Jedna od glavnih tema PlayStation 4 ere bio je remaster, programeri su uzeli PlayStation 3 (ili čak 2) naslov, masovno renovirali vizuelni engine i dali igračima razlog da ponovo igraju njihove omilјene. Ako je Nioh Collection nešto pored čega treba proći, ne biste trebali da očekujete ponavlјanje ove generacije, jer nadogradnje nisu ni blizu toliko transformišuće. Pobolјšanje kvaliteta života nisu ništa naročito, ali nijedna igra se ponovo „ne oseća novo“. S tim u vezi, i Nioh i njegov nastavak su izuzetni, pa je stoga ova kolekcija od suštinske važnosti.
Ovo će biti kraća recenzija, jer smo već obrađivali Nioh i njegov nastavak, i ništa se nije promenilo u temama igre, narativu, estetici ili dizajnu. Međutim, ako imate 4K televizor ili ekran koji može da podnese 120FPS, sada imate mogućnost da se igrate sa tim pobolјšanjima. Oni su, naravno, vizuelno impresivni na tehničkom nivou u tim postavkama, ali Nioh-ova stvarna snaga bila je u umetničkom smeru, a tim nije otišao da prekraja tu opsadno lepu arhitekturu i složeni dizajn čudovišta. Isto tako, jedina promena u načinu igre je vrlo lagana upotreba otpornih okidača i naprednih mogućnosti tutnjanja. U poređenju sa Demon’s Souls i značajnim naporima da se modernizuje, malo je drsko da je Koei Tecmo ponudio samo mogućnost nadogradnje za Nioh 2.
Ali u svakom slučaju. Ljudi mogu sami da odluče da li su igre vredne kupovine. Ono što ćemo da uradimo do kraja ove recenzije je razmišlјanje o njima obojici sa vremenom od prvog prolaska. Sada kad smo ih oba ponovo odigrali, imamo čvrsta razmišlјanja o tome gde je vrednost u njima. Verujemo da je Nioh superiorna igra.
Ono što Nioh razlikuje od svih ostalih Souls-likes-a je to što su ove igre ukorenjene u stvarnoj istoriji. Imena i mesta u Nioh-u i njegovom nastavku potiču iz doba Sengoku-a – perioda građanskog rata koji je bio osnova većine dela Koei Tecmo-a. Oni i jokai čudovišta su, naravno, fikcija, mada su izvedeni iz šintoističke mitologije i pravog japanskog folklora. Ovo igrama daje osećaj nasleđa i kulturne težine, kao da iz igre možete da naučite nešto.
I zaista jesmo. Pre igranja nismo znali ništa o originalnom Nioh-ovom glavnom junaku, William Adams-u. Nejasno smo znali za „belog samuraja“, ali to je bilo otprilike toliko. Ali onda smo igrali Nioh i, izmišlјeno poprimivši lik kakav jeste, otkrili smo da je „Samurai Bill“ dovolјno zanimlјiv za kupovinu knjige koja govori njegovu priču. A onda nam je priča bila toliko zanimlјiva da smo na sledećem putovanju u Japan otišli u njegov spomen-park, smešten u Yokosuka-i, u blizini Tokija.
Kako mi to razumemo, jedan od najčešćih zahteva igrača za Nioh 2 bio je da avatar koji kreira igrač zameni imenovanog protagonistu, i to je uradio Koei Tecmo. U tom slučaju, to je najbolјi argument još da programeri ne bi trebalo da slušaju povratne informacije kada se to sukobi sa njihovom kreativnom vizijom, jer dok je Nioh 2 bio postavlјen u istom vremenskom periodu, osećao se taj nasumični pad na klјučne scene i događaje manje nijansirano i teksturirano prema naraciji nego imati lik koji bi tamo trebao da bude. I dalјe je vrlo, vrlo dobro, a Koei je pokazao da je ovom igrom zaista savladao strukturu i pristup Souls dizajnu.
Takođe bi lagali ako bi tvrdili da nismo uživali u našem liku izgleda Hatsune Miku koji urezuje jokai oluju. Nioh 2 se verovatno igra bolјe od njegovog prethodnika, sa složenijim i detalјnijim borbenim sistemom koji igračima daje više taktičkih opcija. Ali, bez obzira na to, nedostatak pravog protagoniste malo je umanjio Nioh 2 i osigurao da tamo gde je original nešto što će se pamtiti i analizirati tokom narednih godina, nastavak neće. Jednostavno mu je nedostajao kontekst koji ga je uzdigao dalјe od „samo igre“.
Ako ranije niste igrali Nioh igre – možda zabrinuti zbog njihovih poteškoća – onda ne dozvolite da vam drugi put nedostaju. One su teške, ali to je bilo neophodno za postavlјanje očajnog, noćna mora tona i atmosfere. Još jedan klјučni potez koji smo imali od ponovnog igranja obe igre za remaster je sledeći: ono što nas je nateralo da prvi put damo otkaz postalo je udobno sada. Kriva učenja je glacijalno spora, ali vi zapravo „naučite“ kako se igraju ove igre i postoji stvarni osećaj nagrade koji dolazi od probijanja. Ako ste već igrali ovaj naslov, o nadogradnji nemate šta da dodate, ali opet, možda želite samo dve brilјantne igre na PlayStation 5. Nije ni kao će Nioh loše da stari; u jednom trenutku ćete želeti da ih ponovo posetite. Možete da igrate i najbolјu verziju.