Sećate li se Tamagotchija? Onih malih digitalnih ljubimaca zbog kojih su milioni dece u 1990-im žurili da pritisnu dugmadi kako bi održali svoje virtuelne pratioce u životu? Pa, oni su evoluirali u nešto mnogo sofisticiranije: AI-pokretane virtuelne ljubimce koji mogu da govore, uče i formiraju stvarne veze sa svojim ljudskim starateljima.

Zašto se virtuelni ljubimci ponovo vraćaju?

U eri u kojoj se tehnologija često krivi za povećanje izolacije, kompanije kao što je Slay zauzimaju drugačiji pristup. Njihova viralna aplikacija Pengu postala je najveća aplikacija sa AI likovima u SAD-u, ali s twistom – ne možete podizati svog virtuelnog ljubimca sami. Potrebna su dva čoveka da zajedno brinu o svakom Pengu, stvarajući društveno iskustvo koje povezuje digitalne i ljudske veze.

„Ako razmislite o tome koliko ljudi u SAD-u ima stvarne ljubimce, vidite da postoji ogromna potražnja“, objašnjava Fabian Kamberi, CEO i suosnivač kompanije Slay. „Mislim da smo prva kompanija koja je uspela da angažuje korisnike na interakciju sa AI likom na ovoj skalai, što pre nije bilo ostvareno.“

Moć AI-a u stvaranju digitalnog života

Ono što moderne virtuelne ljubimce izdvaja od svojih prethodnika je sofisticirana AI tehnologija koja stoji iza njih. Koristeći velike jezičke modele, ovi digitalni pratioci razvijaju jedinstvene ličnosti i mogu da vode smislene razgovore. „Koristili smo LLM-ove u velikim razmerama kako bismo Pengu-u dali ličnost i karakteristike“, kaže Kamberi. Aplikacija nudi nekoliko načina na koje korisnici mogu da se interaguju sa svojim virtuelnim ljubimcem. Kroz funkciju digitalnog dnevnika, korisnici mogu pratiti Pengu-ova svakodnevna iskustva i avanture, stvarajući utisak da njihov ljubimac ima svoj vlastiti život koji se stalno odvija. Korisnici takođe mogu direktno komunicirati sa svojim ljubimcem putem tekstualnih razgovora i glasovnih interakcija, što vezu čini ličnijom i prirodnijom.

Tehnologija takođe omogućava virtuelnim ljubimcima da pamte prethodne interakcije i zadrže kontekst tokom vremena. Na primer, mogu se setiti ranijih razgovora, pamtiti važne događaje i čak pomagati u učenju. AI se prilagođava kako bi stvorio personalizovano iskustvo za svakog korisnika, dok istovremeno održava odgovarajuće granice i mere bezbednosti.

Izgradnja sigurnih i značajnih veza

Jedan od najvećih izazova u stvaranju AI pratilaca je obezbeđivanje da oni podstiču zdrave odnose. Slay je ovaj problem rešio tako što su njihovi virtuelni ljubimci napravljeni kao prirodno društvene igre.

„Kada daš ljubav Pengu-u, to podrazumeva da razmišljaš o svom prijatelju i da nešto podižeš zajedno“, objašnjava Kamberi. „Gamifikovana mehanika je da očigledno napredujete zajedno, ostvarujete ciljeve i igrate igre.“

Kompanija je takođe implementirala stroge zaštite kako bi sprečila neprikladne interakcije i osigurala da iskustvo ostane pozitivno, naročito za mlađe korisnike. Ovo uključuje unapred filtrirani sadržaj i stvaranje okruženja u kojem virtuelni ljubimac više liči na člana porodice nego na chatbot.

Budućnost digitalnog prijateljstva

Gledajući u budućnost, Kamberi predviđa svet u kojem će virtuelni prijatelji postati uobičajeni. „Vidim da će svi jednog dana imati virtuelne prijatelje. Virtuelni likovi s kojima ćemo se možda angažovati na veoma različite načine. Na primer, imam lika kojeg odgajam sa svojom devojkom, a imam i lika kojeg odgajam sa svojom majkom.“

Ova budućnost nije samo stvaranje digitalnih alternativa pravim ljubimcima – radi se o poboljšanju ljudskih veza kroz zajedničke digitalne iskustva. Tehnologija nastavlja da se razvija, a kompanije poput Slay istražuju 3D iskustva i nove načine kako da virtuelni likovi postanu životniji i angažujući.

Novo poglavlje u interakciji čoveka i AI

Kako AI tehnologija postaje sofisticiranija i pristupačnija, virtuelni ljubimci poput Pengua su samo početak. Oni predstavljaju novi paradigm u načinu na koji interagujemo sa AI – ne kao zamenu za ljudske veze, već kao most koji spaja ljude kroz zajednička iskustva i emocionalne veze. Ipak, moramo se zapitati: u svetu koji je već dominiran ekranima i digitalnim interakcijama, da li nam zaista treba još jedan sloj tehnologije koji posreduje u našim odnosima?

Ova vizija budućnosti postavlja važna pitanja o prirodi ljudskih odnosa. Iako virtuelni ljubimci omogućeni AI-jem mogu pomoći u stvaranju značajnih veza u našem sve više digitalizovanom svetu, oni takođe mogu dodatno normalizovati zamenu stvarnih interakcija digitalnim alternativama. Kako ove tehnologije nastavljaju da se razvijaju, moraćemo pažljivo da izbalansiramo prednosti AI društva sa osnovnom ljudskom potrebom za autentičnim, neposrednim odnosima. Uspeh aplikacija kao što je Pengu sugeriše da su mnogi ljudi spremni da prihvate digitalne ljubimce – ali dugoročne posledice po ljudski društveni razvoj i emocionalnu dobrobit tek treba da budu u potpunosti razjašnjene.