Automatizacija rada i njen uticaj na društvo (5. deo): https://www.itnetwork.rs/automatizacija-rada-i-njen-uticaj-na-drustvo-5/

Sa ubrzanim razvojem automatizacije i primenom veštačke inteligencije (AI) u sve više radnih procesa, mentalno zdravlje radnika postaje pitanje od suštinske važnosti. Dok automatizacija donosi brojne prednosti u smislu efikasnosti i produktivnosti, ona istovremeno stvara nove izazove za radnike koji se suočavaju sa strahovima od gubitka posla, povećanim zahtevima za produktivnost i potrebom da se prilagode promenljivom radnom okruženju. Strah od nesigurne budućnosti, pritisak za održavanje visokih performansi i strah od zastarevanja veština mogu značajno uticati na psihološku dobrobit radnika.

Strah od gubitka posla zbog automatizacije

Jedan od najvećih izvora stresa za radnike u savremenom svetu je strah od gubitka posla zbog automatizacije. Profili radnih mesta se menjaju, a sve više zadataka koji su nekada bili rezervisani za ljude sada obavljaju AI sistemi i roboti. Posebno su ugroženi radnici u sektorima gde su poslovi rutinski i ponavljajući, kao što su proizvodnja, logistika i administracija. Ova nesigurnost može izazvati anksioznost i depresiju kod radnika, koji strahuju za svoju finansijsku budućnost i stabilnost.

Strah od gubitka posla može takođe uticati na samopouzdanje radnika, dovodeći do osećaja bespomoćnosti i nesigurnosti. Ljudi koji su godinama radili određeni posao mogu se osetiti izgubljeno pred potrebom za prekvalifikacijom ili učenjem novih veština. Stariji radnici, u posebnom su riziku jer često veruju da su manje sposobni da se prilagode novim tehnologijama i zahtevima, što može pogoršati njihovo mentalno zdravlje.

Pritisak za povećanjem produktivnosti

Automatizacija ne samo da uvodi nove načine rada, već i povećava zahteve za produktivnost. Kompanije očekuju da, uz pomoć AI, radnici budu brži, efikasniji i da obavljaju više zadataka za kraće vreme. Radnici koji su u interakciji sa automatizovanim sistemima često osećaju pritisak da rade u istom ritmu kao i mašine, što može dovesti do sindroma izgaranja (burnout) i hroničnog stresa. Ovaj pritisak se posebno oseća u sektorima gde su roka i produktivnost jasno merljivi, kao što su transport i logistika.

Osim toga, AI može uticati i na povećan nadzor na radnom mestu, jer omogućava poslodavcima da prate produktivnost radnika u realnom vremenu. Iako se ovi alati koriste za poboljšanje učinka, oni mogu povećati osećaj pritiska i strah od grešaka, što negativno utiče na mentalno zdravlje.

Mere za podršku mentalnom zdravlju radnika u eri automatizacije

Da bi se ublažili negativni efekti automatizacije na mentalno zdravlje, poslodavci i vlade treba da preduzmu konkretne mere koje će podržati dobrobit radnika. Postoji nekoliko pristupa koji mogu pomoći radnicima da se prilagode novim uslovima i očuvaju svoje mentalno zdravlje.

1. Programi za prekvalifikaciju i kontinuirano učenje: Kompanije mogu organizovati programe obuke i prekvalifikacije koji će omogućiti radnicima da steknu nove veštine i prilagode se zahtevima novih tehnologija. Prekvalifikacija i kontinuirano učenje ne samo da pomažu radnicima da zadrže svoja radna mesta, već takođe povećavaju njihovo samopouzdanje i osećaj sigurnosti u karijeri.
2. Podrška mentalnom zdravlju na radnom mestu: Kompanije mogu pružiti programe podrške mentalnom zdravlju, kao što su savetovanje i psihološka podrška, kako bi pomogle radnicima da se izbore sa stresom i anksioznošću. Time se omogućava da radnici imaju pristup stručnjacima koji mogu da pruže savete i pomoć u slučajevima kada se osećaju preplavljeni zahtevima i promenama.
3. Fleksibilnost u radu i upravljanje stresom: Fleksibilno radno vreme i mogućnost rada od kuće mogu znatno smanjiti stres kod radnika. Uvođenje fleksibilnosti u radno okruženje omogućava radnicima da bolje upravljaju svojim vremenom, da se posvete svom ličnom životu i porodičnim obavezama, što poboljšava opšti kvalitet života.
4. Promovisanje kulture podrške i empatije: Kultura na radnom mestu koja promoviše podršku i empatiju prema radnicima koji se suočavaju sa promenama može značajno doprineti dobrobiti zaposlenih. Poslodavci mogu podstaći otvorenu komunikaciju, u kojoj radnici mogu podeliti svoje strahove i brige u vezi sa automatizacijom, bez straha od osude ili diskriminacije.

Zaključak

Promene koje donosi automatizacija i AI ne bi trebalo da dolaze na račun mentalnog zdravlja radnika. Sa adekvatnom podrškom, kao što su programi prekvalifikacije, podrška mentalnom zdravlju i fleksibilno radno vreme, moguće je ublažiti negativne efekte i osigurati da radnici ostanu produktivni i zadovoljni u novim uslovima. Ovakve mere ne samo da podržavaju dobrobit radnika već i doprinose stvaranju održivijeg i pravednijeg radnog okruženja u kome automatizacija služi društvu i ljudima, a ne obrnuto.

Nastaviće se…
Milena Šović, M.Sc.,CSM
Prompt Engineer & AI Educator