Home GAMES Voidwrought

Voidwrought

by Ivan Radojevic

Voidwrought je ručno crtani Metroidvania smešten u svet kosmičkog horora. U većini žanrova, igra sa neverovatnim vizuelnim stilom, bogatom pričom, preciznim kontrolama i sjajnim zvučnim dizajnom lako bi postala nezaboravni klasik. Međutim, u svetu gde su prisutni Hollow Knight i Blasphemous, to je samo osnovni nivo koji treba dostići.

Švedski studio Powersnake obeležio je sve prave stavke prilikom izrade ove igre. Voidwrought izgleda odlično, kontroliše se dobro, gradi misteriozan svet koji poziva na istraživanje i ima jedan od najboljih saundtrekova ove godine. Štaviše, inovira dodavanjem mehanike izgradnje baze i poboljšanih menija, posebno u sekciji sa mapama. Međutim, i pored svih svojih kvaliteta, igra se muči da postane više od zbira svojih izuzetnih delova.

Naš heroj je bezimeni ratnik menjač oblika, sačinjen od plašta i sluzave mase. Nakon vekova sna, budi nas šapat krvavo-crvene zvezde. Čim izađemo iz svetog ovuma, saznajemo da su svete hale naše svetinje preplavljene lažnim bogovima! Da bismo očistili svetinju od jeretika, moramo istražiti okolne ruševine i tražiti unapređenja koja će nam povećati moć.

Iako Voidwrought nudi duboko razvijen svet i bogatu mitologiju, sama priča nije naročito razrađena. Motivacija za čišćenje hrama od bogohulnika je striktno praktična: da bismo došli do novih delova mape, potrebna su nam unapređenja veština, koja se nalaze pod zaštitom lažnih bogova i čudovišta. Kada porazimo bosa i osvojimo novo unapređenje, možemo napredovati dalje.

Voidwrought 1

Novo otključane oblasti pružaju zanimljiv uvid u svet u kojem se nalazimo, ali ne daju mnogo informacija o značenju naše misije. Iako je Metroidvania žanr fokusiran više na ono što radimo nego na razlog zašto to radimo, bilo bi lepo da se narativ više oslanja na bogatu mitologiju i pruži nešto više od puke atmosfere.

Svaki kadar Voidwrought-a odiše karakterom. Svet je bogat detaljima, sa pozadinama koje kombinuju motive iz starog Egipta, naučne fantastike i horora. Inspiracija Majka Mignole, tvorca Hellboy-a, vidljiva je u umetničkom stilu, sa ravnim perspektivama i senčenjem koje favorizuje jake blokove tonova umesto gradacija. Iako je ovaj stil vizuelno upečatljiv, dizajn likova ponekad deluje neodređeno.

Animacija ima neobičan kvalitet. Mirni pokreti i napadi imaju ograničen broj frejmova, dajući likovima „trzavi“ osećaj kao iz stripova, što izgleda sjajno dok se ne počnu kretati. Pokreti kroz svet odvijaju se uz uobičajene frejm rate-ove, a kombinacija ovih stilova može izazvati nelagodnost i delovati dezorijentišuće.

Mehanički, kretanje i borba su precizni do krajnjih granica. Skakanje i klizanje kroz mapu je lako, a do sredine igre možete pretrčavati cele oblasti gotovo bez dodirivanja tla. Nažalost, mapa nema mnogo delova posvećenih platformskim zagonetkama, što je šteta, jer je to najjači aspekt igre. Retki delovi sa zagonetkama služe samo za skupljanje unapređenja ili valute, nakon čega ih više nećete morati posećivati.

Voidwrought 2

Borba nije jednako uzbudljiva kao kretanje. Osim osnovnog napada kandžama, igrači koriste „void charges“ – borbenu valutu za aktiviranje relikvija koje nanose štetu iz daljine, bacaju magije ili pojačavaju atribute. Međutim, menjanje relikvija je često nepotrebno, jer se čak i kasniji neprijatelji mogu lako poraziti osnovnim udarcima kandžama. Uspelo mi je da završim celu igru koristeći relikvije pronađene u prvom satu igre. Postoje i duše koje možete opremiti za povećanje zdravlja, dometa prikupljanja predmeta i promena statistika, ali samo nekoliko njih pruža zaista korisne bonuse.

Glavni problem Voidwrought-a leži u balansiranju. Do sredine igre, naš sluzavi bog postaje toliko moćan da i najsloženije oblasti postaju rutinske. Novi neprijatelji padaju pre nego što stignu da napadnu, a prepreke u okruženju nanose zanemarljivu štetu našem gotovo beskonačnom zdravlju. Najveći gubitnici ovog pada izazova su borbe protiv bosova.

Voidwrought 3

Na početku, susreti sa bosovima su uzbudljivi i kreativni, zahtevajući od igrača da neprestano menja taktike kako bi opstao. Međutim, kako igra odmiče, borbe se svode na jednostavno ponavljanje osnovnog napada. Tokom poslednjeg obračuna, stajao sam ispred neprijatelja, bacajući magije bez ikakve potrebe za pomeranjem ili brigom o šteti.

Najfrustrirajuća stvar kod Voidwrought-a je to što dolazi tako blizu da bude odlična igra, ali ne uspeva da potpuno ispuni svoj potencijal. Ima prelepu umetnost, odlične mehanike i jedan od najboljih saundtrekova godine, ali problemi sa balansom potkopavaju njen čvrst temelj. Za ljubitelje Metroidvania žanra, Voidwrought će svakako zadovoljiti želju za istraživanjem. To je brza, zabavna i prelepa igra, ali i pomalo nedosledna.

Možda će vam se svideti i