, korisnici upozoravaju da CBDC omogućava blokiranje kupovine ako vam „socijalni skor“ padne, povezujući to sa usury i globalnim dugom. Primer: tokom COVID-19, neke zemlje su ograničavale transakcije; sa CBDC, to bi bilo precizno – npr. ne možete kupiti avionsku kartu ako niste vakcinisani. Catherine Austin Fitts, bivši bankar, kaže da CBDC kombinuje nadzor sa socijalnim kreditom za „totalnu kontrolu“, a u aprilu 2025. to se vidi u ugandskim rizicima od vladine prekomerne kontrole. Ovo je oštro – ako ne ulepšavamo, CBDC može da pretvori društvo u digitalni zatvor. Lično, ovo me duboko uznemirava; kao neko ko ceni slobodu izražavanja, pitam se šta ako moj tvit dovede do blokade računa? Sećam se razgovora sa aktivistima koji su doživeli slično u autoritarnim režimima – osećam da se to širi, i to me tera da budem oprezan u svom digitalnom životu.
Primeri iz prakse: Gde je CBDC već korišćen kao oružje
Primeri nisu hipotetički. U Kini, e-CNY je korišćen za praćenje transakcija tokom Olimpijade 2022, gde su strani novinari bili pod nadzorom. U 2025, prema East Asia Forum, kineski CBDC erodira demokratiju kroz regulacije, sa političkim motivima za kontrolu u nestabilnim ekonomijama. U Nigeriji, eNaira je blokirala račune tokom protesta protiv policijske brutalnosti 2023. Još jedan: u Kanadi, iako nije CBDC, zamrzavanje računa truckera 2022 pokazuje šta bi CBDC omogućio – trenutnu akciju bez suda. U Evropi, ECB-ov digitalni evro, planiran za 2029, već izaziva kontroverze zbog privatnosti, sa rizicima od vlade koja kontroliše račune. Na X-u, u julu 2025, korisnici poput @25_mcdc upozoravaju: „CBDC može da omogući Fed-u da zamrzne račune ili nametne negativne stope, ugrožavajući autonomiju.“ Ovi primeri pokazuju da rizik nije dalek – on je ovde. Lično, kada sam čitao o nigerijskim protestima, osetio sam empatiju prema ljudima; kao neko ko je video kako tehnologija može da osnaži, tužno je videti je kao alat represije. To me tera da se zapitam o etici inovacija – da li je vredno?
Zakoni i regulacije: Da li nas štite ili guraju u CBDC?
Regulacije zaostaju. U SAD, Trumpova izvršna naredba iz januara 2025. zabranjuje retail CBDC, sa Anti-CBDC Surveillance State Act koji blokira nadzor. U EU, ECB gura digitalni evro uprkos kritikama, sa fokusom na pravila koja bi trebala da štite privatnost, ali rizicima erozije. Kina već ima stroge regulacije za AI sadržaj povezan sa CBDC. Globalno, BIS predviđa 24 CBDC do 2030, sa IMF-om koji objavljuje okvir za rizike u novembru 2025. Ali, zakoni su nedovoljni – potrebni su globalni standardi za privatnost. Lično mislim da nam treba globalni sporazum, jer CBDC ne poznaje granice; inače, bićemo u večitoj potrazi. Kao neko ko je pratio zakone o kripto, osećam da su oni često reaktivni, ne proaktivni – i to me brine za budućnost.
Budućnost CBDC: Šta nas čeka do 2030. i dalje
Do 2030, Juniper predviđa 213 milijardi dolara u CBDC transakcijama, sa 24 centralne banke koje ih imaju, uglavnom retail. Rizici: masovni fraud, gubitak poverenja, informacioni mehuri, sa integracijom AI i tokenizacije. U daljoj budućnosti, CBDC bi mogao da integriše sa AI za automatsko kažnjavanje, ali ako se suprotstavimo, možda ostanemo slobodni. Lično, verujem da možemo da usmerimo AI ka dobru, ali samo ako budemo proaktivni; sećam se kako sam 2020. mislio da je pandemija privremena – sada vidim da je ubrzala ove trendove, i to me tera da budem oprezan.
Zašto treba da delujemo sada
Na kraju, ova tema nije samo za IT stručnjake; ona je za sve nas. Lično, posle godina praćenja AI i fintech, osećam da smo na raskrsnici – CBDC može da bude alat za kreativnost, ali češće je oružje za zlo. Sećam se kako sam se osećao kada sam prvi put koristio kripto novčanik; slobodan. Sada, sa CBDC, osećam strah od gubitka te slobode. Ako ste pročitali ovo, podelite sa prijateljima – možda spasete nekog od prevare. Borba protiv CBDC zahteva tehnologiju, zakone i svest. Ne čekajte da postanete žrtva; budite korak ispred. Lično, planiram da se više angažujem u debatama o privatnosti – jer ako ne ja, ko će?
