Otkako je Hades postavio novi zlatni standard za žanr 2020. godine, mehanike i struktura izometrijskih akcionih RPG roguelite igara postale su pomalo ustaljene. Lavirint soba, izbor izlaza, niz kolekcionarskih predmeta, sporo otključavanje sadržaja, narativ koji se postepeno razvija nakon svakog prelaska; ruku na srce, većina iskusnih igrača bi mogla da igra novi naslov u žanru gotovo žmureći. Naravno, ginulo bi se često, ali bilo bi izvodljivo. Zato je osvežavajuće što Towa and the Guardians of the Sacred Tree pokušava da uradi nešto novo sa standardnom formulom, čak i ako u tom procesu nije uvek uspešna.
U onome što se blagonaklono može opisati kao neverovatno dosadna uvodna scena, saznajemo da je Towa, sveštenica Shinjua, dobila zadatak da porazi opaku demonsku esenciju nazvanu Magatsu. Ona nije sama u ovom poduhvatu, jer joj se na putovanju pridružuje osam čuvara, Prayer Children, a dodatak ovih momaka i devojaka označava prvo odstupanje igre od standardne forme žanra. Naime, umesto da se igračev lik samostalno bori protiv hordi demona, pridružuje mu se partner za izmenu (tag-team) kako bi formirali dinamičan duo. Prvi lik preuzima vođstvo u kretanju i borbi, dok njegov kolega, vezan za njega magičnim povocem, pruža odbrambene i ofanzivne magije.
To je zgodna dinamika koja nudi ogroman broj taktičkih opcija. Data vam je potpuna sloboda da spojite svakog jedinstvenog člana tima sa drugim, u bilo kojoj kombinaciji koju preferirate. Među najupečatljivijim od čudesno otkačenih Prayer Children su Nishiki, nabildovana Koi riba, i Bampuku, ogromna pufnasta mačka-ratnik-kuvar.
Zbog raznolikosti likova i ogromne količine prilagođavanja buildova koje svaki mogući tim pruža, opcije za opremanje pre početka partije mogu biti preopterećujuće. S pozitivne strane, uvek postoji novi pristup koji možete isprobati kada naiđete na neizbežan zid u vidu posebno opakog bosa. Kada se kombinacija likova i sposobnosti savršeno uklopi – možda više srećom i eksperimentisanjem nego veštom namerom – nesumnjivo je zadovoljavajuće počistiti pod sa prethodno nedodirljivim bosom. Međutim, ovo zadovoljstvo je umanjeno konfuzijom jer nikada ne uspevate u potpunosti da shvatite beskrajne varijable i složenost buildova likova. Loše dizajnirani meniji ne pomažu, čineći čak i osnovne nadogradnje veština pravom mukom za dešifrovanje, a kamoli za navigaciju.
Zaista, za jedan akcioni roguelite, ovde ima skoro previše svega. Potpuno glasovno sinhronizovani razgovori između likova traju čitavu večnost, gde svi mnogo pričaju, a malo toga kažu. Mnogo prazne priče, dakle, video-igrački ekvivalent dvoje ljubavnika koji odbijaju da prvi prekinu telefonsku vezu. U međuvremenu, mogućnost kovanja sopstvenih mačeva je sveobuhvatna, nudeći nivo složenosti na kojem bi i Kingdom Come: Deliverance II pozavideo. Međutim, deo sistema kovanja deluje i… čudno besmisleno. Zašto se mučiti sa izgledom mača, kada on završi u rukama izometrijskog lika toliko malog da ga jedva možete videti u borbi? Srećom, možete jednostavno prepustiti lokalnom kovaču da obavi sav posao umesto vas, koristeći prednosti statističkih bonusa, a istovremeno štedeći mnogo QTE sekvenci koje zahtevaju mahnito pritiskanje dugmića.
Ako je priprema za misiju iscrpljujuća, sama borba je mesto gde Towa zaista sija. Brza i responzivna, vaši borci izgledaju prelepo dok jure po okruženju, oslobađajući neke spektakularne specijalne napade koji prekrivaju ceo ekran. Neprijatelji su prilično glupi, mada imaju dovoljno inteligencije da pokušaju da vas savladaju brojnošću. Zbog toga je kontrola prostora ključna, osiguravajući da svakim napadom pogodite što više protivnika, dok sebi ostavljate dovoljno prostora da izbegnete odmazdu. Kao zgodan dodatak, svako od dva oružja vašeg glavnog lika počinje da tupi dok sečete, što zahteva redovno prebacivanje na alternativno oružje kako biste povećali štetu, dajući borbi zadovoljavajući ritmičan tempo.
Iritantno je što, uprkos tome što ne možete direktno kontrolisati partnera, on i dalje ima health bar i prima štetu, što deluje posebno nepravedno kada ne možete da ga sklonite sa puta napada koji pokriva veliku oblast i tako izgubite svoje pomoćne magije. Ovaj tag-team pristup takođe podriva lokalni co-op, terajući vašeg partnera da preuzme ulogu pomoćnog lika i ograničavajući njegovu ulogu na bacanje nekoliko magija. Kao takav, on ne može direktno učestvovati u borbi. Ovo je razočaravajuće, jer bi fokusiraniji co-op mod, koji bi bio odvojen od tag-team mehanika single-player kampanje, definitivno bio dobrodošao.
Čak i za jedan roguelite, skokovi u težini mogu biti brutalni, određeni bosovi su pravi sunđeri za mačeve i magije, dok istovremeno, nažalost, imaju sposobnost da skoro trenutno ubiju vašeg lika. To vas primorava da se vratite u bazu i petljate sa sposobnostima, podešavanjima i otključavanjima kako biste uopšte imali šansu. Srećom, ako je sve to previše, easy mod donekle ublažava bol zbog težine.
Vizuelno, Towa and the Guardians of the Sacred Tree je apsolutno prelepa. Harizmatičan dizajn likova, fenomenalna upotreba boja i raskošna okruženja čine ovu igru pravom lepoticom. Iako dijalog ostaje preopširan i dosadan tokom cele igre, vizuelno pripovedanje vas navodi da se povežete sa svakim članom svog tima. To čini najupečatljiviji aspekt igre Towa verovatno i najkontroverznijim. Kako napredujete u svakom prelasku, likovi koje odaberete postepeno se žrtvuju za opšte dobro i uklanjaju iz igre. Ovo je i emotivno poražavajuće – Bampuku je previše sladak i umiljat da bi umro – ali i dodaje dodatni izazov igri; primoravajući vas da menjate svoje buildove, čak i u kasnoj fazi igre, i zahtevajući da nastavite sa eksperimentisanjem kako biste završili buduće prelaske. Ovo je fascinantan dodatak, koji uzdiže Towa and the Guardians of the Sacred Tree iznad nivoa pukog ‘inspirisanog-Hadesom’ materijala, u nešto daleko zahtevnije i – što je najuzbudljivije – jedinstveno.
Možda izgleda kao da Towa and the Guardians of the Sacred Tree prati stope Hadesa, ali izgled može da prevari i u najnovijem delu studija Brownies Inc. ima mnogo više nego što se na prvi pogled čini. Prepun intrigantnih, iako često preopterećujućih, ideja i zahtevnih mehanika, Towa and the Guardians of the Sacred Tree čini dovoljno da se istakne sopstvenim zaslugama.
