U poslednjoj deceniji, poslovni svet je bio opsednut jednom rečju: podaci. Kompanije su uložile milione evra u izgradnju moćnih „skladišta podataka“ (data warehouses), prikupljajući svaki klik, svaku kupovinu i svaku interakciju sa korisnicima. Stvorili su ogromna, netaknuta „jezera podataka“, verujući da u njima leži ključ za budući uspeh.
Ali, ubrzo se pojavio paradoks koji muči većinu današnjih firmi: dave se u podacima, a gladuju za uvidima. Podaci su tu, zaključani u složenim sistemima, dostupni samo inženjerima i analitičarima. U međuvremenu, timovi na prvoj liniji fronta – marketing, prodaja, korisnička podrška – rade napamet, bez pristupa tom zlatnom rudniku informacija.
Priča o startapu HighTouch i njegovim mladim osnivačima, poput Kašiša Gupte, jeste priča o prepoznavanju i rešavanju upravo ovog, naizgled dosadnog, ali suštinskog problema – „problema poslednjeg kilometra“ u putovanju podataka.
Iluzija bogatstva: Problem zaključanih podataka
Da bismo razumeli genijalnost rešenja, moramo prvo razumeti problem. Zamislite da je vaše skladište podataka ogromno, čisto jezero. Godinama ste gradili reke (ETL proces) koje donose vodu (podatke) sa svih strana u to jezero. Ono je impresivno, ali farmeri (vaš marketing i prodajni tim) na okolnim poljima i dalje umiru od žeđi. Voda je tu, ali ne postoji sistem za navodnjavanje koji bi je dopremio do useva.
Upravo je to bila realnost u većini kompanija. Marketinški tim koristi HubSpot, prodavci rade u Salesforce-u, podrška koristi Zendesk. Svi ti alati su „žedni“ svežih podataka o korisnicima koji su zaključani u centralnom skladištu. Rezultat? Marketing šalje generičke mejlove, prodavci ne znaju koji klijenti su najvredniji, a podrška nema uvid u kompletnu istoriju korisnika.
„Reverse ETL“ – reč koja menja sve
Tradicionalni proces, poznat kao ETL (Extract, Transform, Load), bavi se samo unošenjem podataka u skladište. Osnivači HighTouch-a su shvatili da nedostaje ključni, suprotni proces – iznošenje podataka.
Stvorili su kategoriju softvera koju su nazvali „Reverse ETL“. Njihova platforma radi jednu, naizgled jednostavnu, ali revolucionarnu stvar: ona deluje kao inteligentni sistem za navodnjavanje. Povezuje se na centralno „jezero podataka“, uzima čistu i obrađenu vodu (podatke) i kroz cevi je šalje tačno tamo gde je potrebna – u alate koje vaši poslovni timovi koriste svakog dana.
Ovaj proces se zove aktivacija podataka. To je prelazak sa pasivnog sakupljanja na aktivno korišćenje informacija.
Kako to izgleda u praksi? Primeri iz Srbije
Ne govorimo o apstraktnim konceptima. Pogledajmo kako bi aktivacija podataka transformisala poslovanje jedne domaće firme.
- Scenario 1: Domaća e-commerce prodavnica
- Problem: Marketing tim želi da pošalje vaučer za popust samo onim kupcima koji su u poslednjih 7 dana gledali patike, stavili ih u korpu, ali nisu završili kupovinu. Ti podaci postoje, ali su u glavnoj bazi podataka, nedostupni njihovom email softveru.
- Rešenje sa aktivacijom podataka: HighTouch automatski, na svakih sat vremena, sinhronizuje segment „korisnici koji su odustali od korpe sa patikama“ iz glavne baze u Mailchimp ili sličan servis. Marketing tim sada može da kreira visoko personalizovanu i efikasnu kampanju jednim klikom.
- Scenario 2: IT kompanija iz Niša sa SaaS proizvodom
- Problem: Agent korisničke podrške dobija poziv od ljutog klijenta. Agent ne zna da je taj klijent zapravo jedan od najvećih korisnika, da je prijavio isti problem pre tri nedelje i da mu uskoro ističe ugovor.
- Rešenje sa aktivacijom podataka: Podaci o vrednosti klijenta, istoriji problema i statusu ugovora se iz centralne baze automatski šalju u softver za podršku. Sada, čim se klijent javi, agent na svom ekranu vidi kompletnu sliku i može da pruži personalizovanu i efikasnu podršku, potencijalno spasavajući vrednog klijenta.
Lekcija za sve preduzetnike: Pronađite „dosadan“ problem
Priča o uspehu HighTouch-a nije priča o glamuroznoj aplikaciji za društvene mreže. To je priča o prepoznavanju fundamentalnog, „dosadnog“ infrastrukturnog problema koji je mučio hiljade kompanija. Najveće poslovne prilike se često ne kriju u stvaranju nečeg potpuno novog, već u rešavanju problema koji usporavaju postojeće industrije.
Dok su se svi fokusirali na punjenje „jezera podataka“, oni su se zapitali: „A ko će tu vodu da pije?“.
Zaključak: Vreme je da vaši podaci počnu da rade za vas
Era pukog sakupljanja podataka je završena. Posedovanje informacija više nije konkurentska prednost. Prednost leži u brzini i inteligenciji sa kojom te informacije koristite.
Za kompanije u Srbiji koje žele da budu konkurentne na globalnom tržištu, poruka je jasna. Prestanite da gradite beskorisna jezera. Počnite da gradite pametne sisteme za navodnjavanje. Vreme je da vaši podaci prestanu da budu pasivna imovina i postanu vaš najaktivniji i najvredniji zaposleni.
