Teslagrad postulira fiktivnu Rusiju kojom vladaju tehno-čarobnjaci. Takodje je i svet pod vladavinom gvozdene pesnice, u kome je dečak zarobljen u noćnoj mori koja bi mogla zadržati Tomasa Edisona budnim cele noći. Odvojen od svoje porodice i zarobljen u kuli Teslagrada, dečak pokušava da preživi, otkrije neke tajne i možda donese mir na zemlju. To neće biti lako. Teslagradom vlada elektromagnetizam i može se prežieti samo njegovom manipulacijom.
Teslagrad nas vraća u prošlost. Zaista je platforma stare škole. Animacije, duhovi karaktera i grafički efekti (gde ih ima) konstantno podesećaju na stare NES igrice. Poteškoće nas takodje vraćaju u to vreme. Nema opcije za punjenje zdravlja niti bilo šta slično. Jedan udarac i mrtvi ste.
Teslagrad
Od oružja zapravo i nemate neke koristi. Dobijate izbor opreme koju otključavate kako napredujete, koja vam omogućava da manipulišete elektormagnetizmom i kojom možete ubiti neprijatelje. Ali nema mnogo borbe. Jednostavno pokušavate da preživite i otkrijete sve što možete o Teslagradu – koji možete istraživati na nelinearan način. Nelinearan aspekt je interesantan.
Teslagrad
Nemojte nas shvatiti pogrešno, ali postoji niz prepreka sa glupim rešenjima. Mnogo puta smo pokušali i pogrešili, medjutim to nam se nije činilo nepravednim. Činilo nam se da nespretano tumaramo Teslagradom, ne osvajajući ništa, već samo preživljavamo. Veliki je trik izvući efikasnost iz igre. U većini igara gde se samo preživljava i beži više nego osvaja sve se svodi na siromašan dizajn – kada igramo horor igre gde preživljavamo uvek se setimo zašto ih ne volimo.
I to je zaista sve o Teslagradu. To je samo jedna igra sa dobrom starom platformom čiji su dizajn i pravac kohezivni i dobro integrisani. Postoji priča i interesantna je, ali to nije glavna stvar. Glavna stvar je mentalna gimnastika koja je potrebna da se uspešno igra igra i završi. Kada je to kako treba – igri Tesla grad ne treba ništa drugo.