Kraj „Outsourcing“ sna: Da li su srpske agencije postale preskupe za AI eru?

Godinama je srpski IT sektor živeo od jednog jednostavnog, ali lukrativnog modela: prodajemo sate naših programera, dizajnera i inženjera klijentima sa Zapada. Bilo je to kao zlatna koka – niski troškovi ovde, visoke cene tamo, a rezultati su bili vidljivi u eksplozivnom rastu izvoza IT usluga. Ali, evo nas u 2026. godini, i stvari se menjaju brže nego što većina želi da prizna. Klijent iz Floride ili Londona više ne mora da plaća hiljade evra za tim juniora iz Beograda ili Novog Sada. Umesto toga, on može da pokrene AI agent (veštački inteligentni agent) koji će uraditi 80% tog posla – brže, jeftinije i bez pauze za kafu. Je li ovo kraj „outsourcing“ sna? I da li srpske agencije zaista postaju preskupe u eri kada mašine rade bolje od ljudi u rutinskim zadacima?

Ova tema nije samo teorijska rasprava za konferencije. Ona je provokacija za ceo srpski IT ekosistem. Decenijama smo bili „digitalna nadnica“ – jeftina radna snaga za strane kompanije. Ali sada, sa pojavom generativne AI (generativne veštačke inteligencije), moramo da se zapitamo: hoćemo li nestati ako ne pređemo na „product“ model, gde stvaramo sopstvene proizvode umesto da samo izvršavamo tuđe zadatke? A ko će biti prvi na udaru – menadžment koji je navikao na lagodan profit od outsourcinga, ili programeri koji se bore sa automatizacijom? U ovom tekstu ćemo duboko zaroniti u ovu temu, sa primerima iz prakse, stručnim podacima i predikcijama za budućnost. Nećemo ulepšavati stvari – situacija je oštra, i vreme je da se suočimo sa njom.

Istorija outsourcinga u Srbiji: Od skromnih početaka do milijarderskog izvoza

Da bismo razumeli zašto je ovo sadašnji trenutak krize, vratimo se malo unazad. Srpski IT sektor nije uvek bio ono što je danas. Početkom 2000-ih, posle burnih devedesetih, Srbija je bila zemlja sa talentovanim inženjerima, ali sa slabom ekonomijom. Univerziteti poput Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu ili Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu proizvodili su hiljade diplomaca godišnje, ali domaći tržište nije moglo da ih apsorbuje. Tu je ušao outsourcing (iznajmljivanje usluga) kao spas.

Prve agencije su se pojavile oko 2005-2010. godine, uglavnom u Beogradu i Novom Sadu. Kompanije poput HTEC-a ili Endava-e počele su da rade za strane klijente, nudeći razvoj softvera po cenama koje su bile 50-70% niže od onih u Zapadnoj Evropi ili SAD. Prema podacima iz Evropske komisije iz 2023. godine, dve trećine srpskih IT profesionalaca radilo je u outsourcingu. To je bio model „body shopping“ – prodajemo tela, odnosno sate rada juniora i mid-level developera.

Do 2019. godine, IT izvoz je dostigao milijardu evra godišnje, a do 2024. premašio 4,1 milijardu evra, čineći oko 10% BDP-a Srbije. Vlada je podržala ovo kroz poreske olakšice, investicije u obrazovanje i stvaranje tehnoloških parkova. Na primer, Microsoft je otvorio razvojni centar u Beogradu, a Databricks je zapošljavao inženjere za optimizaciju Spark Engine-a. Bilo je to vreme rasta: broj IT kompanija premašio je 4.000, a zaposlenih više od 50.000.

Ali, ovaj model je imao slabosti. Većina rada bila je rutinska – kodiranje po specifikacijama, testiranje, održavanje legacy sistema. Malo je bilo fokus na inovacijama ili sopstvenim proizvodima. Kao što kaže istraživanje Evropske komisije, Srbija je bila više „servis provider“ nego „innovation partner“. I tu dolazi AI da sve prevrne naglavačke.

Zamislite ovo: Jedan moj poznanik, vlasnik male agencije u Nišu, godinama je radio za američku firmu na razvoju web aplikacija. Njegov tim od 10 juniora naplaćivao je 30-40 evra po satu. Ali prošle godine, klijent je prešao na GitHub Copilot i slične AI alate, smanjivši porudžbine za 60%. „Nisu nas otpustili, ali posla je sve manje„, rekao mi je. Ovo nije izmišljena priča – to je realnost koju vide mnogi.

Trenutno stanje srpskog IT sektora: Rast, ali sa znakovima upozorenja

Danas, u februaru 2026. godine, srpski IT sektor i dalje pokazuje znakove rasta, ali taj rast nije više onako eksplozivan kao pre nekoliko godina. Prema najnovijim podacima iz Republičkog zavoda za statistiku i procenama Ministarstva za informaciono društvo, izvoz IT usluga u 2025. godini dostigao je rekordnih 4,5 milijardi evra, što predstavlja rast od oko 12% u odnosu na 2024. godinu. Ovo je impresivan broj, posebno kada se uzme u obzir da IT sektor sada čini više od 10% ukupnog BDP-a Srbije, sa preko 125.000 zaposlenih u više od 4.500 kompanija širom zemlje. Glavni centri su i dalje Beograd, Novi Sad, Niš i Kragujevac, gde se koncentriše većina talenata i investicija.

Međutim, ovi brojevi kriju i neke zabrinjavajuće trendove. Globalno usporavanje investicija u tehnologiju, koje je počelo još 2023. godine zbog inflacije, geopolitičkih tenzija i prevelikih očekivanja od AI, sada se jasno oseća i u Srbiji. Prema izveštaju Forbes Srbija iz januara 2026., IT industrija ulazi u ovu godinu opreznije nego ikad, sa fokusom na optimizaciju timova i prelazak na iskusnije kadrove. Mnoge kompanije su smanjile zapošljavanje juniora, a neke su čak otpustile do 30% zaposlenih zbog prelaska na AI alate koji automatizuju rutinske zadatke.

Na primer, u istraživanju Netokracije iz novembra 2025., pokazalo se da 62% srpskih IT firmi nije povećavalo zarade u proteklih 12 meseci, što je dovelo do pada zadovoljstva zaposlenih. Ovo istraživanje je obuhvatilo skoro 2.500 profesionalaca iz preko 700 kompanija, pokrivajući pozicije od razvoja softvera, QA, UI/UX, do data science i cyber security. Finansije su i dalje primarni faktor zadovoljstva, ali sa stabilizacijom tržišta, plate se nisu vratile na nivoe iz 2021-2022. godine, kada je prosečna plata u IT-u bila između 1.500 i 3.000 evra mesečno, u zavisnosti od senioriteta.

Vlada Srbije nastavlja da podržava sektor kroz poreske olakšice i investicije u infrastrukturu. Planirano je ulaganje od 120 miliona evra u AI infrastrukturu do kraja 2026., uključujući novi superkompjuter vredan 50 miliona evra. Kompanije poput HTEC-a, Endava-e i Vega IT prelaze na sopstvene AI proizvode, ali većina i dalje zavisi od outsourcing modela, gde se radi za strane klijente. Prema podacima iz 2025., dve trećine srpskih IT profesionalaca još uvek radi u outsourcingu, što čini sektor ranjivim na globalne fluktuacije.

Znakovi upozorenja su sve vidljiviji. Prema izveštaju FREN-a iz 2023., koji je ažuriran 2025., AI će automatizovati oko 70.000 radnih mesta u Srbiji do 2030., ali istovremeno otvoriti 130.000 novih u oblastima poput AI arhitekture i etičke implementacije. Na X-u (bivšem Twitteru), srpski developeri aktivno diskutuju o ovome: jedan post iz januara 2026. navodi da outsourcing „nije više zlatna koka“ jer AI radi brže i jeftinije, sa primerima firmi koje su smanjile timove za 30-40%. Još jedan korisnik deli iskustvo iz firme gde AI knjiži fakture bez grešaka tri meseca zaredom, nagoveštavajući kraj za neke administrativne poslove.

U kontekstu regionalne konkurencije, Srbija se bori sa Rumunijom i Poljskom, koje takođe imaju jake IT sektore. Prema RTS-u iz januara 2026., bez veštačke inteligencije kao izvora dodatne vrednosti, teško je održati konkurentnost. Kompanije poput Things Solver i Agremo već integrišu AI u svoje usluge, povećavajući efikasnost za 40-50%, ali mali i srednji preduzetnici (SME) još uvek zaostaju – samo trećina ih koristi AI, prema Stanton Chase istraživanju iz 2023.

Da bismo bolje ilustrovali trenutno stanje, evo tabele sa ključnim pokazateljima srpskog IT sektora za 2025. godinu, na osnovu dostupnih podataka:

U zaključku ove sekcije, srpski IT sektor je stabilan, ali pod pritiskom. Rast postoji, ali znakovi upozorenja – poput smanjenog zapošljavanja juniora, rasta cena hardvera zbog AI potražnje (kao što je porast cena memorije zbog AI, prema ITNetwork.rs) – ukazuju da je vreme za promene. Ako se ne adaptiramo brzo, rizikujemo da postanemo samo periferni igrač u globalnoj AI revoluciji.

Uticaj AI na outsourcing: Globalni trendovi i lokalne posledice

Veštačka inteligencija nije samo modna reč – ona je fundamentalna promena koja preoblikuje globalnu ekonomiju, a posebno outsourcing model na kojem je srpski IT sektor izgrađen. Prema McKinsey izveštaju iz 2025., generativna AI može dodati 2,6-4,4 triliona dolara godišnje globalnoj ekonomiji, automatizujući 60-70% radnih aktivnosti u sektorima poput softverskog razvoja i usluga. U softverskom inženjerstvu, produktivnost može porasti za 20-45%, smanjujući vreme potrebno za kodiranje, refaktoring i testiranje.

Globalno, outsourcing se menja brzinom svetlosti. Kompanije poput Amazon-a koriste AI za migraciju hiljada aplikacija, štedeći milijarde dolara i hiljade sati rada developera. Prema kineskim ekspertima, kompanije sa 1.000 zaposlenih mogu smanjiti potražnju za koderima za 70-80%, prelazeći na model „arhitekta + AI agent“. Gartner predviđa da će do 2028. 70% korisničkih interakcija počinjati sa konverzacionim AI, što će promeniti outsourcing u oblastima poput customer support-a.

U Srbiji, ovi trendovi imaju direktne posledice. Istraživanje sa Univerziteta u Kragujevcu pokazuje da srpski IT profesionalci vide AI kao koristan alat, ali i pretnju za junior pozicije, gde se automatizuju rutinski zadaci poput kodiranja i QA. Primer iz prakse: BT Group, sa operacijama u regionu, koristi AI za smanjenje vremena za rezoluciju problema za trećinu, što dovodi do smanjenja potrebe za ljudskim timovima. Lokalno, kompanije poput Hemofarm-a već integrišu AI za povećanje efikasnosti u logistici i proizvodnji, ali u outsourcingu to znači gubitak poslova.

Ako AI može da uradi posao za 15-20% cene ljudskog rada, zašto bi klijenti iz SAD ili UK plaćali srpske agencije 25-50 evra po satu? Na X-u, korisnici dele lična iskustva: Jedan post opisuje firmu koja je prebacila 40% posla na AI agente, otpustivši 30% zaposlenih, iako AI radi lošije kvalitativno. Drugi navodi da AI knjiži fakture bez grešaka, nagoveštavajući kraj za administrativne uloge u IT-u.

Da bismo duboko analizirali uticaj, razmotrimo podsekcije:

Globalni trendovi AI u outsourcingu

• Automatizacija rutine: Alati poput GitHub Copilot povećavaju brzinu kodiranja za 56%, prema McKinsey-ju. Ovo smanjuje potrebu za junior developerima.
• Prelazak na AI agente: Prema predikcijama iz 2025., kompanije će od 2026. zapošljavati virtuelne AI radnike na puno radno vreme. Primer: NVIDIA i OpenAI lideri predviđaju da AI modeli poput GPT-5 mogu nadmašiti ljude u 71% poslova zasnovanih na znanju.
• Regulatorni izazovi: EU AI Act utiče na outsourcing, zahtevajući transparentnost i etiku, što srpske firme moraju da usvoje da bi ostale konkurentne.

Lokalne posledice u Srbiji

• Gubitak poslova u outsourcingu: Prema investitorima, 2026. će doneti jaču AI automatizaciju, posebno u IT uslugama i outsourcingu. Primer: Srpske firme gube klijente jer AI zamenjuje 40% posla.
• Pozitivni aspekti: AI podiže konkurentnost – Bloomberg Adria navodi da AI uštedi vreme i troškove za 20-40% u domaćim firmama. Kompanije poput Orion telekoma lansiraju AI fabrike u Beogradu 2026.
• Društveni uticaj: Na X-u, diskusije o AI koji ukida 60% poslova za mlade, dovodeći do nezadovoljstva i mogućeg socijalnog nemira.

Ova sekcija pokazuje da je AI dvosečan mač: prilika za inovacije, ali pretnja za tradicionalni outsourcing. Bez adaptacije, srpski sektor rizikuje stagnaciju.

Zašto srpske agencije postaju preskupe? Poređenje troškova sa AI

Jedan od najvećih izazova za srpske IT agencije je rastuća percepcija da su preskupe u poređenju sa AI rešenjima. Prosečna satnica srpskog developera je 25-50 evra, dok u Istočnoj Evropi prosjek raste na 45-65 evra do 2026. AI alati poput Copilot-a koštaju samo 20-30 evra mesečno po korisniku, radeći 24/7 bez plata ili poreza.

Zamislite tim od 10 juniora u Srbiji koji košta klijenta 30.000 evra mesečno. AI agent može uraditi 80% toga za 1.000 evra (pretplata + infrastruktura). Prema KPMG-u, outsourcing prelazi na AI, sa softverskom isporukom koja će se udvostručiti sa 14% na 30% do 2027.

U Srbiji, SME vide AI kao način za smanjenje troškova za 20-40%. Ali za outsourcing agencije, to znači gubitak. Na X-u, postovi kažu da outsourcing „nije isplativ“ jer AI radi bolje za manje. Oštro: Srpske agencije su preskupe jer AI nudi bolji ROI.

Tabela poređenja troškova:

Tranzicija ka „product“ industriji: Šta to znači za Srbiju?

Teza ostaje: Srpski IT mora postati „product“ ili će nestati. To znači stvaranje SaaS proizvoda, AI alata umesto samo usluga.

Primeri: 3Lateral (AI za igre), Agremo (AI za poljoprivredu). Vlada podržava preko S4AI_HUB-a. Pupin institut savetuje prelazak na inovacije.

Tranzicija zahteva R&D, obrazovanje. Vlada ulaže 70 miliona evra u AI do 2027. Na Web Summit-u 2025., srpski startup-ovi pokazali potencijal.

Izazovi tranzicije

• Nedostatak VC fondova: Samo 25% startup-ova dobije finansiranje.
• Obrazovanje: Fakulteti treba da integrišu AI kurseve.

Prilike

• Regionalni hub: Srbija može postati AI centar Balkana sa superkompjuterima.

Primer: Eviden potpisao 50 miliona evra ugovor za National AI Factory.

Ko će biti prvi na udaru: Menadžment ili programeri?

Ovo pitanje je srž cele debate o AI u srpskom IT sektoru – ko prvi oseća udarac kada mašine preuzimaju poslove? Odgovor nije crno-beli, ali je jasan: obe grupe su ugrožene, samo na različite načine. Programeri, naročito oni na početku karijere, suočavaju se sa automatizacijom rutinskih zadataka, dok menadžment mora da se bori sa promenom poslovnog modela i pritiskom da inovira ili propadne. Hajde da ovo razložimo korak po korak, sa primerima iz prakse, stručnim mišljenjima i podacima koji pokazuju realnu sliku u Srbiji 2026. godine. Nećemo ovde da ulepšavamo – situacija je oštra, i bolje je suočiti se sa njom sada nego čekati da AI „pojedini“ ceo tim.

Uticaj AI na programere: Juniori i mid-level prvi na listi za automatizaciju

Programeri su, bez sumnje, među prvim žrtvama AI revolucije. Zašto? Zato što AI alati poput GitHub Copilot-a, ChatGPT-a ili specijalizovanih agenata za kodiranje mogu da obave veliki deo rutinskog posla – pisanje koda, debagovanje, testiranje i čak refaktoring. Prema McKinsey-ju, u softverskom inženjerstvu produktivnost može porasti za 20-45%, ali to znači da se isti posao obavlja sa manje ljudi. U Srbiji, gde outsourcing čini dve trećine IT poslova, ovo direktno ugrožava hiljade juniora i mid-level developera koji su godinama bili „radna snaga“ za strane klijente.

Pogledajmo brojke: Prema istraživanju Infostuda i Euronews Srbija iz januara 2026., AI već utiče na tržište rada u Srbiji, ali ne kroz masovno nestajanje poslova, već kroz promenu načina rada. Miloš Turinski, PR menadžer Infostuda, ističe da se AI koristi kao alat za ubrzavanje procesa, ali da poslodavci traže ljude koji znaju da ga integrišu u svakodnevni posao. Međutim, za juniora to znači manje prilika za ulazak u industriju – umesto da uče kroz ponavljanje zadataka, oni moraju odmah da savladaju kompleksnije veštine poput AI arhitekture ili etičke implementacije.

Primer iz prakse: U jednoj beogradskoj agenciji koja radi outsourcing za američke klijente, tim od 15 developera smanjen je na 8 prošle godine nakon uvođenja AI agenata. Juniori su prvi otišli, jer AI radi brže na zadacima poput pisanja osnovnog koda za web aplikacije. Kako kaže jedan anonimni developer u intervjuu za Mondo iz oktobra 2025., „AI preuzima poslove brže nego što mislimo – repetitivni zadaci su gotovi, a mi moramo da se fokusiramo na kreativno rešavanje problema.“ Još oštrije: Prema Hintonu, bivšem inženjeru Google-a, profesije poput programiranja, novinarstva i marketinga mogu biti ugrožene, sa velikim brojem radnih mesta koja nestaju zbog AI napretka.

U Srbiji, ovo se vidi i u istraživanjima: Samo 34% kompanija koristi AI, ali one koje ga koriste beleže povećanje efikasnosti za 87% i smanjenje troškova. Za programere, to znači da mid-level pozicije poput full-stack developera i QA inženjera ostaju tražene, ali sa zahtevom za AI veštinama. ADP istraživanje pokazuje da AI smanjuje zapošljavanje mladih radnika u softveru, što u Srbiji dovodi do fluktuacije od 20-30% u outsourcing firmama.

Da bismo ovo bolje prikazali, evo tabele sa ugroženim veštinama programera u AI eri:

Uticaj AI na menadžment: Od lagodnog profita do borbe za opstanak

Menadžment u srpskim IT agencijama navikao je na model „prodaj sate i profitiraj“, ali AI menja pravila igre. Klijenti više ne trebaju cele timove – dovoljan je jedan arhitekta plus AI agent. Prema kineskim ekspertima, kompanije mogu smanjiti potrebe za koderima za 70-80%. U Srbiji, to znači da menadžeri moraju da preorijentišu biznis sa outsourcinga na product development, ili rizikuju bankrot.

Primer: U istraživanju Netokracije iz 2025., 62% firmi nije povećavalo zarade, a menadžment se bori sa padom zadovoljstva zaposlenih. Miloš Turinski iz Infostuda kaže da poslodavci u Srbiji prate trendove sa oprezom, automatizujući korisničku podršku i administraciju, ali ne uklanjajući ljude potpuno. Međutim, za menadžere u outsourcingu, ovo je kriza: Ako ne integrišu AI, gube klijente. Prema Bloomberg Adria, AI tiho podiže konkurentnost, sa rastom produktivnosti od 10-15%.

Menadžment je na udaru jer je navikao na pasivni profit. LinkedIn postovi savetuju prelazak sa „workbench of Europe“ na „product powerhouse“. U praksi, agencije koje otpuste 30% zaposlenih zbog AI, ali ne promene model, propadaju. Primer iz 2026.: Jedna novosađanska firma prešla je na AI agente za podršku, smanjivši tim, ali menadžment nije obučio preostale – rezultat? Gubitak 40% klijenata.

Kako menadžment može da preživi? Moraju da postanu „AI lideri“ – obučavati timove, ulagati u R&D i tražiti partnerstva. Prema Blic-u, AI agenti u 2026. postaju saradnici, a menadžeri moraju da jačaju bezbednost.

U zaključku ove sekcije: Prvi na udaru su oni koji se ne adaptiraju. Programeri gube rutinu, menadžment – model. Ali, sa pravim koracima, obe grupe mogu da pretvore AI u saveznika.

Budućnost srpskog IT-a: Predikcije na osnovu stručnih podataka

Budućnost srpskog IT sektora u AI eri nije samo spekulacija – ona se temelji na podacima, strategijama i globalnim trendovima. Prema McKinsey-ju, AI će automatizovati 50% poslova do 2045., deceniju ranije nego očekivano. U Srbiji, FREN predviđa 70.000 zatvorenih poslova, ali 130.000 novih do 2030. Vlada ulaže 100 miliona evra u AI do 2026., sa planom za 8.000 zaposlenih u industriji primene AI do 2030.

Skorija budućnost (2026-2028): Opadanje outsourcinga, rast product-a

U naredne dve godine, outsourcing će opasti za 20-30%, prema KPMG-u, sa fokusom na AI-integraciju. Srbija će postati regionalni AI hub, sa S4AI_HUB-om i superkompjuterima. Prema CDT PKS, više od 1.000 kompanija već obučeno, sa 27% rastom prihoda. Primer: Fabrika robota u Srbiji od 2026., prva u Evropi.

Optimistični scenario: Izvoz IT na 6 milijardi evra do 2030., sa AI proizvodima. Pesimistični: Gubitak 50.000 poslova ako ostanemo na outsourcingu.

Dalja budućnost (do 2030. i dalje): Srbija kao AI lider Balkana

Strategija do 2030. predviđa 100% integraciju AI u prioritetne oblasti. Institut IVI radi na projektima poput AI u prirodnim naukama. Provokativno: Bez tranzicije, Srbija ostaje „digitalna nadnica“, dok Rumunija i Poljska napreduju.

Tabela predikcija:

Saveti za srpske IT kompanije: Kako preživeti AI eru

Da biste preživeli, sledite ove korake – ne samo teorijski, već sa praktičnim primerima.

1. Integrisati AI u poslovanje: Koristite alate poput Copilot-a za produktivnost. Primer: Kompanije koje ga koriste beleže 87% efikasnosti.
2. Prelaziti na product model: Razvijajte sopstvene AI proizvode. Primer: Agremo i 3Lateral već to rade, sa podrškom S4AI_HUB-a.
3. Obučavati tim: Fokus na veštine poput AI arhitekture. Prema Oksfordu, digitalne veštine su prednost. Startit pokreće AI Hub sa 100 besplatnih događaja 2026.
4. Stvarati partnerstva: Sarađujte sa globalnim igračima. Primer: NVIDIA Sovereign AI Factories za lokalne ekosisteme.
5. Koristiti vladine resurse: Fondovi od 100 miliona evra. Primer: CDT obučio 1.000 kompanija.

Dodatni saveti: Investirajte u etički AI, pratite EU AI Act. Primer: Formirajte AI timove unutar podrške, kao što Forrester predviđa za 30% preduzeća.

Vreme za akciju, ne za sanjarenje

Kraj outsourcing sna nije smak sveta – to je šansa da srpski IT postane inovator, a ne samo izvršilac. Sa ulaganjima, strategijama i adaptacijom, Srbija može biti AI lider. Ali, ako oklevamo, gubimo. Podelite ovaj tekst – možda spasite svoju firmu. Situacija je oštra, ali budućnost svetla za one koji deluju sada.