Svet se pretvorio u mesto stalno evoluirajućih sajber pretnji i prevara identiteta, a sada je vreme da rešenja za ove probleme budu naprednija nego ikad. Među njima, biometrijsko otkrivanje živosti je jedno od rešenja koja su postala popularna tema diskusije u poslednjih nekoliko godina. Pošto organizacije prelaze na biometrijske mehanizme autentifikacije koji uključuju upotrebu lica ili prsta, važno je razlikovati lažnu sliku, video ili lažni biometrijski uzorak, dakle pravu osobu od biometrijskog uzorka. Upravo tu takva tehnologija otkrivanja živosti može biti ključna.
Šta je detekcija živosti?
Detekcija živosti je metoda koja se primenjuje u biometrijskim sistemima za prepoznavanje živog elementa ili umesto toga replike ponuđenih biometrijskih karakteristika (lice, otisak prsta ili dužica oka). To će biti ublažavanje pokušaja lažnog napada gde hakeri mogu da primene fotografije, maske ili čak 3D figure kako bi prevarili biometrijske skenere.
Jednostavnije rečeno, detekcija živosti osigurava da se pojedinac koji koordinira sa sistemom nalazi u situaciji ispravnog bića i da ne pokušava da prevari sistem koristeći ljudske fikcije da bi se predstavio.
Uloga biometrijske detekcije živosti
Pošto se biometrijski sistemi u poslednje vreme veoma često primenjuju u pametnim telefonima, bankarskim aplikacijama ili na aerodromima i granicama, moraju se postaviti bezbednosna pitanja u vezi sa ovim sistemima. Detekcija živih biometrijskih podataka smatra se važnim nivoom bezbednosti za povećanje pouzdanosti i poverenja.
Za razliku od konvencionalnih načina autentifikacije kao što su PIN-ovi ili lozinke, biometrijske identifikacije su individualne i teško ih je falsifikovati. Ipak, nisu besprekorne. Na primer, slika lica osobe visoke rezolucije može prevariti jednostavan sistem za prepoznavanje lica, osim ako ne postoji neki mehanizam za proveru živosti koji to sprečava. Stoga, biometrijska detekcija živosti pruža još jedan korak sigurnosti aktivnim dokazivanjem postojanja stvarne ljudske osobe.
Šta je tehnologija detekcije živosti i kako funkcioniše?
Tehnologija detekcije živosti se generalno može podeliti u dve kategorije:
1. Odbacivanje aktivne živosti
Kod ove metode, korisnik će morati da preduzme određene radnje prilikom sprovođenja procesa verifikacije. Na primer:
Trepće
Osmeh
Pomeranje glave ulevo ili udesno
Formulisana fraza
Dvofazne akcije pomažu sistemu da prepozna da li se u sistem ubacuje živo telo, a ne stacionarna slika ili čak snimak videa.
2. Karakterizacija pasivne živosti
U poređenju sa aktivnim, pasivno prepoznavanje živosti deluje u pozadini bez učešća korisnika. Obrađuje nijanse izraza lica, teksturu kože, refleksiju svetlosti ili čak mikroekspresiju kako bi potvrdilo živost.
Pasivni pristup je prijateljskiji jer ne prekida tok korisnika i, pored toga, teže ga je prevariti.
Upotreba tehnologije za detekciju živosti
Tehnologija detekcije živosti se široko i sve više koristi. Slede neka od najverovatnijih područja njene primene:
1. Finansijske usluge i bankarstvo
Biometrijska detekcija živosti je ključno za aplikacije za digitalno bankarstvo i onlajn KYC (Know Your Customer) procese kako bi se klijent mogao bezbedno autentifikovati. Ovo pomaže u sprečavanju prevara prilikom aktiviranja naloga ili prilikom kupovine putem interneta.
2. Bezbednost aerodroma i granična kontrola
Kiosci za prepoznavanje lica sa detekcijom živosti koje koriste imigracione službe proveravaju identitet putnika i sprečavaju slučajeve krađe identiteta.
3. Mobilni uređaji
Skeneri otisaka prstiju ili pametni telefoni sa omogućenim prepoznavanjem lica pretvaraju se u interfejse sa omogućenim detektovanjem živih biometrijskih podataka kako bi se ograničio neovlašćeni pristup lažnim biometrijskim podacima.
4. E-trgovina i digitalno uvođenje u posao
Poslovna preduzeća koja pružaju usluge daljinskog uvođenja u sistem ili digitalne usluge neophodne za identifikaciju novog korisnika korišćenjem biometrijske provere koja potvrđuje identitet novog korisnika u realnom vremenu.
5. Zdravstvo i osiguranje
Telemedicina, telebanke, onlajn osiguravajući zahtevi itd. Detekcije živih osoba pomažu u proveri da li uslugu koristi prava osoba.
Posebne prednosti biometrijske detekcije i detekcije živosti
Poboljšana bezbednost
Detekcija živosti značajno smanjuje šanse da biometrijski sistem bude ugrožen sprečavanjem pokušaja lažnog predstavljanja.
Bolje korisničko iskustvo
Takođe je moguće iskusiti besprekoran proces verifikacije identiteta na strani korisnika, posebno u pasivnim režimima, bez ikakvih kašnjenja ili složenih radnji.
Usklađenost sa propisima
Zbog toga je u mnogim industrijama postojala potreba za robusnim mehanizmom verifikacije identiteta. Biometrijsko otkrivanje živih ličnosti pomaže organizacijama da se pridržavaju politika privatnosti i bezbednosti.
Sprečavanje prevara
Prevara postaje sve naprednija, od falsifikovanih ličnih dokumenata pa sve do veštačkih identiteta. Detekcija živosti uvodi još jedan suštinski sistem prepreka kako bi se eliminisali zlonamerni akteri.
Razvoj i budućnost
Iako je tehnologija detekcije živih sadržaja moćna, ona ima svoje probleme. Na primer, postoji napredniji napad dipfejk videom ili 3D maskom koji predstavlja novu pretnju. Da bi se borili protiv ovoga, programeri koriste veštačku inteligenciju i mašinsko učenje kako bi identifikovali najubedljivije falsifikate.
Takođe, postoji zabrinutost u vezi sa privatnošću koja se javlja uz upotrebu biometrijskih podataka. To su osetljivi podaci sa kojima kompanije moraju dobro da postupaju, korisnik treba da da jasnu saglasnost i trebalo bi da imaju odgovarajuće politike zaštite podataka.
Inovacija će biti novi standard biometrijske detekcije živosti u budućnosti. Njeno kombinovanje sa bihejvioralnom biometrijom, kontekstualnom studijom i multimodalnom verifikacijom takođe će poboljšati sisteme digitalnog identiteta.
Zaključak
Kako prelazimo na sistem moderne bezbednosti zasnovan na digitalnom identitetu, detekcija živog bića više nije luksuz, već neophodnost. Na nivou sertifikovanja mobilnog uređaja, isporuke kupca ili prolaska kroz imigracionu kontrolu na aerodromu, organizacija se može osloniti na biometrijsko detektovanje živog bića kako bi bila sasvim sigurna da ima posla sa ljudskim bićem sa druge strane senzora.
