Priča o usamljeniku progonjenom demonima koji se suočava s opasnostima i izazovima Varšave s početka 20. veka nije bila nešto što sam očekivao da će me privući ove godine, pored svih svemirskih marinskih avantura i drugih velikih naslova 2024. godine. Međutim, The Thaumaturge na PS5 me ubedio da mi je ovo iskustvo itekako potrebno.
Igra studija Fool’s Theory debitovala je na PC-u u martu, gde je dobila solidne kritike uprkos vizuelnim greškama i problemima s performansama. Na PS5 verziji, koja je dobila nekoliko meseci unapređenja, igra je nešto glađa, ali ne bez svojih mana. Ipak, The Thaumaturge je jedna od onih retkih igara koja uspeva da nadomesti sve svoje nedostatke izuzetnom igrivošću i jedinstvenim iskustvom.
Kao Wiktor Szulski, putujete u Varšavu 1905. godine u potrazi za načinom da povratite vezu sa svojim ličnim demonom, poznatim kao Salutor, koja je nedavno prekinuta. Prva misija vas vodi do legendarnog Raspućina, a priča se razvija u zanimljivim pravcima, posebno zbog Wiktorovog retkog i opasnog dara. Kao taumaturg, on može da vidi i komunicira s demonima, pa čak i da ih pozove u borbi.
Svaki od ovih Salutora predstavlja negativnu osobinu, ili Grešku. Na primer, Wiktorov Salutor simbolizuje Ponos, što često dovodi do toga da reaguje na antagonistički način, što ga ponekad uvlači u nevolje. Borbeni sistem mi je na početku bio zbunjujuć, i iako sam kasnije bolje razumeo mehaniku, nikada se nisam potpuno navikao na nju. Postoji određena neskladnost u borbama, iako je sam sistem interesantan.
Borba je turn-based sistem sa dodatkom kartica, gde iz špila birate sposobnosti za Wiktora i njegovog Salutora. Cilj je iscrpeti protivnika, narušiti njegovu koncentraciju i poboljšati sopstvene statistike kako biste ga savladali pre nego što on to uradi vama. Iako su animacije zanimljive i raznovrsne, povremeni zastoji i tehnički problemi narušavaju atmosferu.
Osim borbe, igra nudi raznovrsne mini-istrage i sporedne zadatke, kao i istraživanje okoline u potrazi za sledećim korakom. Wiktorove sposobnosti mu omogućavaju da analizira predmete i otkriva psihičke uvide o njihovim vlasnicima, što dodaje sloj dubine priči i rešavanju zagonetki.
Igranje donosi poene za veštine koje možete uložiti u četiri stabla veština: Srce, Um, Delo i Reč. Svako stablo donosi nove sposobnosti, dijaloške opcije ili modifikacije borbenih veština, omogućavajući personalizaciju lika i stila igranja.
Iako je The Thaumaturge povremeno bagovit i borbeni sistem nije uvek fluidan, atmosfera i priča su ono što ovu igru čine posebnom. Prikazani kvartovi Varšave su mračni, kišoviti i blatnjavi, ali istovremeno ispunjeni ljudskim elementima i osećajem pripadnosti ovom svetu. Wiktor, sa svim svojim manama i unutrašnjim sukobima, deluje autentično i privlačno.
Bez obzira na nedostatke, The Thaumaturge je zanimljivo i jedinstveno iskustvo koje se izdvaja u godini ispunjenoj pucačinama i loot igrama. Ako ste propustili ovu igru na PC-u, konzolna verzija svakako zaslužuje pažnju.
