Autorska prava i veštačka inteligencija (11.deo) – https://www.itnetwork.rs/autorska-prava-i-vestacka-inteligencija-11-deo/
Sa brzim razvojem veštačke inteligencije (AI), posebno u oblasti generativnih modela, pojavljuje se pitanje odgovornosti u slučajevima kada AI alati generišu sadržaj koji krši autorska prava. AI sistemi sada mogu stvarati tekstove, slike, muziku i video zapise, što donosi brojne prednosti, ali i značajne pravne i etičke izazove. Ukoliko sadržaj koji generiše AI narušava prava originalnih autora, postavlja se pitanje ko snosi odgovornost: sam sistem, korisnik koji ga pokreće, ili kompanije i programeri koji su ga razvili.
Problem odgovornosti za kršenje autorskih prava
- Kompleksnost rada AI sistema: AI sistemi rade na osnovu analiza velikih količina podataka, često uključujući zaštićene sadržaje koji se koriste za obuku. Iako AI algoritmi ne „kopiraju“ sadržaj na isti način kao čovek, rezultati njihove obrade mogu ličiti na radove postojećih autora. To znači da AI može nenamerno kreirati sadržaj koji je veoma sličan postojećem zaštićenom materijalu, što može dovesti do kršenja autorskih prava. Međutim, pošto su AI sistemi automatizovani i ne donose svesne odluke, pitanje je ko je zapravo odgovoran za takav sadržaj.
- Kompanije i programeri kao „kreatori alata“: U mnogim pravnim sistemima, kreatori i vlasnici AI sistema smatraju se odgovornim za rad alata koje su razvili, slično kao što su proizvođači odgovorni za bezbednost svojih proizvoda. Prema ovom tumačenju, kompanije koje razvijaju AI alate mogu biti odgovorne za neovlašćenu upotrebu zaštićenog sadržaja ako je sistem projektovan tako da koristi takve podatke za obuku. Ako se utvrdi da je AI generisao sadržaj koji krši autorska prava zbog podataka koji su uključeni u obuku sistema, kompanije mogu biti pravno odgovorne zbog nedostatka kontrola ili nepoštovanja prava originalnih autora.
- Odgovornost korisnika AI sistema: S druge strane, postoji i argument da odgovornost leži na korisnicima koji koriste AI sisteme za kreiranje sadržaja. U ovom slučaju, korisnici su ti koji iniciraju proces generisanja i donose odluke o tome kako će koristiti generisani sadržaj. Ukoliko korisnik namerno koristi AI alat za kreiranje sadržaja koji podseća na zaštićeno delo, tada bi se moglo tvrditi da je korisnik svesno prekršio autorska prava. Međutim, u mnogim slučajevima korisnici nisu ni svesni da generisani sadržaj može kršiti prava drugih.
Pravni pristupi i mogućnosti odgovornosti
- Uvođenje „odgovornosti na srednjem nivou“: Jedan od pristupa je uvođenje „odgovornosti na srednjem nivou“, gde su programeri i kompanije odgovorni za pružanje alata koji omogućavaju korisnicima da rade u skladu sa zakonom. Na primer, programeri bi mogli uvesti algoritme koji detektuju potencijalne rizike od kršenja prava u generisanom sadržaju i upozoravaju korisnike. Ovakav sistem bi mogao smanjiti rizik od zloupotrebe, dok bi kompanije imale pravnu obavezu da primenjuju mere koje ograničavaju kršenje autorskih prava.
- Licenciranje podataka za obuku AI modela: Da bi izbegle pravne komplikacije, kompanije koje razvijaju AI sisteme mogu licencirati zaštićene sadržaje za obuku svojih modela. Licenciranje omogućava pravičnu nadoknadu vlasnicima prava i stvara zaštićen pravni okvir koji smanjuje rizik od kršenja autorskih prava. Ovim pristupom, kompanije bi mogle legalno koristiti sadržaj koji je neophodan za razvoj modela, a da pri tome poštuju prava autora i izbegnu pravnu odgovornost.
- Obaveza transparentnosti: Jedan od važnih koraka u rešavanju pitanja odgovornosti je obaveza transparentnosti. Kompanije bi trebalo da obelodane informacije o podacima koji se koriste za obuku AI modela, kao i o metodama koje su korišćene za zaštitu autorskih prava. Na taj način bi korisnici i vlasnici prava mogli bolje razumeti na koji način AI model funkcioniše i ostvariti pravni zahtev u slučaju kršenja prava. Transparentnost takođe omogućava brže rešavanje sporova i jača poverenje u AI tehnologije.
- Uvođenje klauzula o odgovornosti u ugovorima: Kompanije koje razvijaju i pružaju AI alate mogle bi uvesti klauzule o odgovornosti u ugovore sa korisnicima, čime bi definisali ko je odgovoran u slučaju kršenja autorskih prava. Ugovorne klauzule mogu obuhvatiti pravila o dozvoljenoj upotrebi i mere koje korisnici moraju poštovati kako bi izbegli neovlašćeno korišćenje sadržaja. Na taj način bi kompanije mogle delimično prebaciti odgovornost na korisnike, ali i zadržati kontrolu nad pravilima upotrebe.
Etički aspekti i budući izazovi
- Poštovanje prava autora: Odgovornost kompanija i programera prelazi granice zakonskih obaveza. Poštenje i poštovanje prema autorima koji su stvorili originalna dela zahtevaju od kreatora AI sistema da vode računa o pravičnosti u korišćenju sadržaja za obuku i da nadoknade umetnicima čiji se radovi koriste. Održavanje pravičnosti u radu AI modela ne samo da jača legalnost njihove primene, već i čuva kredibilitet u kreativnim industrijama.
- Zaštita kreativnosti i originalnosti: Programeri i kompanije moraju da se suoče sa etičkim izazovom zaštite kreativnosti i originalnosti u digitalnoj eri. Ako se AI alati nekontrolisano koriste za generisanje sadržaja koji podseća na tuđi rad, postoji rizik da će kreativne profesije pretrpeti negativne posledice. Etički pristup zahteva da se AI koristi kao alat koji doprinosi umetnosti i kreativnosti, a ne da je ugrožava.
- Budući pravni standardi i regulacije: Sa porastom primene AI, biće neophodno da pravni sistemi razviju nove standarde i regulacije koje će precizno definisati odgovornost u slučajevima kršenja autorskih prava. Međunarodne organizacije i nacionalne vlasti mogu igrati ključnu ulogu u uspostavljanju ovih standarda, koji bi mogli uključiti obavezu licenciranja, transparentnost u obuci modela i odgovornost za kompanije koje ne preduzmu mere za sprečavanje zloupotrebe sadržaja.
Zaključak
Dok zakonski okviri tek treba da dostignu nivoe koji će omogućiti sveobuhvatnu zaštitu u digitalnom okruženju, kompanije i programeri mogu preduzeti korake kako bi minimizovali mogućnost kršenja prava. Etičke smernice i pravedno postupanje prema autorima čija dela koriste AI sistemi doprinose izgradnji poverenja u AI tehnologije i osiguravaju da se njihova upotreba odvija u skladu sa društvenim i pravnim normama.
Uloga tehnoloških kompanija i kreatora AI sistema u zaštiti autorskih prava postaje sve važnija. Promovisanjem odgovornog razvoja i upotrebe AI, ovi subjekti mogu osigurati da AI ostane podrška kreativnosti i inovacijama, umesto da podriva prava i napore umetnika i autora u savremenom digitalnom svetu.
Nastaviće se…
Milena Šović, M.Sc.,CSM
Prompt Engineer & AI Educator
