Definitivno sam zapostavio Vampire Survivors—baš kao i moja koleginica Dayna Eileen prošle godine. Lično krivim moderni internet; često se čini kao da neka igra postane viralna toliko brzo da, iako je viđam svuda i ljudi je hvale, odlučim da je na neko vreme ignorišem.
Ima li boljeg vremena za uroniti u igru nego sada, kada je dosegla svoj logičan zaključak? Za igru koja je očigledno inspirisana Castlevaniom, bilo je samo pitanje vremena kada će Konami jednostavno predati ključeve dvorca ekipi Poncle. Iskreno, više nego zadovoljan što veliki K prepušta Castlevaniu kreativnim i talentovanim developerima—s obzirom na to da Lords of Shadow serijal nije baš napravio nešto zanimljivo s licencom—i Ode to Castlevania pretvara već neverovatnu igru u pravu vremensku kradljivicu.
Počeću tako što ću svima učiniti uslugu i reći gde da pronađu DLC Ode to Castlevania, jer me je zapravo zbunilo. Prirodno sam pretpostavio da će, kada pokrenem Vampire Survivors, postojati poseban tab za DLC ili neka vrsta indikatora, ili barem da će jedan Castlevania lik biti dostupan od početka. Umesto toga, treba da skrolujete skroz dole na listi nivoa da biste videli mapu Ode To Castlevania i kada skočite u nju, možete početi da otključavate legendarne likove.
Sam nivo Ode to Castlevania je pravo zadovoljstvo—osmišljen je tako da s ljubavlju odaje počast ne samo igrama već i ikoničnom dvorcu. Igrači započinju napolju, boreći se protiv talasa slepih miševa i zombija, prolazeći kroz groblja, močvare, pa čak i određeni Mad Forest. Kada se nađu unutar Castlevanie, moraju se probijati kroz njene lavirintne hodnike kako bi pronašli ključ koji otvara vrata Mračnog Gospodara i porazili ga jednom zauvek—ili barem na narednih sto godina.
Možda je očigledno reći, ali prava privlačnost leži u povezanosti s Castlevaniom. Počinje s jednostavnim stvarima, poput osnovnih neprijateljskih sprite-ova zamenjenih onima iz igara, što će dugogodišnjim fanovima biti pravo uživanje jer mogu prepoznati neke klasične i kreativnije neprijatelje. Ali jedan od zanimljivijih i izazovnijih elemenata nivoa Ode to Castlevania je način na koji postavlja boss monstrume na specifične lokacije, omogućavajući igraču da im se suprotstavi kad god želi.
Ovo dodaje mnogo strateške dubine u Vampire Survivors, podstičući igrače da odluče da li da se suoče s lakše savladivim bossovima dok je broj neprijatelja nizak, ili da dodaju još jedan sloj težine kada stvari postanu haotične, ali su bolje opremljeni za to. Tajming sada postaje ključan jer istraživanje Drakulineg Dvorca samo po sebi predstavlja izazov—masivni talasi neprijatelja lako mogu uhvatiti igrače u uskim hodnicima i dovesti do brze smrti.
Ali najistaknutija karakteristika Ode to Castlevania je mnoštvo igrivih likova iz gotovo svake igre u serijalu—pomalo sam razočaran što Gabriel nije pronašao svoje mesto, ali šta da se radi? Svaki lik ima svoj jedinstveni stil i oružje koje deluje specifično za njihovu originalnu igru, ali takođe dodaje mnogo nijansi u način na koji se Vampire Survivors igra.
Na primer, Trevor Belmont je prilično uravnotežen lik, počinje s brzim bičem koji udara u smeru suprotnom od kazaljke na satu, pri čemu svaki sedmi napad ispaljuje projektil u obliku zmaja. S druge strane, Alucard počinje prilično nemoćan, sa kratkim mačem i dva tempirana magijska napada.
Međutim, budući da je Alucard poluvampir, ima prilično visoku regeneraciju zdravlja i odbranu, u kombinaciji s jedinstvenom sposobnošću gde stajanjem može napuniti moćan napad koji briše sve na ekranu i obnavlja zdravlje, što daje visok rizik u zamenu za nagradu. Svaki lik je neverovatno zabavan za igranje, a svako od njihovih oružja koje se može otključati može stvoriti razorne kombinacije kada se prenese u glavnu igru.
Iako Vampire Survivors već ima mnoštvo fantastičnih DLC-ova koji proširuju igru, Ode to Castlevania zaista se oseća kao suštinski dodatak za ovu neverovatnu igru. Podiže već izuzetno angažirajuće i veoma reprizno iskustvo na novi nivo, ne samo u smislu sadržaja, već i stvarne veze sa serijalom koji je inspirisao igru.