Sa porastom popularnosti veštačke inteligencije (AI) i čet-botova, postavljaju se pitanja o tome kako se upravlja podacima koje korisnici unose tokom interakcije sa ovim sistemima. Da li ChatGPT i Gemini “uče” od naših promptova? Da li “pamte i skladište” informacije koje im dajemo? Ova pitanja otvaraju važnu temu etike, privatnosti i sigurnosti u radu savremenih AI sistema.
Uči li AI od korisničkih promptova?
Kada korisnici postavljaju pitanja ili unose informacije u interakciji sa AI modelima, odgovor zavisi od nekoliko faktora:
- Kontekst sesije: AI koristi informacije iz tekućeg razgovora kako bi razumeo kontekst i pružio relevantne odgovore.
- Obučenost modela: Odgovori su zasnovani na ogromnoj količini podataka koji su uneti tokom treninga modela. Ovaj trening se obično završava pre puštanja sistema u upotrebu.
Većina savremenih AI sistema, poput onih koji se koriste u čet-botovima, ne uči od interakcija sa pojedinačnim korisnicima u realnom vremenu. To znači da vaš unos neće uticati na odgovor koji će AI pružiti nekom drugom. Međutim, postoje izuzeci ako sistem ima funkciju „učenja na licu mesta“ ili ako kompanija analizira sesije radi poboljšanja usluge.
Čuvanje podataka: Da li se naši unosi skladište?
Većina sistema ne skladišti korisničke podatke trajno, osim ako korisnik ne zatraži drugačije. Evo kako to obično funkcioniše:
- Privremeno skladištenje: Unosi se čuvaju tokom trajanja sesije kako bi AI mogao da zadrži kontekst razgovora. Nakon završetka sesije, ti podaci se obično brišu.
- Trajno skladištenje: Ako korisnik izričito zatraži da sistem zapamti nešto (npr. ime, interesovanja), ti podaci se mogu čuvati u posebnom profilu vezanom za tog korisnika. Ovo je obično ograničeno na konkretnu aplikaciju i ne deli se sa drugim korisnicima.
Kompanije koje dizajniraju AI sisteme često ističu da ne dele ili skladište podatke korisnika u globalnoj bazi koja bi uticala na sve korisnike. To znači da vaše interakcije ostaju privatne i da nisu dostupne drugim ljudima.
Šta se dešava sa podacima ako ih traži policija ili vlasti?
Jedno od čestih pitanja je: „Šta ako vlasti zatraže moje podatke?“ Odgovor zavisi od toga kako je AI platforma dizajnirana:
- Ako podaci nisu sačuvani: Ako sistem nije konfigurisan za trajno skladištenje, kao što je slučaj sa mnogim čet-botovima, kompanija jednostavno nema podatke koje bi mogla da pruži.
- Ako postoje zapisi: Ukoliko korisnik zatraži da sistem zapamti neke informacije, ti podaci mogu biti predmet legitimnog zahteva vlasti, ali samo ako je to u skladu sa zakonom. Kompanije su obično obavezne da postupaju u skladu sa sudskim nalogom.
Ovde je važno napomenuti da kompanije koje se pridržavaju strogih standarda privatnosti (npr. GDPR u Evropskoj uniji) obično minimiziraju skladištenje podataka kako bi smanjile ovakve rizike.
Mogu li podaci „procureti“?
Iako je većina platformi dizajnirana tako da štiti podatke korisnika, uvek postoji teoretski rizik od curenja zbog:
- Hakerskih napada: Ako se podaci privremeno skladište, zlonamerni akteri mogu pokušati da ih ukradu.
- Tehničkih grešaka: Problemi u dizajnu sistema mogu dovesti do slučajnog otkrivanja podataka.
Zato je važno da korisnici budu oprezni sa osetljivim informacijama koje dele, čak i sa sistemima koji su dizajnirani za visoku privatnost.
Etičke implikacije čuvanja podataka
Debata o etici u AI često se fokusira na pitanja kao što su:
- Transparentnost: Korisnici moraju biti obavešteni o tome šta se dešava sa njihovim podacima.
- Odgovornost: Ako sistem zloupotrebi podatke, ko je odgovoran – kompanija, programeri ili korisnik?
- Ograničenje korišćenja: Čak i ako se podaci čuvaju, njihova upotreba mora biti strogo ograničena i kontrolisana.
Šta ovo znači za korisnike?
Ako koristite AI čet-botove ili slične usluge, evo nekoliko saveta:
- Pažljivo birajte šta delite: Izbegavajte deljenje osetljivih informacija kao što su bankovni podaci ili lični detalji.
- Pročitajte politiku privatnosti: Uvek proverite kako kompanija rukuje podacima koje delite.
- Znajte svoja prava: U nekim zemljama, poput onih u EU, imate pravo da zatražite brisanje svojih podataka.
Zaključak
Ova pitanja otvaraju veoma važnu diskusiju o privatnosti i bezbednosti u radu AI sistema. Dok većina savremenih sistema radi na način koji minimizira rizike za korisnike, neophodno je da korisnici ostanu informisani i oprezni. Transparentnost i etika moraju biti u centru razvoja tehnologije kako bi se osiguralo da AI služi ljudima na način koji je bezbedan i pouzdan.
Milena Šović, M.Sc.,CSM
Prompt Engineer & AI Educator
