Dosta se očekuje od igre po imenu „Vampyr“, sledećeg naslova koji nam dolazi od tvoraca „Life Is Strange“ kompanije DONTNOD. Posle te pripovedačke avanture, a s obzirom da je doživela ogroman uspeh i postala kultni hit, ovaj poduhvat se može okarakterisati kao veoma nezahvalan zadatak, a oni koji očekuju da „Vampyr“ suštinski bude „Life Is Strange“, samo sa vampirima, biće razočarani.
„Vampyr“ ima više zajedničkih elemenata sa kompletom RPG igara kompanije Bioware nego sa bilo čme drugim. Vi ste u ulozi Dr. Jonathana Reida, koji se upravo vratio sa prvih linija fronta iz Prvog svetskog rata. On vaskrsava kao krvoločni vampir i, razumljivo, želi neke odgovore. Ovo je sjajna postavka – čovek koji se zakleo da će pomagati ljudima koji se iznenada suočava sa nezasitom žeđi za njihovom krvlju – način na koji ćete balansirati ova dva aspekta predstavlja suštinski deo „Vampyr“ iskustva.
Od samog starta, „Vampyr“ nagoveštava da ćete se namučiti. Nivoi neprijatelja uvek deluju za nijansu viši nego nivo vašeg lika, što znači da morate biti oprezni prilikom svakog susreta i da morate da koristite svoje novootkrivene sposobnosti kako biste se izborili sa neprijateljima. Iskustveni poeni će vam omogućiti da unapredite svoje sposobnosti, da steknete više zdravlja i da pratite uobičajeni RPG napredak, ali to je spor proces.
Vampyr
Međutim, možete da iscedite krv bilo kog od likova na koje naiđete – one koji vam daju zadatke, vlasnike prodavnica, čak i one likove koji su od ključnog značaja za misiju – njihova krv će vam dati značajno unapređenje u iskustvu. Što je krv bogatija – što zavisi od njihovog društvenog statusa, značaja u okrugu i drugih faktora na koje možete uticati putem lekova i informacija koje dobijete od njih tokom razgovora – to ćete više iskustva dobiti. Iscedite nekoliko likova i moći ćete da brzo unapedite Reida, pa će vam i igra biti lakša, ali po cenu da ceo okrug potencijalno gurnete u stanje straha i haosa.
Vampyr
Bolesti i zarazna oboljenja haraju okruzima kroz koje prolazite – The Docks, Pembroke Hospital, Whitechapel i West End – Reid, kao doktor u igri „Vampyr“, može da pravi lekove koji se mogu davati ljudima kako bi se sprečilo da stvari izmaknu kontroli. Ukoliko se ne kontrolišu, bolesti se mogu haotično proširiti, a status okruga se začas može promeniti od stabilnog do potpunog džumbusa.
Svaki lik koji ne pripada generičkim mafijašima koji čine neprijatelje, ima svrhu u okviru ovog sveta. Oni imaju svoja imena, veze, porodice i, naravno, tajne. Razgovori mogu da otključaju mogućnosti da pitate ličnija pitanja, a znanje vam može pomoći da donesete odluke u okviru zadataka koji utiču na njih.
Vampyr
Ovo takođe znači i da svaki put kada nekome oduzmete život, vaše akcije će imati efekat šokova kroz grad. Samo zato što je neko ubilački ološ, ne znači da njihova smrt neće biti bitna. Sisanje nečije krvi vas može učiniti moćnim vampirom i omogućiti vam da se dosta lakše borite, ali vam može i otežati život na mnogo drugih načina.
Vampyr
London davne 1918. godine deluje prelepo. Naravno, vi ga uglavnom vidite noću, zbog Reidove nevolje, ali ulična svetla koja se probijaju kroz maglu i tako prikazuju arhitekturu na raskršću dva veka su fantastična. Modeli likova su podjednako detaljni, ali postoje i povremeni skokovi u teksturi, pa razgovori ponekada počinju s ljudima koji izgledaju pomalo grubo. Atmosfera zaista doprinosi celoj priči, dok Reid pretražuje grad kako bi otkrio šta je to što mu se desilo sve dublje upadajući u vampirsko podzemlje. Postoji i hijerarhija među ovim krvopijama i različitim vrstama koje ćete sresti na svom putu.
Borba, koja čini veliki deo igre, nije nešto o čemu ćete mnogo pričati. Ovo je prilično standardan sistem inspirisan „Dark Souls“, u kojem se ustremite na svoju metu i čekate svoju priliku za napad. Izdržljivost diktira da li vi ili vaš neprijatelj možete da napadate ili da se branite, dok vam merač krvi služi za različite vampirske čini i sposobnosti. Postoji i varijacija u drvetu veština, ali to nije ništa radikalno kao, na primer, mogućnost da napravite nekakav tajnovit build ili da unapredite svoje govorništvo, kao u drugim RPG-ima. Drvo veština je ovde u suštini skup različitih napada i dodataka koje koristite u borbi, a tek na višim nivoima dobijate osećaj da se radi o zaista jedinstvenim klasama.
Vampyr
Iako su ključne priče misija pristojne i čine da se igra odvija prilično dobro, sporedni zadaci su ono što može biti mnogo bolje. Ovde nema ničega nalik na „Bloody Baron“ iz „Witcher 3“. Dosta sporednih misija vas vodi u oblast „tamnica“, kao što su napuštena skladišta ili kanalizacije, od vas se zahteva da ubijate gomile neprijatelja, borite se sa bossevima i da se vratite sa nekim predmetom. Nema velike raznolikosti među ovim misijama pa će vam vrlo brzo dosaditi.
Vampyr
Slično „Remember Me“, naslovu koji prethodi igri „Life Is Strange“ kompanije DONTNOD, „Vampyr“ zapravo predstavlja jednu zaista dobru ideju koja je prikačena za potpuno korisnu video igru. Borba nije baš inspirativna, ali je u krajnjoj liniji dobra. Zaplet je zanimljiv, sa pristojnom glasovnom postavkom i odličnom muzikom koja nam oživljava London iz 1918. godine, a zadaci su čas dobri, čas ne, pa neki od njih guraju priču napred pomoću uzbudljivih trenutaka, dok drugi zapravo u velikoj meri deluju kao „Vampyr“ verzija često ismevane igre „Rat Hunt“. Upravljanje bolestima u okruzima, Reidova unutrašnja moralna borba i način na koji obe ove stvari mogu da imaju iskren uticaj na svet pružaju vam neke zaista drugačije prelaske igre, pa ovaj naslov predstavlja dovoljno dobru ideju – i krucijalno, ideju koja je dobro izvedena – kako bi ova igra imala smisla.
„Vampyr“ možda nije ono što su mnogi želeli nakon „Life Is Strange“, ali je i dalje naslov u kojem ćete uživati – dobro, onoliko koliko mu to njegova stroga priroda dozvoljava. On prati savremeni šablon akcionog RPG-a skoro perfektno, ali uloga koju igrač ima u oblikovanju okruga putem kontrole bolesti i direktnih ubistava je daleko interesantnija od nekih trenutaka u drugim igrama ovog žanra, u kojima vam se predstavlja binarni izbor koji gura zaplet unapred. Ovo je pristojna ideja koja održava inače solidnu igru, ali sve u svemu „Vampyr“ zaslužuje da bacite pogled na njega ukoliko tražite nešto što će vam popuniti prazninu u životu u ovom svetu nakon „Witcher 3“.
