Automatizacija rada i njen uticaj na društvo(1. deo): https://www.itnetwork.rs/automatizacija-rada-i-njen-uticaj-na-drustvo/

Sa razvojem veštačke inteligencije (AI) i automatizacije, struktura radne snage prolazi kroz značajne promene. Profili poslova se menjaju, a zahtevi za veštinama evoluiraju. Danas je sve manje potrebe za rutinskim, ponavljajućim poslovima koji se lako automatizuju, dok raste potražnja za novim veštinama koje obuhvataju tehničko znanje, prilagodljivost i kreativnost. Promena u strukturi radne snage i potreba za prekvalifikacijom predstavljaju izazov i za kompanije i za vlade, koje moraju zajedno raditi na stvaranju uslova za obrazovanje i razvoj novih veština među radnicima.

Kako automatizacija menja zahteve za veštinama

Automatizacija zamenjuje mnoge rutinske i manuelne poslove, uključujući one u proizvodnji, transportu i administrativnim sektorima. Ova promena dovodi do povećane potražnje za poslovima koji zahtevaju veštine kao što su analiza podataka, upravljanje AI sistemima, programiranje, ali i socijalne veštine, kreativno rešavanje problema i kritičko mišljenje. Na primer, u fabrikama u kojima roboti obavljaju proizvodne zadatke, sada su potrebni tehničari i inženjeri koji razumeju kako funkcionišu automatizovani sistemi, kao i stručnjaci za održavanje i upravljanje ovim tehnologijama.

U sektorima kao što je zdravstvo, AI se sve više koristi za dijagnostičke procese i analizu velikih količina podataka, što zahteva da zdravstveni radnici imaju veštine za rad sa tehnologijom, kao i sposobnost interpretacije rezultata koje AI generiše. U sektoru obrazovanja, nastavnici sada koriste digitalne alate i prilagođavaju metode nastave novim tehnologijama, pa postoji potreba za obukom u digitalnim veštinama i prilagođavanju nastavnih programa.

Potreba za prekvalifikacijom radnika

Kako se zahtevi za radnim mestima menjaju, sve je veća potreba za prekvalifikacijom radnika kako bi bili konkurentni u novim uslovima. Prekvalifikacija obuhvata razvoj tehničkih i soft veština koje odgovaraju budućim potrebama tržišta rada. Tehnološke promene se dešavaju brzo, što znači da je kontinuirano obrazovanje sada od suštinske važnosti. Radnici koji izgube posao zbog automatizacije moraju imati mogućnost da steknu nova znanja kako bi pronašli alternativne opcije zaposlenja.

Na primer, radnici u industriji proizvodnje mogu proći obuku za rad sa robotima, programiranje i upravljanje AI sistemima, dok administrativni radnici mogu naučiti osnove analiza podataka i rad sa softverskim rešenjima koja se sve više koriste u poslovnim procesima. Prekvalifikacija je posebno važna za radnike srednjih i nižih kvalifikacija koji su najviše ugroženi automatizacijom i često nemaju pristup resursima za samostalnu prekvalifikaciju.

Uloga kompanija u omogućavanju programa obuke

Kompanije imaju značajnu ulogu u pružanju podrške zaposlenima u sticanju novih veština. Vodeće firme već uvode programe interne obuke i finansijsku podršku za prekvalifikaciju. Programi za obuku mogu uključivati kurseve, radionice i onlajn platforme za učenje, koje omogućavaju radnicima da steknu veštine potrebne za napredak u svojoj karijeri. Na primer, neke tehnološke kompanije pružaju obuku u oblastima kao što su analiza podataka, mašinsko učenje i kibernetička bezbednost, kako bi zaposleni bili spremni da odgovore na nove izazove.

Kompanije u tradicionalnim industrijama, kao što su proizvodnja i logistika, takođe mogu obezbediti obuku u oblasti održavanja i upravljanja robotima ili digitalnim alatima. Na taj način ne samo da pomažu radnicima, već i unapređuju svoj poslovni proces, stvarajući radnu snagu sposobnu da odgovori na promene koje automatizacija donosi.

Uloga vlada u omogućavanju prekvalifikacije

Vlade imaju odgovornost da podstaknu razvoj veština koje odgovaraju novim tržišnim zahtevima. Uvođenje programa prekvalifikacije na nacionalnom nivou može obezbediti da svi radnici imaju jednak pristup znanju potrebnom za nove poslove. Vlade mogu pružiti finansijsku podršku kompanijama koje organizuju obuke, kao i subvencije za radnike koji žele da učestvuju u programima prekvalifikacije.

Neke zemlje već uvode nacionalne inicijative za prekvalifikaciju, sarađujući sa univerzitetima i stručnim školama, čime obezbeđuju da radnici razviju veštine potrebne za rad u digitalnoj ekonomiji. Ovi programi često pokrivaju oblasti kao što su programiranje, analize podataka i rad sa novim tehnologijama, ali i soft veštine kao što su komunikacija i kreativno rešavanje problema, koje su važne u mnogim industrijama.

Zaključak

Automatizacija menja strukturu radne snage i povećava potrebu za novim vrstama veština. Kompanije i vlade moraju zajedno raditi na omogućavanju prekvalifikacije, kako bi radnici bili spremni za buduće poslove i izbegli negativne posledice tehnološkog napretka. Obrazovanje i obuka moraju postati trajan proces, jer jedino tako možemo izgraditi radnu snagu koja će uspešno odgovoriti na izazove budućnosti.

Nastaviće se…

Milena Šović, M.Sc.,CSM
Prompt Engineer & AI Educator