Uprkos tome što je u ovom trenutku star više od jedne decenije, Valve-ov Left 4 Dead u poslednje vreme beleži izuzetan porast duhovnih naslednika. Prošlogodišnji Back 4 Blood izazvao je dosta uzbuđenja u blizini njegovog lansiranja zahvalјujući njegovom pedigreu i inovacijama koje je napravio na formuli zbog kojih je original postao toliko volјen. Sada, u čudnom odjeku toga, Stray Bombay, novi studio bivšeg pisca Left 4 Dead – Chet Faliszek-a, lansirao je The Anacrusis, koji je slučajno izuzetno slična naučno-fantastična varijanta te stare klasične franšize.
Naj frustriranija stvar koju The Anacrusis deli sa Left 4 Dead je izrazit nedostatak podešavanja ili kohezivnog narativa. Postoje stvari koje se dešavaju u svakoj od tri trenutne epizode igre, ali zašto se dešavaju ili koji događaji su ih izazvali ostaje nepotrebno nejasno. Međutim, postoji mala svetla tačka u odelјenju za pisanje, pošto isečci dijaloga i kratkih razgovora lika čine mnogo da im daju malo više ličnosti nego što bi moglo da se očekuje. Nažalost, iako su lepi, ovi trenuci su sputani njihovom retkošću i kratkoćom. Igra bi definitivno mogla da im omogući da budu malo brblјiviji.
Veći deo celokupnog igranja je zaplet u igricama Left 4 Dead, od inventara do kompleta, iako postoje neke klјučne, iako su male, razlike. Verovatno najupečatlјivije i najzanimlјivije odstupanje je perk sistem. Rasuti po raznim oblastima epizoda su kompajleri materije, koji igračima daju izbor trajnog nasumičnog pobolјšanja jedne od njihovih sposobnosti. Efekti pojačanja imaju širok opseg i mogu da budu bilo šta, od povećanja različitog oružja u ponudi do davanja štita igraču za jedan udarac nakon što koristi njegov zaštitni Puls da odgurne neprijatelјe. Ove moći mogu da budu prilično zabavne za igranje i doprinose opštoj mogućnosti ponovnog igranja igre, mada može da bude frustrirajuće da se izgube ako je grupa zbrisana i mora da se ponovo ponavlja deo epizode, jer se ne zadržavaju dok se ne dođe do sledeće kontrolne tačke.
Pretnja od ponavlјanja segmenata igre moćna je iz više od tog razloga. Ne samo da su nivoi u celini prilično dugi, već im je potrebno i više od pola sata da se pređu. Kada se ovaj aspekt dizajna nivoa kombinuje sa naglaskom na istraživanju nivoa u cilјu pronalaženja i opreme i privilegija, gubitak napredovanja može da bude veoma frustrirajuć. Doduše, ovaj dosadan aspekt igre može da se donekle previdi kada se igra sa grupom jer je neuspeh jednostavno više vremena za igru sa prijatelјima, ali u mod-u igre za jednog igrača ili kada je uparen sa slučajnom grupom, teško je ne osećati se kao da zabava u igri počinje da izgleda zatamnjena.
Nažalost, problemi za solo igrače ne prestaju sa dugotrajnim dizajnom nivoa, jer botu AI-a igre potrebne su neke velike prerade. U ovom trenutku igranje samo jednog igrača manje liči na avanturu sa veštačkim saveznicima, a više kao na pilotiranje oko proslavlјenih kupola koje kradu predmete za lečenje. Oni zapravo nisu strašne kupole, ali loša stvar je što je to sve što su u stanju da urade van lečenja. Oni ne mogu da bacaju granate, da koriste specijalno oružje, pa čak ni da koriste svo raspoloživo oružje iako postoje samo tri izvan podrazumevanog pištolјa – koji takođe ne koriste. Igrati sam je igrati potpuno sam, i tako je.
Reći da je The Anacrusis bolјi sa prijatelјima je neverovatno potcenjivanje, jer manje liči na drugačije iskustvo, a više na potpuno drugačiju igru. Sve se čini kohezivnijim sa zajednicom. Timski rad i komunikacija čine cilјeve i borbu uzbudlјivijima, dok smrt izgleda manje kao obaveza. Ovo je vrsta igre koja se igra na jedan i samo na jedan način, ali kada je toliko bolјa, u tome nema ništa loše, i The Anacrusis je itekako vredan nečijeg vremena ako može da sastavi sopstveni tim da se uhvatiti u koštac sa time.