Casual igre postale su popularna niša među indie naslovima. Bilo da idu putem simulacija poput PowerWash Simulator-a ili fokusiranja na priču i dijalog kao Coffee Talk, ove igre pružaju trenutke mira i predaha u haotičnom svetu modernih igara.
Trash Goblin, igra koju je razvio i objavio Split Milk Studios, predstavlja ugodan koncept upravljanja radnjom u kojoj igrate kao goblin. Skupljate i čistite smeće kako biste pronašli dragocenosti i prodavali ih raznolikoj grupi kupaca koji vas svakodnevno posećuju. Igra nudi opuštajući gameplay i zanimljive dizajne likova, ali u ranoj fazi pristupa još traži svoj identitet.
Koncept Trash Goblin-a je vrlo privlačan. Igramo kao goblin opsednut sakupljanjem stvari koje drugi smatraju smećem. Pretražujemo, pronalazimo vredne predmete, čistimo ih, popravljamo i prodajemo. Igra uključuje nekoliko mini-igara kako bi svaki korak ovog procesa bio zanimljiviji.
Prva mini-igra uključuje otkrivanje predmeta iz gomila prljavštine. Koristimo dleto kako bismo polako uklanjali slojeve prljavštine i otkrivali šta se krije unutra. Različite vrste blokova i metode njihovog razbijanja čine ovaj proces poput slagalice. Druga mini-igra je čišćenje pronađenih predmeta, što je najjednostavniji i najzadovoljavajući deo. Predmete rotiramo i čistimo ih sunđerom – nije najglatkije iskustvo čišćenja u igrama, ali dovoljno funkcionalno. Na kraju, popravka ili nadogradnja predmeta uključuje spajanje različitih delova kako bismo napravili bolji ili funkcionalniji predmet. Ovaj deo je manje zanimljiv jer se svodi na jednostavan izbor delova za spajanje.
Iako gameplay Trash Goblin-a može biti zanimljiv na kratko, brzo postaje monoton i repetitivan. Očekivao sam da će ove mini-igre biti ugodna distrakcija od dublje i zanimljivije priče. Međutim, igra ne ispunjava ta očekivanja.
Likovi su vizuelno fantastični, ali brzo sam shvatio da služe samo kao sredstvo da kažu šta žele. Nekoliko likova deli osnovne priče o tome zašto im treba određeni predmet, ali nema opcija za istraživanje tih priča kroz dijalog. Kada pronađemo predmet koji kupac traži, on nudi cenu, a mi možemo da ga prodamo ili odbijemo. Međutim, ako odbijemo, kupac ostaje, a novi ne dolaze, zbog čega igra zapne. Nadam se da će u budućim ažuriranjima ovaj sistem biti unapređen, ali trenutno opcije dijaloga nemaju značaj.
Igra takođe nema jasne ciljeve. Zarađeni novac možemo potrošiti na dekoraciju radnje, ali osim nekoliko polica za dodatno skladištenje, većina nadogradnji je kozmetička. Želeo sam da nastavim da igram Trash Goblin zbog prelepog umetničkog stila i dizajna likova, ali nedostatak zanimljivog gameplay-a, priča ili motivacija me zadržao samo dva sata.
Demonstraciona verzija igre imala je nekoliko poznatih bugova, ali sam naišao na jedan neočekivan koji je prekinuo moje igranje. Jedan kupac je tražio mehaničku masku, ali čak i kada sam pronašao odgovarajući predmet, nije ga prihvatio. Pošto trenutno nema opcije za odbijanje kupaca, on je ostao zauvek i blokirao dalji napredak. Ovakvi tehnički problemi su očekivani za ranu fazu pristupa i nadam se da će biti rešeni u budućim ažuriranjima.
Rani pristup Trash Goblin-u odlično prikazuje umetnički stil i atmosferu igre, a vizuelno iskustvo je impresivno. Međutim, kada je reč o gameplay-u, igra još uvek nema jasnu viziju. Nije dovoljno mehanički angažujuća da zadrži interes igrača, a ni narativni sadržaj nije dovoljno bogat da ponudi uzbudljive priče i likove. Trenutno se nalazi negde između ta dva pristupa, ali ne uspeva da se istakne ni u jednom.
