Flynn’s Arcade je moje novo omiljeno mesto za igranje. Neki od vas možda preferiraju Arcade Archives na drugom kraju grada, i to razumem. Ogroman izbor. Većina vaših omiljenih klasika je tamo. Ali oni nikada ne donose ništa novo. Flynn’s to čini, a najnoviji dodatak njihovoj ponudi je Super Spy Raccoon.
Razvijen od strane Slain Mascot-a, Super Spy Raccoon nastavlja tradiciju Flynn’s Arcade-a da nam donosi nove igre koje izgledaju kao da su razvijene za objavu 1982. godine. Vizuelno su to savršeno postigli. Jedan pogled na snimke ekrana i možda ćete se zapitati da li ste već igrali ovu igru.
Niste, i zapamtili biste je, jer se razlikuje od vaših omiljenih arkadnih klasika na jedan važan način.
Teška je. Odmah.
Arkadne igre, kao što sam sigurno ranije pomenuo, vole da vam pruže lažni osećaj sigurnosti. Prvi nivoi su obično laki, polako vas uvodeći u tok igre pre nego što podignu težinu kako bi vas „skinuli“ s mašine i dali sledećem igraču priliku da ubaci novčić. To nije slučaj sa Super Spy Raccoon-om. U prvoj partiji izgubio sam sva tri života za 15 sekundi.
U arkadi bih odustao i prešao na nešto u čemu sam zapravo dobar – kao što su Tapper ili Frogger. Ali ovde ne trošim novčiće, već vreme, što početni izazov čini podnošljivijim.
Kao i kod gotovo svake arkadne igre iz ranog perioda, cilj je očistiti ekran. Za razliku od većine arkadnih igara, ovde nema neprijatelja koje treba ubiti. Vi ste špijun, pa je poenta da budete neprimetni dok pokušavate da sakupite sve poverljive dokumente rasute po pet nivoa sa jednim ekranom.
Naravno, tu su neprijatelji na putu. Neki se kreću po unapred određenim šablonima, dok drugi samo stoje i osmatraju levo-desno pokušavajući da vas uhvate. Reflektori prelaze preko ekrana.
Ako vas otkriju, gubite život. Izgubite tri života i igra je gotova. Donekle. Igra vam omogućava da nastavite, ali uz smanjeni broj poena. Ovo je pametan način da nastavite igru, a da ne varate kako biste došli do vrha tabele s rezultatima.
Ovaj pristup čini Super Spy Raccoon više zagonetnom igrom nego akcionim platformerom. Morate pažljivo isplanirati svoju rutu, a zatim je prilagoditi kada shvatite da ne funkcioniše. Doći do dokumenta neopaženo je jedno, ali se vratiti s njim je sasvim druga stvar.
Igra vam pomaže sa mestima za sakrivanje (grmlje, statue itd.) i praktičnim napitkom za nevidljivost, koji vam omogućava da privremeno izbegnete otkrivanje.
Međutim, ni ove stvari nisu uvek korisne; vatrene lopte, iako vas ne mogu „videti“, mogu vas pogoditi gde god da se nalazite. Uvek te proklete vatrene lopte.
Super Spy Raccoon uspešno održava akciju brzom, a iznenadilo me je koliko je igra zasnovana na skrivanju frenetična. Sve se dešava brzo, a precizne kontrole omogućavaju da se nosite s tim. Ipak, igra ima samo pet nivoa koji se ponavljaju dok ne stignete do „kill screen“-a. To je očekivano, s obzirom na eru igara na koju se developeri oslanjaju, ali znači da se ponavljanje brzo uvlači. Ako vas tabele rezultata ne interesuju, ova igra vam neće dugo zadržati pažnju, naročito nakon što prođete svih pet nivoa.
Ipak, to je igra koju ćete verovatno zadržati. Često se vraćam ovakvim igrama kada nisam raspoložen za duge ili zahtevne sesije igranja. Super Spy Raccoon će se udobno smestiti među dugogodišnje favorite kao što su Donkey Kong i Sunset Riders, zajedno s igrama Flynn’s Arcade-a poput Donut Dodo i Goliath Depot, kada mi se ponovo javi želja za brzim izazovom.
A što više novih arkadnih mašina Flynn’s Arcade donosi, to će se ta želja češće javljati.
