„Assassin’s Creed“ kao serijal je imao dosta uspona, padova, kao i perioda osrednjosti. Imajući to u vidu, izlaženje „Assasin’s Creed Origins”, i to mesec dana pre jubilarne desetogodišnjice franšize, ne predstavlja slučajnost. Kao što samo ime podrazumeva, igra prikazuje poreklo Brotherhood-a (Bratstva), a takođe signalizira novi početak za franšizu koja je već u poodmaklim godinama. Ali „Assassin’s Creed Origins“ nije samo novi početak; ujedno je i jedna od najboljih igara u serijalu.
Uprkos tome što je ovo igra iz „Assassin’s Creed“ serijala, njen uticaj dopire dosta dalje od njenih prethodnica. „Origins“ otvoreno prihvata dosta svojih savremenika, pre svega „The Witcher“, „Metal Gear Solid V: The Phantom Pain“, „Dark Souls“, kao i nekoliko poslednjih „Far Cry“ naslova. Dok su se starije „Assassin’s Creed“ igre tvrdoglavo držale svojih zastarelih koncepata i neorganizovanih kontrola, „Origins“ inteligentno koristi svoje inspiracije kako bi se modernizovala i znajačno poboljšala, a u isto vreme održala svoju DNK osnovu netaknutom.
Assassin’s Creed Origins
Šunjanje je jedno područje koje je dosta popravljeno. Ono je sada dosta lakše i prijatnije zbog gomile korisnih trikova pozajmljenih iz „Metal Gear Solid V“. Muzika će dobiti zloslutne tonove kada ste blizu neprijatelja. Oblačno beli, prozirni indikatori će suptilno prikazati pozicije obližnjih stražara. Vreme će se usporiti kada vas uhvate, što vam omogućava trenutak da brzo izbegnete uporozenje. Pozajmljivanje najboljih i najintuitivnijih elemenata iz drugih igara sa šunjanjem pomaže da serijal odbaci oblak neizvesnosti i frustracije od kojih su „Assassin’s Creed“ igre patile od samog početka.
Assassin’s Creed Origins
Osim što je dodala korisne nove sisteme, „Origins“ je takođe izgladila postojeće. Označavanje meta iz vazduha pomoću vašeg pernatog drona, Senue, je značajan i efektivan način da držite na oku neprijatelje i njihov raspored. Ciljanje je takođes poboljšano, i to u stilu savremenih pucačina, umesto nezgrapnog automatskog i ručnog ciljanja za koji je serijal bio vezan. Čučanje i jurišanje, ma koliko bili beznačajni, sada se čine kao da rade u vašu korist, a ne protiv vas. Ovo je produžetak pojednostavljenih kontrola penjanja koje, uprkos malobrojnim dosadnim izuzecima, konačno slušaju naše komande, što pokazuje kvalitet igre. Ovakav napredak trebalo bi da se podrazumeva i, da je u pitanju bilo koji drugi serijal, verovatno i bi. Ali kada vidimo da se „Assassin’s Creed“ konačno rešila svojih zastarelih kontrola i postala bolja, smatramo da to moramo i da pohvalimo.
Assassin’s Creed Origins
Borba nije samo poboljšana, već je potpuno remontovana. Čini se da su borbe bolje osmišljene i od igrača se više traži da se fokusiraju na identifikovanje pretnji i donošenje odluka, a ne samo da čekaju da se pojavi ikona za kontra-napad kako bi pobili sve odjednom. Pariranje je i dalje bitno, ali je sada samo deo strategije, a ne celokupna strategija. Blokiranje, pozicioniranje, kao i pažljivo tempirani udarci su takođe od vitalne važnosti, pošto vaš novi štit blokira samo napade sa prednje strane, a neoprezni udarci vas ostavljaju otvorenim za kontranapade. Ovi defanzivni i ofanzivni nedostaci daju na važnosti vašim akcijama i kontrolama koje, iako teške, dobro reaguju i omogućuju vam slobodu da brzo donosite odluke u trenutku (osim protiv nekoliko naizgled neizbežnih napada). Ocenjivanje protivnika i učenje kada tačno treba napasti, kontrirati, izbeći napad, blokirati ili bežati pružaju vam osećaj da igra od početka do kraja nagrađuje vaše poznavanje opsežnog sistema borbe.
Priča, međutim, nije toliko unosna kao borba. „Origins“ prati Bayeka, Medjaya (zaštitnika faraona) iz drevnog Egipta, dok ovaj planira osvetu protiv nepoznatog entiteta i istovremeno osniva Brotherhood of Assassins (Bratstvo ubica). Međutim, nije sve tako jednostavno kao što se možda na prvi pogled čini.
Assassin’s Creed Origins
„Origins“ nam pokazuje nastajanje Creeda dok istovremeno žonglira još pola tuceta priča. Osvrće se na očuvanje braka, borbu za prevlast u Egiptu, osnivanje Brotherhood (Bratstva), korumpiranu organizaciju iz senki, osvetu, a pominju se i Grci i Rimljani. Uprkos velikoj raznovrsnosti tema, ni o jednoj od njih ne daje dovoljno informacija. Igra pokušava da se fokusira na previše stvari – što je bukvalna suprotnost fokusa – i oduzima svakoj pojedinačnoj priči šansu da se povežemo s njom i uživamo u krajnjem ishodu, jer samu sebe prekida nekim drugim narativnim elementom. Najviše pati centralna priča o osveti, jer nijedna od meta ne dobija dovoljno vremena na ekranu da biste i vi želeli da ih ubijete onoliko koliko to želi Bayek. Manji broj elemenata glavne priče popravilo bi centralnu naraciju, a recikliranjem tih izbačenih niti u sporedne misije omogućilo bi svakoj priči dovoljno prostora da se razvija.
Assassin’s Creed Origins
I pored ovih nedostataka, zaplet je ipak zanimljiv, i to zahvaljujući Bayeku. On je neverovatno plemenit i odlučan, ali poseduje i određenu srčanost i poštovanje koje zaokružuju njegov karakter. Iako njegovi agresivni uzvici i dubok glas zahtevaju vašu pažnju, najviše se izdvajaju njegovi nežni trenuci. Interakcije sa njegovom ženom, Ayaom, pune su bračne ljubavi i strasti koje obično ne možemo videti u video igrama i želeli bismo da je bilo više fokusa na njihovoj vezi. Povezivanje između Bayeka i njegovog sina je takođe tragično neiskorišćen aspekat na kojem je igra trebalo dosta duže da se zadrži. Čak se i izvinjava dok pljačka grobnice, a upravo takvi karakterni trenuci definišu Bayeka i izdvajaju ga od ostalih ubica.
Assassin’s Creed Origins
Bayek je dobar, nezaboravan lik, ali se Egipat ističe još više. Drevni Egipat je najbolja lokacija u serijalu, ispunjavajući sve potrebne uslove za dobro predstavljanje istorijskog okruženja u video igri. To je ogromna, prelepa kolekcija različitih okruženja koja sadrže sva poznata mesta iz vaših istorijskih udžbenika, ali ćete naći i neka nova, manje poznata čuda. Da, pogled sa vrha velike piramide iz Gize je prelep, naročito u vreme zalaska sunca, ali je takođe zadivljujuće posmatrati mračna, vulkanska brda Crne pustinje i močvare Krokodilopolisa, prepune krokodila. Zadivljujuće je bez obzira na vreme ili mesto, a takođe i prepuno pristojnih sporednih misija koje su dovoljan razlog da istražite svaki grad, pustinju ili močvaru. Postoji čak i „Discovery Tour“ režim, koji omogućava igraču da slobodno istražuje svoje okruženje i sazna više o drevnom Egiptu, bez da morate da se borite protiv neprijatelja.
Assassin’s Creed Origins
Otvorenost Egipta odnosi se i na dizajn misija. Sporedni i glavni ciljevi su pametno dizajnirani da ne dozvoljavaju neuspeh. Saveznici u misijama pratnje su gotovo nepobedivi, a nema ni određenih tajmera ili zona kojima ste ograničeni. Ovakav slobodni pristup omogućava eksperimentisanje i uklanja restriktivne pomoćne točkove koji, ironično, sputavaju druge igre otvorenog tipa. A, osim par skriptovanih scena, nikada niste vezani za određenu misiju. Slobodni ste da odlutate od većine ciljeva i radite šta god želite. Nas su od misija redovno odvlačili konvoji koje možete oteti ili životinje koje možete loviti. Često smo se toliko udaljili od početnog zadatka da smo zaboravili šta smo uopšte radili. Misije koje vas ne obavezuju i sloboda da se izgubite i radite šta želite su neverovatno oslobađajuće i zaista mislimo da bi više igara sa otvorenim svetom trebalo da prigrle ovakav sistem.
Assassin’s Creed Origins
Ponekad, međutim, igra će prividno prekinuti svoju posvećenost slobodi i odvući vas sa glavne staze. Sistem dobijanja nivoa u „Origins“ u skladu je sa ekspanzivnim sistemima opreme i drveta veština, ali takođe služi i kao sredstvo za veštačko ograničavanje vašeg napretka. Misije imaju preporučene nivoe i, iako tehnički možete igrati te misije, suočićete se sa apsurdno visokim nivoima težine ukoliko ste preniskog nivoa. Obične stražare biće izuzetno teško ubiti, a mini-bossevi će biti skoro nepobedivi. Verovatno ćete ovo naučiti na teži način i nakon par smrti napustiti područje misije kako bi prvo negde drugde povećali svoj nivo. Iako ima zaista dosta dobrih sporednih stvari koje možete raditi, biti prisiljen da ih radite redovno kako ne biste zaostajali deluje malo neuobičajeno, naročito ako uzmemo u obzir otvorenost ostatka igre.
Veliki deo ove recenzije je uokviren u kontekstu celokupnog „Assasin’s Creed“ serijala i njegovih nedostataka, jer prosto mora tako biti. Serijal ne može trajati deset godina, napraviti pauzu, a zatim se vratiti sa skoro svim istim problemima. Dodatna godina razvoja definitivno se isplatila i obezbedila je da „Assasin’s Creed Origins“ neće izneveriti svoju publiku ponavljajući stare greške. Umesto toga, ona se modernizovala usvajanjem otvorenije strukture i intuitivnih kontrola i sistema igranja, efektivno ispisujući novo poglavlje u istoriji ove franšize. Prikladno je što „Origins“ prikazuje osnivanje „Assassin’s Creed“, dok u isto vreme ukazuje na preko potreban preporod samog serijala „Assassin’s Creed“.
