Zamislite ovo: stojite u redu u opštinskoj kancelariji u Beogradu, sa gomilom papira u rukama, čekajući da vas neki umorni činovnik pogleda sa visine i kaže „dođite sutra“. Ili bolje, pomislite na one „brze“ procedure gde se tenderi dodeljuju preko noći, ali samo ako imate pravog „kuma“ u sistemu. To je realnost javnog sektora na Balkanu, posebno u Srbiji, gde birokratija nije samo spor proces – ona je umetničko delo korupcije, nepotizma i beskrajnog „čovek koji zna čoveka“. A sada, u 2026. godini, dolazi AI (artificial intelligence, veštačka inteligencija) i preti da sve to sruši. Ali, da li će algoritam zaista pobediti ovu duboko usađenu bolest, ili će se i on „pokvariti“ u balkanskom mulju? Jer, priznajmo, mi se plašimo efikasne AI upravo zato što ona ne poznaje rodbinske veze, mito ili „usluge za usluge“. Ovo nije samo još jedan blagi pregled digitalizacije – ovo je provokativan udarac na sistem koji nas drži zarobljene u prošlosti. Za IT portal www.itnetwork.rs, pišem ovo sa dozom gneva i nade, da vas nateram da razmislite, podelite i možda čak delujete. Jer, ako AI može da očisti korupciju, zašto mi i dalje branimo stari sistem?
Koreni haosa: Srbijanska birokratija – kraljica papira i korupcije
Počnimo od osnova, bez ulepšavanja. Javni sektor u Srbiji je poput starog automobila koji jedva ide, ali ga niko ne popravlja jer vlasnici profitiraju od kašnjenja. Prema izveštaju Transparency International za 2025. godinu, indeks percepcije korupcije (CPI) u Srbiji je još uvek tužno nizak – oko 40 poena, daleko ispod evropskog proseka. To znači da je korupcija ne samo prisutna, već je i normalizovana. Uzmimo javne nabavke: prema podacima iz „Ocene stanja korupcije u Srbiji“ od decembra 2025., Transparentnost Srbija ističe da se tenderi često dodeljuju bez pravog nadmetanja, sa rizicima korupcije u planiranju nabavki koji su „pod lupom zakona, ali ne i u praksi“. Skandalozan primer? Afera „Generalštab i Nadstrešnica“ iz 2025., koju je KRIK označio kao ključni događaj godine – gde su javne nabavke za rekonstrukciju objekata završile u rukama firmi povezanih sa političarima, sa optužbama za preplaćene ugovore i netransparentnost. Ili, izmene Zakona o javnim nabavkama iz oktobra 2025., koje su, prema kritičarima u medijima poput 021 i Nova.rs, ostavile „sporne stvari“ netaknute – jer, kako kažu, „država neće kazniti samu sebe“. Svako drugo preduzeće u Srbiji ima problem sa korupcijom, kaže izveštaj Evropske komisije iz jula 2025., gde 84% ispitanika vidi korupciju kao rasprostranjenu, a 53% je vidi kao direktan problem u poslovanju.
A nepotizam? To je balkanski specijalitet. Uzmimo primer sa Univerziteta u Novom Sadu: rektorka Zana Dolićanin, koju je filozof Čedomir Čupić u avgustu 2025. optužio za „običan primer nepotizma“ jer je nasledila oca na funkciji, što je, po njemu, „deo korupcije“. Ili, opšti slučajevi u administraciji, gde se, prema izveštajima Helsinškog odbora za 2025., studenti i građani bune protiv sistema gde se pozicije dodeljuju po rodbinskim vezama, a ne po zaslugama. U Srbiji, prema studiji Svetske banke iz 2024., birokratija košta privredu milijarde evra godišnje zbog kašnjenja – a zašto? Jer „ljudski faktor“ dozvoljava da se pravila savijaju za one sa vezama. Da li je ovo lenjost, ili namerno održavanje sistema koji hrani elite? Koliko još afera poput onih iz 2025. treba da eksplodiraju da bismo shvatili da je vreme za promenu?
Šta je AI i zašto bi on mogao da bude noćna mora za korumpirane?
AI nije samo modna reč – to je mašina koja misli, uči i odlučuje bez emocija. U javnom sektoru, govorimo o machine learning (mašinsko učenje) koji analizuje podatke, natural language processing (NLP, obrada prirodnog jezika) za pregled dokumenata, i predictive analytics (prediktivna analitika) za optimizaciju procesa. Zamislite AI koji dodeljuje tendere: pregleda ponude, rangira ih po kriterijumima poput cene i kvaliteta, bez ikakvog „kumstva“. U Srbiji, prema Strategiji razvoja veštačke inteligencije za 2025-2030., Vlada planira da usmeri AI u javni sektor, sa fokusom na medicinu, obrazovanje i administraciju. Primer? Funkcionalnost „Čitaj mi“ na sajtu Vlade Srbije, koja koristi automatsko prepoznavanje govora – mali korak, ali pokazatelj da AI može da automatizuje.
Ali, u Estoniji, gde je AI već smanjio korupciju za 30% u poreskim i socijalnim uslugama (prema EU izveštaju 2025.), sistem radi jer je poverenje visoko. U Srbiji? Sa indeksom korupcije koji nas svrstava među najgore u Evropi, AI bi mogao da bude vidjen kao pretnja. Da li se plašimo AI jer bi on otkrio koliko su naši tenderi namešteni? Uzmimo građevinske dozvole: u Beogradu, prema izveštaju „Urbanizam i korupcija“ sa Arhitektonskog fakulteta iz 2025., korupcija u izdavanju dozvola je endemska, sa slučajevima gde se dozvole dodeljuju brže za „povezane“ investitore. AI poput sistema u Singapuru bi koristio computer vision (računarski vid) da proveri planove – bez „kafe“ za inspektora. Ali, šta ako to izazove revolt elita?
Plašimo se AI jer ruši naš omiljeni nepotizam
Mi se ne plašimo AI-a – plašimo se efikasnosti koja bi uništila sistem koji mnogima odgovara. Nepotizam nije samo greška; to je alat moći, oružje elita da održe kontrolu nad resursima, poslovima i ugovorima. U Srbiji, prema izveštaju Knjige preporuka EU Konventa iz novembra 2025., korupcija u javnim nabavkama i partnerstvima je duboko usađena, sa slučajevima gde se ugovori dodeljuju po rodbinskim linijama, a ne po zaslugama. Primer? Afera sa izmjenama Krivičnog zakonika iz oktobra 2025., gde su, prema Nova.rs, ostale rupe za zaobilaženje propisa u nabavkama – jer, tamo gde je korupcija najveća, zakoni se ne menjaju, već se prilagođavaju moćnicima. Ili, slučaj rektorke Dolićanin na Univerzitetu u Novom Sadu, gde se nepotizam brani kao „tradicija“, ali je zapravo korupcija koja krade budućnost mladima. Transparency International kaže da 60% građana oseća korupciju u svakodnevnom životu, ali samo 20% prijavljuje – zašto? Jer je to „normalno“, jer sistem kažnjava one koji progovore, a nagrađuje one koji ćute. AI bi to promenio: bez ljudskog faktora, nema prioritetnog tretmana za „veze“, nema „usluga za usluge“ koje omogućavaju da se tenderi nameštaju preko noći. Ali, da li smo spremni? Da li kumstvo nije samo korupcija, već i naš način preživljavanja u pokvarenom sistemu? Ako AI dođe, ko će platiti cenu – elite koje su se obogatile na naš račun, ili mi koji smo navikli na taj mulj? Zamislite svet gde algoritam dodeljuje građevinske dozvole bez čekanja šest meseci – ali samo ako ste ispunili uslove, ne ako ste platili inspektoru. Da li se plašimo toga jer bi to značilo kraj „fleksibilnosti“ koja hrani korumpirane? Ili zato što bi AI otkrio koliko je duboko usađena ova bolest, poput raka koji se širi kroz sve pore društva? U regionu gde je nepotizam norma, AI je revolucionar koji bi mogao da sruši kule od karata – ali samo ako ga ne sabotiramo pre toga. A sabotiraćemo ga, jer sistem voli svoj haos: on održava moć u rukama nekolicine, dok mi ostali čekamo u redu. Koliko još treba da platimo za taj „ljudski faktor“ pre nego što shvatimo da je AI jedini lek?
Rizici: AI u Srbiji – od spasioca do novog monstruma?
Nije sve crno-belo, i ovde dolazimo do oštre istine: AI može da se „pokvari“ brže nego što mislimo, posebno u Srbiji gde su podaci otrovani korupcijom. Algorithmic bias (algoritamska pristrasnost) je realan rizik, i to ne neki apstraktni – ako treniramo AI na istorijskim podacima iz srpskih tenderskih afera, gde se ugovori dodeljuju „vezama“ umesto po meritumu, AI će to naučiti i ponavljati, stvarajući digitalnu verziju nepotizma. U Sjedinjenim Državama, COMPAS sistem za predviđanje recidiva pokazao je rasnu pristrasnost; u Srbiji, sa nepotpunim i falsifikovanim podacima, to bi moglo da pogorša nejednakost, favorizujući one koji su već u sistemu. Prema EU studiji iz 2024., zemlje poput Srbije rizikuju ako uvedu AI bez stroge regulacije – a mi smo majstori u tome da zakone pišemo, ali ne i primenjujemo. Još gore: hakerski napadi ili namerna manipulacija. Zamislite da elite, one iste koje su u 2026. godini uhapšene u aferi u Odžacima gde je lažirani projekat oštetio opštinu za 833.733 dinara, „nahranite“ AI lažnim podacima da favorizuje njihove firme. Ili, uzmite najnoviju aferu iz februara 2026: tri osobe uhapšene zbog trgovine uticajem, pronevere i zloupotrebe položaja, oštećujući budžet za 31,8 miliona dinara – ako takvi podaci uđu u AI, on će postati alat za nove prevare, a ne za čišćenje. Da li će AI postati novi „kum“ u sistemu, ili će ga elite hakovati pre nego što počne da radi? U 2026., sa protestima tužilaca za organizovani kriminal zbog izmena zakona koje slabe borbu protiv korupcije, jasno je da sistem ne želi promene. Transparentnost Srbija upozorava da će ove izmene smanjiti kapacitete Tužilaštva za organizovani kriminal (TOK), ostavljajući ga sa samo 20 tužilaca umesto 25, i vraćajući upućene tužioce u matična tužilaštva. To je recept za katastrofu: AI uveden u takav ambijent biće sabotiran od prvog dana.
Ali, postoji nada – ili bar tračak. Zakon o veštačkoj inteligenciji u Srbiji, koji se priprema na osnovu Strategije 2025-2030., mogao bi da obavezuje transparentnost algoritama, gde se kod može pregledati i revidirati. Prema nacionalnoj platformi ai.gov.rs, Srbija ulaže 100 miliona evra do 2026. u AI, sa fokusom na etiku i bezbednost, uključujući predsedavanje Globalnim partnerstvom za veštačku inteligenciju (GPAI) od 2025. do 2027. Ali, da li je ovo samo PR, ili stvarna volja? Ako ne uvedemo AI pravilno, dobićemo digitalnu korupciju gore od ljudske – algoritam koji namešta tendere brže i efikasnije nego ikad. Koliko još afera treba da eksplodiraju, poput one u Kraljevu i Novom Sadu gde su uhapšeni oštetili budžet za 31 milion dinara, pre nego što shvatimo da AI mora biti štit, a ne mač u rukama korumpiranih? Rizik je ogroman: bez transparentnosti, AI će postati novi monstrum, hraneći se našim podacima da održi status quo. A mi? Mi ćemo i dalje čekati u redu, plaćajući cenu za tu „pametnu“ korupciju.
Primeri iz srpske prakse: Gde AI već pokušava da se probije kroz mulj
Pogledajmo realnost, bez ružičastih naočara. U Srbiji, eUprava je napravila korak: prema podacima iz januara 2026., više od 2,5 miliona građana koristi e-usluge, sa visokim zadovoljstvom (prema anketi Ministarstva). Pilot za poreske prijave ubrzao je obradu za 50%, ali žalbe su da sistem „ne razume“ specifične slučajeve – eufemizam za „ne dozvoljava manipulaciju“, što pokazuje koliko je duboko usađena želja za zaobilaženjem pravila. Projekat „eUprava za sve“ iz 2025. pomaže lokalnim samoupravama da digitalizuju, sa 10 opština koje dobijaju podršku – ali, zašto ne sve? Zašto se digitalizacija vuče kao puž, dok korupcija cveta? U zdravstvu, zakazivanje pregleda je još uvek haos: prosečno čekanje 45 dana, ali sa „vezama“ sutra. AI u Velikoj Britaniji optimizuje rasporede koristeći optimization algorithms (algoritmi optimizacije); u Srbiji, Ministarstvo zdravlja planira slično do 2026., ali sa trenutnim kašnjenjima, to je samo obećanje. Da li je ovo namerno usporavanje da se sačuva stari sistem, gde „kumstvo“ omogućava brzi pregled za one sa vezama?
Uzmimo Gruziju, sličnu po istoriji korupcije: AI sistem za javne nabavke uveden 2018. smanjio je korupciju za 25% detektujući anomalije koristeći anomaly detection (detekcija anomalija), prema Svetskoj banci. Građani su zadovoljni jer su procesi brži, ali političari su se bunili jer su izgubili kontrolu – zvuči poznato? U Hrvatskoj, AI za zakazivanje sudskih ročišta smanjio backlog za 30%, prema Ministarstvu pravosuđa iz 2025. Ali u Srbiji? Još uvek se mučimo sa papirima, jer, prema Beloj knjizi iz novembra 2025., digitalizacija je najbolje ocenjena, ali korupcija ostaje, sa protestima tužilaca u 2026. koji optužuju izmene zakona za slabljenje TOK-a. KRIK izveštava o odloženim suđenjima poput „Jovanjica“, gde tužilac sumnja na opstrukciju – da li je AI jedini način da se preseče ovaj gordijski čvor? Uzmimo i lokalni primer: u Beogradu, pokušaj uvođenja AI za nadzor građevinskih dozvola u pilot fazi 2025. pokazao je potencijal, ali je zaustavljen zbog „tehničkih problema“ – ili možda zbog straha da će otkriti koliko su dozvole nameštene? Dok se elite bave „dnevnim zurkama“ u Novom Sadu, kako piše na X-u, korupcija cveta, a AI se koristi samo za PR. Koliko još treba da čekamo da AI postane stvarnost, a ne samo obećanje u strategijama?
Budućnost: AI u Srbiji – utopija ili distopija do 2030.?
Gledajući u budućnost, prema Gartneru iz 2025., do 2030. 80% javnih usluga u razvijenim zemljama biće automatizovano AI-jem. U Srbiji, Strategija 2025-2030., usvojena u januaru 2025., predviđa razvoj LLM (large language model) za srpski jezik, sa 100 miliona evra ulaganja, fokusirajući se na zakonodavni okvir, ulaganja u obrazovanje, inovacije i infrastrukturu, kao i širu primenu u javnom sektoru. Srbija predsedava GPAI od 2025. do 2027., što je prilika za globalno liderstvo. Do 2028., AI za tendere bi mogao da smanji korupciju za 20-30%, prema McKinsey simulacijama, automatski detektujući nameštene ponude i uklanjajući „ljudski faktor“. Ali, oštro upozorenje: ako izmene pravosudnih zakona iz 2026. oslabe TOK, kako će AI biti implementiran bez podrške? Do 2040., sa quantum computing (kvantno računarstvo), AI bi predvideo korupciju pre nego što se desi, koristeći big data (veliki podaci) iz svih sektora – analizirajući transakcije, veze i anomalije da spreči afere poput one u Odžacima.
Međutim, rizici su distopijski: ako Vlada koristi AI za nadzor, poput kineskog social credit sistema, dobićemo digitalnu diktaturu gde se građani ocenjuju po „lojalnosti“, a korupcija se krije iza algoritama. Ako ne uvedemo AI, Srbija će ostati banana republika, sa CPI koji pada svake godine; ako ga uvedemo loše, postaćemo laboratorija za nove oblike korupcije, gde elite hakuju sisteme da održe moć. Plan za 8.000 zaposlenih u AI industriji do 2030., sa fabrikama robota, zvuči ambiciozno – ali da li je to samo PR, dok se zakoni o AI još uvek pišu po ugledu na EU, bez stvarne primene? U skorijoj budućnosti, do 2027., očekujemo zakon o AI koji će regulisati etiku, ali sa trenutnim protestima tužilaca, jasno je da sistem opire promeni. Koliko još afera, poput one iz februara 2026. gde je budžet oštećen za 32 miliona dinara, treba da se dese pre nego što AI postane oružje protiv korupcije, a ne još jedan alat u rukama moćnih? Budućnost je tu: ili ćemo je prihvatiti i očistiti mulj, ili će nas ona pregaziti, ostavljajući nas u još gorem haosu.
Probudite se, ili ostanite u mulju
AI nije čudo – ali je prilika da razbijemo lance korupcije koja nas guši. U Srbiji 2026., sa napretkom eUprave, AI strategijom i globalnim liderstvom u GPAI, imamo šansu da postanemo lider u regionu. Ali, ako branimo nepotizam i „čoveka koji zna čoveka“, ostaćemo zarobljeni u prošlosti, sa aferama koje se nižu kao biseri. Podsetite se ovih šokantnih slučajeva sledeći put u redu – i podelite ovaj tekst na društvenim mrežama, jer promena ne dolazi sama; ona počinje nama, sa gnevom i akcijom. Da li ćemo dozvoliti da AI pobedi birokratiju, ili ćemo ga sabotirati da sačuvamo svoj omiljeni haos? Vreme je za odluku – ili će nas istorija osuditi kao one koji su birali korupciju umesto napretka.
