U digitalnom okruženju privatnost i sigurnost podataka postaju ključni aspekti zaštite dece, ali istovremeno i područje na kojem su ona najranjivija. Deca i tinejdžeri često ne razumeju dugoročne posledice deljenja informacija na internetu i ne razmišljaju o tome ko sve može da im pristupi. Informacije koje naizgled deluju bezazleno – ime i prezime, naziv škole, fotografije iz svakodnevnog života – mogu biti iskorišćene za manipulaciju, krađu identiteta ili ugrožavanje fizičke bezbednosti.
Jedan od najčešćih problema je prekomerno deljenje ličnih podataka. Deca na društvenim mrežama često objavljuju fotografije sa jasno vidljivim lokacijama, pominju adrese, planove za putovanja ili događaje na kojima će učestvovati. Time nesvesno otkrivaju obrasce svog kretanja i aktivnosti, što može olakšati zloupotrebu od strane nepoznatih osoba. Kada se ovome doda javno dostupan spisak prijatelja i porodičnih članova, rizik postaje još veći.
Slabe lozinke i njihova ponovna upotreba predstavljaju dodatni problem. Mnogi korisnici, uključujući i decu, biraju jednostavne lozinke koje se lako pamte, poput datuma rođenja ili imena kućnog ljubimca, a iste te lozinke koriste za više različitih naloga. To hakerima olakšava pristup svim povezanim profilima. Još veći rizik nastaje kada deca podatke o lozinkama dele sa prijateljima ili ih zapisuju na lako dostupnim mestima.
Phishing prevare i malver (malicious software) su sve češće mete mlađih korisnika. Lažni mejlovi ili poruke koje izgledaju kao da dolaze od poznatih kompanija, igara ili platformi često pozivaju na klik na link ili unos korisničkog imena i lozinke. Deca, vođena radoznalošću ili željom da dobiju obećanu nagradu, lako postaju žrtve ovakvih prevara. Klik na neprovereni link ili preuzimanje fajla iz nepoznatog izvora može dovesti do instalacije štetnog softvera koji krade podatke, preuzima kontrolu nad uređajem ili oštećuje sistem.
Praćenje lokacije putem aplikacija i uređaja dodatno komplikuje situaciju. Mnoge aplikacije automatski traže pristup GPS podacima, a deca retko proveravaju postavke privatnosti. Ako su te informacije javno vidljive, bilo putem društvenih mreža ili same aplikacije, one mogu otkriti gde se dete nalazi u realnom vremenu, što je posebno opasno u rukama zlonamernih osoba.
Zaštita privatnosti i podataka zahteva kombinaciju tehničkih i obrazovnih mera. Tehnička zaštita podrazumeva korišćenje jakih, jedinstvenih lozinki za svaki nalog, uključivanje dvofaktorske autentifikacije (2FA) gde god je moguće, redovno ažuriranje softvera i instalaciju proverenih antivirusnih programa i firewall-a. Roditelji i staratelji treba zajedno sa decom da podešavaju privatnost na društvenim mrežama, ograničavajući vidljivost profila samo na poznate osobe i isključujući javno deljenje lokacije.
Obrazovni deo je jednako važan. Deca treba da razumeju zašto se određene informacije ne dele i kakve posledice to može imati. Umesto da pravila shvate kao nametnute zabrane, treba ih uveriti da je zaštita privatnosti deo lične sigurnosti, slično kao zaključavanje vrata ili nošenje pojasa u automobilu. Razgovor o stvarnim primerima krađe identiteta, prevara ili zloupotrebe fotografija može pomoći da shvate ozbiljnost problema.
Ako dođe do povrede privatnosti ili ugrožavanja bezbednosti podataka, neophodno je brzo reagovati. Potrebno je promeniti lozinke, obrisati ili prijaviti kompromitovane naloge, kontaktirati administratore platformi, a u težim slučajevima i policiju ili Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu. Pravovremena reakcija može sprečiti veće štete i obnoviti osećaj sigurnosti kod deteta.
Milena Šović, M.Sc.,CSM, CSPO
AI Implementation Specialist & Content Trainer
