Diplomatski pregovori su jedan od najsloženijih oblika političke komunikacije, gde se odluke često donose pod pritiskom vremena, uz ograničene informacije i u okruženju u kojem svaka reč može imati stratešku težinu, određujući sudbinu nacija ili regiona. Tradicionalno, pregovarački timovi oslanjali su se na obimne pripreme, analize prethodnih pregovora, diplomatskih izveštaja i iskustvo svojih članova kako bi formulisali pozicije i taktiku, uz pažljivo razmatranje kulturnih, istorijskih i političkih nijansi. Danas, veštačka inteligencija (AI) unosi novu dinamiku u ovaj proces, pružajući alat koji može obraditi i povezati ogromne količine podataka u realnom vremenu, olakšavajući donošenje preciznijih, fleksibilnijih i bržih odluka, čime se transformiše pristup diplomatskim strategijama.
AI sistemi za diplomatsku podršku analiziraju raznovrsne izvore, uključujući istoriju pregovora, javne i poverljive izjave učesnika, medijske narative, ekonomske pokazatelje, sentiment javnog mnjenja u relevantnim državama, pa čak i podatke o klimatskim promenama koji mogu uticati na pregovore o resursima. Algoritmi prepoznaju obrasce i ponavljajuće elemente u pregovaračkom ponašanju pojedinog aktera – na primer, trenutke kada su ranije pristajali na ustupke ili teme na kojima su insistirali bez kompromisa, poput trgovinskih tarifa ili teritorijalnih pitanja. Na osnovu takvih analiza, AI može izraditi predloge strategija, istaknuti moguće tačke saglasnosti, poput zajedničkog interesa u klimatskim ciljevima, i upozoriti na oblasti visokog rizika od zastoja, poput nerešivih ideoloških razlika. Tokom pregovora o iranskom nuklearnom programu 2023. godine, AI sistemi su pomogli evropskim diplomatima da identifikuju trenutke kada je Teheran pokazivao spremnost za kompromis, ubrzavajući proces.
Prednost ovakvog pristupa leži u mogućnosti simulacije različitih scenarija jer AI može modelovati tok pregovora pod različitim pretpostavkama – šta se dešava ako jedna strana povuče određeni predlog, kako će protivnik reagovati na promenu redosleda tema, ili kakve posledice može imati odlaganje donošenja odluke. Ovi modeli pomažu diplomatima da unapred procene efekte svojih poteza i optimizuju strategiju, na primer, predviđajući da bi odlaganje trgovinskog sporazuma sa Kinom 2024. godine moglo dovesti do gubitka 10% izvoza u određenim sektorima. Takve simulacije omogućavaju timovima da testiraju alternativne pristupe, poput ponude ekonomskih koncesija u zamenu za političke ustupke, pre nego što se odluke stave na sto pregovora.
Ipak, upotreba AI u pregovorima nosi i ograničenja jer modeli zavise od kvaliteta dostupnih podataka – ako su oni nepotpuni, pristrasni ili namerno iskrivljeni, preporuke AI sistema mogu biti pogrešne ili politički neodržive, što može dovesti do diplomatskih promašaja. Na primer, tokom pregovora o klimatskim ciljevima u Kopenhagenu 2022. godine, AI analiza bazirana na neadekvatnim podacima o kineskim emisijama dovela je do netačnih predloga, koje su diplomati morali ispravljati. Takođe, diplomati moraju biti svesni da AI ne razume politički kontekst na isti način kao ljudi jer algoritam može prepoznati obrasce, ali ne i suptilne kulturne ili istorijske nijanse, poput značaja određenog simbola u pregovorima sa Japansom, koje mogu odlučiti ishod.
Transparentnost je još jedno ključno pitanje jer kada preporuka dolazi od kompleksnog modela mašinskog učenja, teško je objasniti zašto je predložena baš ta strategija, što može otežati donošenje odluka u timovima ili njihovu odbranu pred političkim vrhom. Bez jasnog objašnjenja, postoji rizik da AI preporuke budu ili previše slepo praćene, što može izazvati diplomatski incident, ili potpuno ignorisane, čime se gubi prednost tehnologije. Ovo je primećeno u slučaju pregovora o ukrajinskoj krizi 2023. godine, gde su američki diplomati odbili AI predlog za agresivniju strategiju bez detaljnog razumevanja modela.
U praksi, vodeće sile već testiraju ove sisteme jer Evropska unija koristi AI alate za analizu pregovaračkih pozicija u trgovinskim sporazumima, poput onog sa Mercosur-om 2024. godine, gde su algoritmi pomogli u identifikaciji kompromisnih tačaka oko poljoprivrednih subvencija. SAD razvijaju modele koji prate diplomatske signale u kriznim zonama, poput Bliskog istoka, i predviđaju verovatne poteze protivnika, dok Kina eksperimentiše sa AI za optimizaciju strategija u pregovorima o infrastrukturnim projektima u okviru inicijative „Pojas i put“, prilagođavajući ponude lokalnim ekonomskim potrebama. Ovi primeri pokazuju da AI postaje nezaobilazan deo diplomatskih priprema.
Ovi primeri takođe ukazuju da uspeh zavisi od balansiranja između tehničkih mogućnosti i ljudskog političkog instinkta jer najefikasniji pristup je kombinacija – AI kao analitički partner koji ubrzava prikupljanje i obradu podataka, a diplomata kao onaj koji te uvide pretvara u politički održivu strategiju. Na primer, tokom pregovora o sirijskom miru 2022. godine, AI je pružio detaljnu analizu ruskog i turskog stajališta, ali je konačni plan formulisan uz ključno učešće ljudi koji su razumeli regionalne tenzije. Bez tog balansa, postoji rizik da pregovori postanu tehnički optimizovani, ali politički neuspešni, poput neuspjeha u pregovorima o klimatskim ciljevima u G20 2023. godine, gde su AI predlozi zanemarili političku volju učesnika.
Kako se diplomatski izazovi pojačavaju, posebno u kontekstu klimatskih kriza i trgovinskih tenzija do avgusta 2025. godine, AI će igrati sve veću ulogu u podršci pregovorima jer može brzo prilagođavati strategije na osnovu novih informacija. Ključni izazov biće uspostavljanje etičkih i pravnih okvira koji osiguravaju transparentnost i ljudski nadzor, jer predložene smernice UN-a za upotrebu AI u diplomatiji traže obavezno obelodanjivanje analitičkih metoda, ali susreću se sa otporom zbog nacionalnih interesa. Bez ovog balansa, postoji opasnost da AI postane alat za manipulaciju umesto podrške, ugrožavajući integritet međunarodnih odnosa.
Zaključno, AI u diplomatskim pregovorima nudi ogroman potencijal za unapređenje analize pozicija i formulisanja strategija, ali zahteva pažljivo upravljanje rizicima povezanim sa podacima, transparentnošću i ljudskim sudom. U svetu gde diplomatija oblikuje globalnu stabilnost, uspešna integracija ove tehnologije zavisi od sposobnosti da se AI koristi kao pojačalo ljudskog kapaciteta, a ne kao zamena za diplomatsku umetnost.
Milena Šović, M.Sc.,CSM, CSPO
AI Implementation Specialist & Content Trainer
