Savremeni digitalni svet nudi deci i tinejdžerima neograničene mogućnosti za učenje, komunikaciju i zabavu. Međutim, upravo ta dostupnost sadržaja i stalna stimulacija koju internet pruža mogu dovesti do razvoja zavisnosti. Zavisnost od interneta i video igara sve češće se prepoznaje kao ozbiljan problem koji utiče na mentalno, emocionalno i fizičko zdravlje dece, a u pojedinim slučajevima i na njihov socijalni i akademski razvoj.
Za razliku od umerenog korišćenja tehnologije, koje može biti korisno i podsticajno, zavisnost se odlikuje gubitkom kontrole nad vremenom provedenim onlajn i nemogućnošću da se prekinu aktivnosti čak i kada one negativno utiču na svakodnevni život. Deca koja razviju ovakav obrazac ponašanja često zanemaruju školske obaveze, fizičku aktivnost i druženje uživo, provodeći sate ili čak čitave dane pred ekranom. Sa svakim novim satom provedenim u virtuelnom svetu, njihova sposobnost da se uključe u realne životne situacije slabi.
Video igre posebno mogu izazvati zavisnost zbog svog dizajna. Mnoge od njih koriste mehanizme nagrađivanja – otključavanje novih nivoa, dobijanje virtuelnih predmeta ili priznanja – koji podstiču igrača da se stalno vraća igri. Onlajn multiplayer igre dodaju socijalnu komponentu, gde deca razvijaju osećaj pripadnosti virtuelnim timovima ili zajednicama, pa izostajanje iz igre doživljavaju kao gubitak kontakta sa prijateljima. U ekstremnim slučajevima, deca mogu provoditi noći budna kako bi pratila tempo svojih vršnjaka u igri, što dovodi do hroničnog umora, poremećaja sna i pada koncentracije.
Internet zavisnost ne odnosi se samo na igre. Deca mogu satima gledati video sadržaje, pratiti društvene mreže ili učestvovati u beskrajnim četovima, gubeći osećaj za vreme. Stalno osvežavanje feed-a, proveravanje notifikacija i strah da će propustiti neku informaciju ili događaj (tzv. FOMO – fear of missing out) stvaraju začarani krug iz kojeg je teško izaći.
Fizičke posledice prekomernog korišćenja interneta i igara uključuju probleme sa vidom, bolove u vratu i leđima, glavobolje i povećan rizik od gojaznosti zbog nedostatka fizičke aktivnosti. Mentalne posledice mogu biti još ozbiljnije – anksioznost, depresija, razdražljivost i socijalna izolacija često prate decu koja provode previše vremena u virtuelnom svetu.
Prevencija zavisnosti zahteva jasan i dosledan pristup. Roditelji treba da uvedu vremenska ograničenja za korišćenje interneta i igranje video igara, vodeći računa da dete ima dovoljno vremena za školu, hobije, fizičku aktivnost i druženje uživo. Važno je podstaći decu da razvijaju interese izvan ekrana – sport, umetnost, čitanje ili aktivnosti na otvorenom. Postavljanje pravila o tome kada i gde se uređaji mogu koristiti, poput zabrane telefona za stolom ili računara u spavaćoj sobi, može pomoći u održavanju ravnoteže.
Otvoreni razgovori o rizicima i znakovima zavisnosti ključni su za rano prepoznavanje problema. Deca treba da znaju da prekomerno korišćenje interneta može imati posledice po njihovo zdravlje i život, i da potraže pomoć ako primete da gube kontrolu. U težim slučajevima, kada zavisnost počne ozbiljno da remeti svakodnevno funkcionisanje, neophodno je uključiti školskog psihologa ili stručnjaka za mentalno zdravlje koji će pružiti odgovarajuću podršku i strategije za prevazilaženje problema.
Milena Šović, M.Sc.,CSM, CSPO
AI Implementation Specialist & Content Trainer
