Investiciono tržište poslednjih godina svedoči neobičnom fenomenu: plemeniti metal, zlato, i najpoznatija kriptovaluta, bitkoin, paralelno obaraju istorijske rekorde. U jesen 2025. godine, zlato je probilo psihološku barijeru od $4.000 po troj unci (31,1 gram), dok je bitkoin postavio novi maksimum premašivši neverovatnih $125.000. Ipak, pažnja analitičara i investitora sve je više usmerena na trajanje ovog ciklusa rasta. Da li su oba sredstva zaista „digitalno i fizičko zlato“ našeg doba, i šta stoji iza njihove eksplozije vrednosti?
1. Geopolitika i Centralne banke: Vetar u leđa za zlato
Dok je bitkoin u poslednjih pet godina višestruko nadmašio zlato po stopi rasta, u 2025. godini zlato je neočekivano preuzelo vođstvo, skočivši za impresivnih 45% od početka godine. Iza ovog snažnog uspona, najvećeg još od sedamdesetih godina prošlog veka, krije se kombinacija snažnih makroekonomskih i geopolitičkih faktora:
- Globalna neizvesnost: Geopolitički sukobi, trgovinski ratovi i opšta nestabilnost u svetu tradicionalno usmeravaju kapital ka zlatu kao najsigurnijoj luci i kriznoj zaštiti. Zlato, za razliku od valuta, nema politički potpis.
- Inflacija i dedolarizacija: Rast stope inflacije, visok nivo javnog duga, posebno u razvijenim ekonomijama, i pad poverenja u fiat valute, pre svega američki dolar, navode investitore da beže ka imovini koja zadržava vrednost.
- Gomilanje rezervi Centralnih banaka: Ključni pokretač potražnje dolazi od centralnih banaka, posebno sa Istoka. One sistematski povećavaju svoje zlatne rezerve, što je strateški potez koji ojačava njihov globalni uticaj i diverzifikuje ih od dolara.
Analitičari smatraju da je zlato strukturno potcenjeno s obzirom na to da i dalje čini mali procenat ukupne imovine privatnih klijenata, što ostavlja značajan prostor za dalji rast.
2. Kripto-katalizatori i institucionalni Bitkoin
Rast bitkoina je, s druge strane, vođen specifičnim katalizatorima iz kripto sveta, iako je njegova uloga digitalnog zlata u trgovinskom svetu donekle oslabljena zbog ogromne volatilnosti.
- Spot ETF fondovi: Odobrenje spot bitkoin ETF fondova u Sjedinjenim Američkim Državama otvorilo je vrata velikim institucionalnim investitorima, penzionim fondovima i savetnicima za ulaganje, čime je bitkoin dobio legitimitet kao klasa imovine.
- Halving efekat: Redovna prepolovljavanja nagrade za rudarenje (halving) u ciklusu bitkoina smanjuju ponudu i tradicionalno vode ka rastu cene u narednih 12 do 18 meseci nakon događaja.
- Korporativna akumulacija: Kompanije iz različitih sektora nastavljaju sa akumulacijom bitkoina, doživljavajući ga kao dugoročnu zaštitu od devalvacije valuta i alternativni oblik čuvanja vrednosti.
Iako je bitkoin rizičniji, stručnjaci poput onih iz JPMorgana nagoveštavaju da bi kripto mogao imati veći potencijal rasta u drugoj polovini 2026. godine, nakon što se zlatna groznica donekle smiri.
3. Zlato vs. Bitkoin: Konkurencija umesto koegzistencije?
Klasična investiciona strategija naziva se „debasement trade“, u kojoj investitori kupuju oba sredstva – zlato i bitkoin – kako bi se zaštitili od propadanja fiat valuta. Međutim, analize pokazuju da su ova dva sredstva u 2025. godini postala više konkurentna nego komplementarna, sa kapitalom koji se često prebacuje iz jednog u drugo.
Kratak pregled prednosti:
Dok zlato predstavlja pouzdan dugoročni čuvar vrednosti i smanjivač rizika, bitkoin je rizičnija opklada sa mogućnošću izuzetno visokih povrata. Pitanje je ne samo dokle će manija trajati, već i u kojoj meri će bitkoin uspeti da nastavi da se etablira kao digitalni pandan žutom metalu.
