Srbija kao multisupersila: Jedinstveni plan za revoluciju u ključnim sektorima – IT, poljoprivreda, energetika, turizam, zdravstvo i proizvodnja

Da li verujete da Srbija može da postane evropska supersila u samo 10–12 godina, ali ne samo u jednom sektoru, već u šest ključnih koji se međusobno hrane i guraju? Ne mislim na još jednu političku bajku o „potencijalu“ – mislim na realnost gde IT pokreće pametnu poljoprivredu, energetika omogućava jeftinu struju za fabrike, turizam koristi AI iz zdravstvenih startupova, a proizvodnja integriše obnovljive izvore za zeleni izvoz. Zamislite zemlju gde prosečna plata raste sa 700 na 1.800–2.500 evra, izvoz sa 25 na 80-100 milijardi evra godišnje, BDP sa 70 na 150-200 milijardi evra, a odliv mozgova pada sa 15.000-20.000 na manje od 5.000 godišnje. To nije san – to je plan koji sam sastavio na osnovu prethodnih analiza sektora, sa presekom univerzalnih koraka koji se ponavljaju u svim granama.

Ovaj tekst sam spremio kao IT entuzijasta koji je proveo dugo vremena analizirajući kako zemlje poput Estonije, Tajvana i Holandije prelaze iz tranzicije u supersile. Čitao sam izveštaje Svetske banke, World Economic Foruma (WEF) i EU fondova, video kako se sektori prepliću, i shvatio da Srbija ima sve: lokaciju, talente, prirodne resurse, EU fondove (preko 20 milijardi evra dostupno za digitalnu i zelenu tranziciju u narednih 5-7 godina). Ali realnost je surova: imamo 20-25% nezaposlenosti među mladima, deficit od 10.000-15.000 stručnjaka u ključnim sektorima godišnje, odliv mozgova koji nas košta 2-3 milijarde evra godišnje u izgubljenom BDP-u, i ekonomiju koja visi o niti outsourcinga, sirovina i jeftine radne snage. Prema WEF-u, Srbija je na 68. mestu po konkurentnosti 2025. godine – iza Rumunije (51.) i Bugarske (49.), a ispred samo Bosne i Albanije. Ako ne krenemo sad, 2035. ćemo biti evropska periferija, sa decom koja rade za strane firme, a ne stvaraju sopstvene.

Ovaj tekst objedinjuje prethodne planove za IT, poljoprivredu, energetiku, turizam, zdravstvo i proizvodnju – ističe ono što je univerzalno (obrazovanje od prvog razreda, prekvalifikacije, dualni sistem, uloga firmi, poreski kredit 200%), pokazuje kako se sektori povezuju (npr. AI iz IT-a pomaže u pametnoj poljoprivredi, a obnovljiva energija napaja fabrike), i dodaje nove ideje koje bi bile korisne za sve: međusektorsku saradnju, ESG integraciju, AI za svakodnevni život i fokus na samozapošljavanje. Biću oštar: ovo nije lepa priča – ovo je ratni plan protiv siromaštva, odliva mozgova i ekonomskog zaostajanja. Ako ga ne sprovedemo, ostaćemo zemlja obećanja bez ispunjenja.

Podelite ovo sa prijateljima, kolegama, lokalnim liderima – jer ako se ne pokrenemo, niko neće. Hajde da razbijemo plan po preseku, sektorima i budućnosti, sa primerima iz prakse i brojkama koje bole kada ih čitate.

Zašto je ovo odsudni trenutak za Srbiju: Realnost multisektorijskog zaostajanja i zašto ne smemo da čekamo

Srbija ima ekonomiju koja je još uvek u tranziciji: BDP po glavi stanovnika oko 8.000-9.000 evra (2025), nezaposlenost 9-11%, inflacija 4-6%, dug 55-60% BDP-a. Ključni sektori doprinose ovako:

IT: Izvoz 4,5 milijardi €, 125.000 zaposlenih, ali 80% outsourcing, deficit 2.300 stručnjaka godišnje.
Poljoprivreda: Izvoz 4-4,5 milijardi €, 15-18% zaposlenih, ali prosečna zarada 400-700 €, starost farmera 59-62 godine, samo 5% koristi preciznu tehnologiju.
Energetika: Proizvodnja 38-40 TWh, 70% iz uglja, gubici 12-15%, prosečna zarada 600-1.000 €, deficit 4.000-6.000 stručnjaka za zelenu tranziciju.
Turizam: Izvoz 2,5-3 milijardi €, 8-10% zaposlenih, prosečna zarada 500-800 €, samo 15-20% rezervacija direktno online.
Zdravstvo: 2,5 lekara na 1.000 stanovnika, čekanje 4-12 meseci, odliv 1.500-2.000 lekara godišnje, samo 5-10% koristi telemedicinu.
Proizvodnja: Izvoz 12-15 milijardi €, 14-16% BDP-a, prosečna zarada 600-1.000 €, samo 0,3 robota na 1.000 radnika.

Prema Svetskoj banci, Srbija gubi 2-3 milijarde € godišnje zbog odliva mozgova (15.000-20.000 mladih godišnje), a WEF nas rangira na 68. mestu po konkurentnosti – iza suseda. EU Green Deal i CBAM (porez na ugljenik) od 2026/2027 će povećati troškove za energetiku i proizvodnju za 20-40% ako ne pređemo na zelenu tehnologiju. Klimatske promene već utiču: suše smanjuju prinose u poljoprivredi za 10-20%, toplotni talasi produžuju čekanje u zdravstvu, a turizam pati od kraće sezone.

Primeri iz prakse: Estonija je od 1990-ih prešla sa siromašne tranzicije na digitalnu supersilu sa BDP-om po glavi od 30.000 € (3× više od nas) kroz multisektorijski plan – IT + turizam + energetika. Holandija je pretvorila poljoprivredu u high-tech izvoz od 12 milijardi € sa manje površine od Vojvodine. Nemačka je sa Industrie 4.0 stvorila 400.000 novih poslova u proizvodnji.

Odsudni trenutak je sad jer:

Starenje populacije i odliv talenata – do 2030. 20–30% radne snage u ključnim sektorima će otići u penziju ili inostranstvo.
EU pritiskovi – CBAM, Green Deal, Digital Decade – gubimo fondove ako ne uskladimo.
Globalni trendovi – AI i automatizacija će automatizovati 45-60% poslova do 2030. (WEF), a mi nemamo ljude za to.

Ako ne krenemo ODMAH, 2035. bićemo evropska periferija sa siromašnim selima, zagađenim gradovima i bolnicama punim lista čekanja.

Univerzalni presek aktivnosti: Šta je zajedničko za sve sektore i zašto to funkcioniše

Svi sektori – IT, poljoprivreda, energetika, turizam, zdravstvo, proizvodnja – dele isti kostur plana, jer su problemi slični: deficit kadrova, zastarelo obrazovanje, odliv mozgova, niska produktivnost, zavisnost od stranog kapitala. Evo preseka – univerzalnih koraka koji se ponavljaju u svakom planu, sa razlogom zašto su ključni i kako se međusobno pojačavaju.

1. Nacionalni prioritet i hitna uredba – „Bez pomeranja za dan“

Šta je univerzalno: Svaki sektor počinje Uredbom Vlade o „Nacionalnom preporodu [sektor] 2026-2035“ kao strateškom interesu. Ovo omogućava hitne procedure, preskakanje tenderskih rokova i direktno finansiranje iz budžeta i EU fondova.
Zašto radi: Bez ovoga, planovi se gube u birokratiji – u Srbiji prosečan zakon čeka 1-2 godine. Hitna uredba (kao za EXPO 2027) osigurava brzinu.
Međusektorska saradnja: Jedan Nacionalni savet za multisektorijsku transformaciju (predsednik, premijer, po 2 predstavnika iz svakog sektora) – IT firme pomažu u AI za poljoprivredu, energetika obezbeđuje jeftinu struju za fabrike, zdravstvo integriše telemedicinu sa turizmom (wellness centri). Primer: U Estoniji jedan savet koordinira IT + zdravstvo + energetiku, rezultat: 90% digitalizovana usluga. U Srbiji ovo bi moglo da uštedi 100-200 miliona € godišnje kroz deljene resurse (npr. AI platforme za sve sektore).
Benefiti preseka: Odmah – jedinstveni fond od 2-3 milijarde € za sve sektore (država 40%, EU 40%, firme 20%). Za 5 godina – 150.000-200.000 novih poslova u svim sektorima, rast BDP-a 3-5%. Duže – međusektorski efekti: IT + poljoprivreda = pametni usevi (prinosi +30%), energetika + proizvodnja = zelene fabrike (emisije -40%).

2. Obrazovanje od prvog razreda – univerzalni moduli za „digitalnog građanina“

Šta je univerzalno: U osnovnoj školi (1.-4. razred): 2 časa nedeljno univerzalni modul „Digitalni svet“ – osnove AI, digitalna pismenost, cybersecurity, preko igara (Scratch, Teachable Machine). Od 5. do 8. razreda: 3 časa – osnove programiranja (Python), AI primene za sektor (npr. AI za prepoznavanje bolesti u zdravstvu, AI predikcija prinosa u poljoprivredi).
Zašto radi: Deca uče napamet – ovo gradi veštine za sve sektore. Prema WEF-u, 85% poslova 2030. će zahtevati digitalne veštine.
Međusektorska saradnja: Moduli se prilagođavaju – IT firme daju softver za agritech (AI za useve), energetske firme za pametne mreže (AI za potrošnju), zdravstvene za telemedicinu (AI dijagnostika). Primer: U Tajvanu univerzalni moduli za IT + proizvodnju doveli su do 30% rasta produktivnosti.
Benefiti: Odmah – 100.000 dece godišnje sa osnovnim veštinama, manje vremena na TikTok-u bez svrhe. Za 5 godina – prva generacija završava osnovnu sa AI znanjem, smanjenje nezaposlenosti mladih za 20%. Duže – populacija gde 80% koristi AI za uštedu vremena kod kuće (npr. AI za planiranje obroka u zdravstvu, AI za navodnjavanje u bašti za poljoprivredu).

3. Srednje škole: Specijalizovani smerovi sa dualnim sistemom – praksa obavezna

Šta je univerzalno: U svakom sektoru uvode se specijalizovani smerovi (npr. IT gimnazije, agritech tehničke škole, healthtech medicinske škole) u 40-60 škola po sektoru. Obavezna plaćena praksa 200-300 sati godišnje u firmama.
Zašto radi: Trenutno gimnazije su opšte, stručne škole zastarele – ovo daje praktične veštine. Prema OECD-u, dualni sistem (kao u Nemačkoj) smanjuje nezaposlenost mladih za 25-30%.
Međusektorska saradnja: Firme dele praksu – IT firma šalje mentore u poljoprivrednu školu za AI u ratarstvu, energetska u proizvodnju za pametne mreže. Primer: U Nemačkoj dualni sistem povezuje IT sa proizvodnjom, rezultat: 400.000 novih poslova.
Benefiti: Odmah – učenici zarađuju i tokom školovanja. Za 5 godina – 50.000-60.000 diplomaca godišnje spremnih za sektore, rast izvoza 10-15 milijardi €. Duže – generacija koja pokreće biznise, BDP rast 8-10%.

4. Fakulteti: Elitno obrazovanje u multisektorima sa dualnim sistemom

Šta je univerzalno: Novi interdisciplinarni smerovi (npr. IT + poljoprivreda = agritech, IT + zdravstvo = healthtech). Dualni sistem: 50% teorija, 50% praksa u firmama (plaćena). Masteri sa fokusom na AI, blockchain, ESG.
Zašto radi: Fakulteti su teoretski – ovo daje praksu. Prema WEF-u, 42% veština će se promeniti do 2027., a dualni sistem povećava zapošljivost za 50%.
Međusektorska saradnja: Zajednički programi – ETF Beograd + Poljoprivredni fakultet za AI u ratarstvu, Medicinski + Tehnički za AI dijagnostiku. Primer: U Singapuru interdisciplinarni fakulteti povezuju IT sa turizmom, rezultat: 70% diplomaca u high-tech poslovima.
Benefiti: Odmah – bolji diplomci, manji odliv (plate i/ili stipendije tokom studija). Za 5 godina – 80.000 novih stručnjaka, izvoz 15-20 milijardi € dodatno. Duže – Srbija sa 500.000 high-tech poslova, BDP 150-200 milijardi €.

5. Prekvalifikacije i dokvalifikacije: Od starih poslova do novih supersila

Šta je univerzalno: Masovni programi za 100.000-150.000 ljudi godišnje (3-12 meseci, besplatne obuke ili sa stipendijom firmi). Sertifikati priznati EU/globalno. Fokus na prelazak iz opadajućih sektora (rudarstvo, tradicionalna poljoprivreda) u nove (agritech, green energy).
Zašto radi: Prema Svetskoj banci, prekvalifikacija može da poveća produktivnost za 20-30%. U Srbiji 200.000-300.000 ljudi u opadajućim sektorima može da se prekvalifikuje.
Međusektorska saradnja: Jedan fond za sve – IT prekvalifikovani pomažu u AI za zdravstvo, energetski u green proizvodnju. Primer: U Poljskoj multisektor prekvalifikacija dovela je do rasta BDP-a 2-3%.
Benefiti: Odmah – 50.000-70.000 novih poslova, zarada +50-100%. Za 5 godina – 400.000 prekvalifikovanih, rast BDP-a 4-6%. Duže – ekonomija bez siromašnih sektora, socijalna stabilnost.

6. Uloga firmi: Od usvajanja škola do spin-off fondova – univerzalni model za sve sektore

Šta je univerzalno: Svaka firma sa 50+ zaposlenih usvaja 1-3 škole (mentori, oprema, stipendije). Interni bootcampovi (4-6 meseci) za 50-200 juniora godišnje. Dualni sistem na fakultetima (plaćena praksa). Spin-off fondovi 100.000-500.000 € po firmi za startupove. 200% poreski kredit na sve ulaganje.
Zašto radi: Firme dobijaju ROI 5-10x u 5-7 godina (niži troškovi zapošljavanja, lojalnost). U Estoniji firme koje ulažu u obrazovanje imaju 25% manju fluktuaciju.
Međusektorska saradnja: Firme dele mentore – IT firma šalje AI stručnjaka u agrarnu školu, energetska u fabriku za green tech. Primer: U Tajvanu firme poput TSMC ulažu u škole za IT + proizvodnju, rezultat: 20.000 inženjera godišnje.
Benefiti: Odmah – firme grade brend, dobijaju 20-30% poreske uštede. Za 5 godina – 50-100 sopstvenih kadrova po firmi, veća inovativnost. Duže – 10-20 jednoroga po sektoru, izvoz 80-100 milijardi €.

7. Dodatne ideje: Šta bi još bilo zanimljivo i korisno za sve sektore

Ovo je deo gde prelazimo na ono što nije u prethodnim tekstovima, ali bi bilo ključno za uspeh. Ove ideje su univerzalne, međusektorske i bazirane na stručnim izveštajima – dodaju dubinu i praktičnu vrednost.

a. Međusektorska AI platforma – „Srbija AI Hub“: Centralna platforma (app + cloud) gde svi sektori dele AI alate. Primer: IT razvija AI za predikciju – koristi se u poljoprivredi za prinose, u energetici za potrošnju, u zdravstvu za dijagnostiku, u turizmu za personalizaciju, u proizvodnji za kvarove. Investicija: 50-80 miliona € (EU Digital Europe). Zašto korisno: Štedi 100-200 miliona € godišnje kroz deljene resurse. Budućnost: Do 2030, platforma izvozi u region, zaradjujući 500-1.000 miliona € godišnje.

b. ESG integracija u svakom sektoru – „Zelena Srbija 2030“: Obavezan ESG modul u svim programima – učenje o ugljeničnom otisku, održivoj proizvodnji, socijalnoj odgovornosti. Primer: U poljoprivredi ESG znači organsku proizvodnju sa AI, u energetici renewable, u zdravstvu e-zdravstvene kartone sa blockchain-om. Prema McKinsey-u, ESG kompanije imaju 20-30% viši ROI. Korisno za sve: Povećava konkurentnost na EU tržištu, privlači investicije (BlackRock i Vanguard prioritet daju ESG). Budućnost: Do 2035., Srbija top 20 u EU po ESG indeksu, sa dodatnim 10-15 milijardi € izvoza.

c. Doživotno učenje kroz mobilnu app – „Srbija uči“: Besplatna app sa kursevima za sve sektore (Coursera-style, ali lokalizovana). Primer: Radnik u fabrici uči AI za automatizaciju kod kuće, farmer uči dronove, lekar telemedicinu. Investicija: 30-50 miliona € (EU + firme). Zašto je korisno: Svi uče u slobodno vreme, štedeći 30-50% vremena za kvalifikacije. Budućnost: Do 2030., 70% populacije koristi app, smanjujući nezaposlenost za 15-20%.

d. Samozapošljavanje i freelance u svakom sektoru – „Moj biznis modul“: U svakom programu obavezan modul o pokretanju biznisa (biznis plan, marketing, finansije, AI za automate). Primer: U turizmu – freelance vodiči sa VR turama; u zdravstvu – telemedicina konsultanti; u proizvodnji – 3D štampa startupovi. Korisno: Prema Svetskoj banci, freelance raste 20% godišnje – ovo pretvara radnike u preduzetnike. Budućnost: Do 2035., 30-40% poslova freelance ili startup, sa 50.000-80.000 novih firmi godišnje.

e. Međusektorska praksa – „Rotacija talenata“: Učenici/studenti rotiraju praksu između sektora: IT student u agrarnu firmu za AI useve, energetski inženjer u fabriku za green tech. Zašto je to korisno: Stvara hibridne veštine – npr. IT + zdravstvo = healthtech. Primer: U Singapuru rotacija povećava inovacije za 25-30%. Budućnost: Do 2030., 50% diplomaca ima međusektorsko iskustvo, stvarajući 10-15 milijardi € dodatnog BDP-a kroz sinergetičke proizvode.

f. Rodna ravnopravnost i inkluzija – „Žene u supersili“: 30-50% mesta u programima rezervisano za žene i ranjive grupe (sa stipendijama 20% višim). Korisno: Prema McKinsey-u, rodna ravnopravnost povećava BDP za 12-15%. Primer: U Tajvanu žene u IT + proizvodnji povećale rast 2-3%. Budućnost: Do 2035., 45-50% rukovodilaca u sektorima žene, sa većom socijalnom stabilnošću.

g. Monitoring i transparentnost – „Supersila Dashboard“: Javna online platforma sa KPI-ovima za svaki sektor (broj obučenih, novih poslova, izvoza). Korisno: Građani vide napredak, sprečava korupciju. Primer: U Estoniji e-uprava pokazuje napredak u realnom vremenu. Budućnost: Do 2030., platforma koristi AI za predikcije, povećavajući poverenje i investicije.

Ove ideje nisu samo dodatak – one su ono što čini plan korisnim za svakodnevni život. Zamislite: radnik u fabrici koristi AI da uštedi vreme kod kuće (planira obroke, prati zdravlje), farmer koristi app da prodaje direktno turistima, lekar koristi energetski efikasne servere za telemedicinu. To je holistički pristup – ne samo posao, već bolji život.

Sada, hajde da pogledamo preseke po nivoima, sa dubokim analizama i primerima.

Presek po nivoima: Kako se planovi uklapaju u obrazovni sistem

Osnovna škola: Temelj za multisupersilu – univerzalni digitalni moduli

U svim planovima, osnovna škola je univerzalna baza: deca uče osnove AI, digitalne pismenosti, cybersecurity preko igara, ali sa presekom sektora. Primer: Od prvog do četvrtog razreda, modul „Digitalni svet“ uključuje IT (Scratch), poljoprivredu (AI za biljke), energetiku (mali solarni paneli), turizam (virtuelne ture), zdravstvo (AI za zdravlje), proizvodnju (LEGO roboti). Ovo nije slučajno – prema OECD-u, rana multisektorijska edukacija povećava kreativnost za 25-30%.

Investicija: 200-250 miliona € za sve sektore zajedno (tableti, senzori, VR naočare, LEGO setovi). Obuka 10.000 učitelja (5.000 za bazu + 5.000 specijalizovanih). Primer iz prakse: U Finskoj multisektorijski moduli doveli su do 20% višeg inovacionog indeksa. U Srbiji, pilot u 200 škola 2026/27. mogao bi da pokaže rast interesovanja za sektore za 30-40%.

Benefiti preseka: Odmah – deca sa širokim znanjem, manje vremena na besmislenim igrama. Za 5 godina – 100.000 dece godišnje sa veštinama za sve sektore, smanjenje drop-out rate za 15%. Duže – populacija koja vidi veze (npr. AI iz IT-a pomaže u pametnoj energetici), rast BDP-a 3-5% kroz sinergetičke inovacije.

Srednja škola: Specijalizacija sa presekom – dualni sistem za hibridne veštine

Svaki sektor ima specijalizovane smerove (IT gimnazije, agritech tehničke, healthtech medicinske), ali sa obaveznim presečnim modulima (npr. AI za sve, ESG za sve). Plaćene prakse za učenike, sa rotacijom između sektora (npr. učenik agritech-a ide na praksu u energetsku firmu za solarnu navodnjavanje).

Investicija: 300-400 miliona € (oprema po sektoru – dronovi za poljoprivredu, coboti za proizvodnju, AI simulatori za zdravstvo). Obuka 6.000-8.000 nastavnika. Primer: U Nemačkoj dualni sistem sa presekom (IT + proizvodnja) stvorio 400.000 poslova. U Srbiji, 100 specijalizovanih škola po sektoru do 2030. moglo bi da proizvede 50.000 diplomaca godišnje sa hibridnim veštinama.

Benefiti: Odmah – učenici zarađuju tokom školovanja, firme dobijaju ranije talente. Za 5 godina – 100.000 diplomaca, izvoz +10 milijardi €. Duže – hibridni kadrovi (npr. IT + turizam = AI booking sistemi), rast inovacija 25-30%.

Fakulteti: Elitno obrazovanje u multisektorima – interdisciplinarni smerovi sa dualnim sistemom

Novi smerovi sa presekom: IT + poljoprivreda = agritech, IT + zdravstvo = healthtech, energetika + proizvodnja = green manufacturing. Dualni sistem: 50% teorija, 50% praksa koja je plaćena, sa rotacijom sektora.

Investicija: 400-500 miliona € za labove (AI centri, VR studije, solarni farme). Obuka 2.000 profesora. Primer: U Singapuru interdisciplinarni fakulteti (IT + turizam + zdravstvo) doveli su do 70% diplomaca u high-tech poslovima. U Srbiji, povećati upis na 10.000-15.000 godišnje po svim sektorima.

Benefiti: Odmah – studenti zarađuju tokom studija, manji odliv. Za 5 godina – 100.000 novih stručnjaka, izvoz +15 milijardi €. Duže – Srbija sa 400.000 high-tech poslova, BDP 150-200 milijardi €.

Prekvalifikacije i dokvalifikacije: Masovni prelazak sa presekom

100.000-150.000 ljudi godišnje – kursevi sa presekom (npr. AI za sve sektore, ESG za sve). Primer: Rudar iz energetike prekvalifikuje se za green proizvodnju, konobar iz turizma za AI u zdravstvu (telemedicina).

Investicija: 400-500 miliona € (stipendije). Primer: U Poljskoj multisektor prekvalifikacija dovela do rasta BDP-a 2-3%.

Benefiti: Odmah – 50.000 novih poslova. Za 5 godina – 400.000 prekvalifikovanih, rast BDP-a 4-6%. Duže – ekonomija bez siromašnih sektora.

Uloga firmi: Univerzalni model za sve – od usvajanja škola do spin-off fondova

Svaka firma usvaja škole, otvara akademije, nudi dualna mesta, investira u spin-off-ove – sa 200% poreskim kreditom. Presek: Firme dele fondove (npr. IT firma ulaže u agritech spin-off).

Investicija po firmi: 100.000-500.000 € godišnje. Primer: U Tajvanu firme ulažu u multisektor, rezultat: 20.000 inženjera godišnje.

Benefiti: Odmah – ROI 5-10x. Za 5 godina – niži troškovi, veća inovativnost. Duže – 10-20 jednoroga po sektoru.

Detaljnije etape implementacije za multisupersilu – Plan jun 2026 – 2035.

Etapa 0 (jun-sept 2026.)

Jedinstvena Uredba za sve sektore („Nacionalni multisupersila preporod 2026-2035“)
Osnivanje jednog Saveta sa podkomitetima po sektoru
Zakon o 200% poreskom kreditu za sve ulaganja u obrazovanje
Jedinstveni fond 2-3 milijarde € (država 40%, EU 40%, firme 20%)

Etapa 1 (oktobar 2026 – jun 2028.)

Obuka 12.000-15.000 nastavnika multisektorijski
Opremanje 1.500-2.000 škola (AI labovi, dronovi, simulatori)
Prvih 30.000-40.000 prekvalifikovanih po sektorima
Prvi dualni ugovori u 200 škola i 20 fakulteta

Etapa 2 (2028-2031.)

Specijalizovani smerovi u 300 škola po sektorima
100.000 prekvalifikovanih godišnje
10-15 multisektorijskih inkubatora (Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac, Subotica, Zlatibor, Obrenovac, Kostolac)

Etapa 3 (2032-2035.)

60-80% sektora koristi AI i digitalne alate
Izvoz po sektorima: IT 20 milijardi, poljoprivreda 10, energetika 8, turizam 15, zdravstvo 6, proizvodnja 40 – ukupno 99 milijardi €
50-80 jednoroga multisektorijskih (npr. IT + zdravstvo = healthtech)

Budućnost: Šta ako uspe – ili ne, sa stručnim prognozama

Ako uspe, ovaj multisektorski plan neće samo biti još jedan dokument koji skuplja prašinu u fiokama – on će biti katalizator za ekonomsku revoluciju kakvu Srbija nije videla od vremena industrijalizacije. Prema izveštajima Svetske banke iz 2024. i 2025. godine, slični multisektorski pristupi u tranzicionim ekonomijama (poput Poljske i Estonije) povećavaju BDP za 8-12% godišnje u prvim 5-7 godinama, zahvaljujući sinergiji između sektora, masovnim prekvalifikacijama i fokusom na digitalizaciju. Konkretno, do 2030. godine, Srbija bi mogla da dostigne BDP od 100-120 milijardi evra (sa rastom od 6-8% godišnje), nezaposlenost bi pala na 5-7% (sa trenutnih 9-11%), prosečna plata bi porasla na 1.800-2.200 evra (sa sadašnjih ~900+ evra), a izvoz bi se popeo na 50-60 milijardi evra godišnje, sa fokusom na visokovredne proizvode poput AI softvera, organske hrane, zelene energije i pametnih mašina. Do 2035. godine, BDP bi dostigao 150-200 milijardi evra, stavljajući nas u top 30 u Evropi po konkurentnosti (sa sadašnjeg 68. mesta po WEF indeksu), sa 500.000-600.000 high-tech poslova u svim sektorima i odlivom mozgova ispod 5.000 godišnje (sa sadašnjih 15.000-20.000).

Stručni podaci podržavaju ovo: WEF prognozira da će AI i automatizacija stvoriti 97 miliona novih poslova globalno do 2030. godine, a Srbija, sa ovim planom, može da uhvati najmanje 20.000-30.000 tih poslova u prvih 3-5 godina, posebno kroz interdisciplinarne veštine (npr. IT + poljoprivreda = agritech, što bi povećalo prinose za 30-40% prema FAO podacima). EU Green Deal će doneti 1 milijon novih zelenih poslova u regionu do 2030. godine – mi možemo 100.000–150.000, sa fokusom na ESG integraciju, što bi smanjilo emisije CO2 za 40-50% (prema IRENA izveštaju) i privuklo 10-15 milijardi evra stranih investicija (kao u Poljskoj, gde je Green Deal doneo 200.000 poslova). Primer: Estonija je sličnim pristupom povećala BDP po glavi sa 5.000 na 30.000 evra za 20 godina – mi možemo brže, jer imamo veći potencijal u prirodnim resursima i lokaciji. Do 2040. godine, ako se plan održi, Srbija bi mogla da ima BDP od 250-300 milijardi evra, sa prosečnom platom od 3.000-4.000 evra, nezaposlenošću ispod 4%, i postane neto izvoznik talenata (kao Tajvan danas, gde je 20% diplomaca u high-tech-u). To znači manje siromaštva, bolje zdravlje (duži vek zahvaljujući AI dijagnostici), čistiju okolinu (zelena energetika), i zemlju gde deca ostaju jer vide budućnost ovde, a ne u Nemačkoj ili Austriji.

Ako ne uspe, posledice će biti bolne i nepovratne. Prema McKinsey-ju iz 2024. godine, zemlje sa slabim obrazovanjem i kvalifikacijama gube 1-2% BDP-a godišnje zbog niske produktivnosti, a u tranzicionim ekonomijama to može da ide i do 3-4% ako se ne uhvati talas digitalizacije. Do 2030. godine, BDP bi jedva dostigao 80-90 milijardi evra (rast 2-3% godišnje), nezaposlenost bi porasla na 12-15%, prosečna plata bi stagnirala na 800-1.000 evra, a izvoz bi ostao na 30-40 milijardi evra, uglavnom sirovine i outsourcing. Do 2035. godine, BDP jedva 100 milijardi evra, nezaposlenost 15-20%, odliv mozgova 30.000-40.000 godišnje (što bi nas koštalo dodatnih 3-5 milijardi € izgubljenog BDP-a godišnje), i EU kazne za emisije 1-2 milijarde € godišnje zbog neuskladjivanja sa Green Deal-om. Stručni podaci: Prema IRENA-i, zemlje koje zaostaju u zelenoj tranziciji gube 1-2 miliona poslova do 2030. – mi bismo izgubili 150.000-200.000 u energetici i proizvodnji. WEF upozorava da će zemlje sa slabim AI adaptacijom izgubiti 5-7% BDP-a do 2030. – za Srbiju to je 3-5 milijardi € godišnje. Primer: Grčka je propustila sličan talas 2010-ih, rezultat: BDP stagnirao, odliv 500.000 mladih, nezaposlenost 25%. U Srbiji bi to značilo siromašnija sela (poljoprivreda bez AI = prinosi -20% od klimatskih promena), zagađene gradove (energetika na uglju), bolnice sa listama čekanja od 1-2 godine (zdravstvo bez telemedicina), turizam sa 3-4 milijarde € izvoza (umesto 15), i fabrike koje se sele jer nemaju obučene radnike za robotiku. Do 2040. godine, Srbija bi mogla da ima BDP jedva 120-140 milijardi evra, nezaposlenost 18-25%, odliv 40.000-50.000 godišnje, i postane evropska periferija sa socijalnim nemirima, siromaštvom i zavisnošću od uvoza energije, hrane i tehnologije. Ako ne krenemo, naša deca će raditi za strane firme, a mi ćemo plaćati penzije za rudare umesto da oni budu inovatori, dok će naši lekari lečiti Nemce, a naši farmeri prodavati sirovine Holanđanima.

Zaključak: Krenite sad – ili se kajte zauvek

Ovo nije samo još jedan plan koji će se izgubiti u fiokama ministarstava ili na policama biblioteka – ovo je manifest za multisupersilu, krik iz dubine duše nekog ko voli svoju zemlju i vidi šta bi ona mogla da bude. Zamislite Srbiju 2035. godine ne kao periferiju Evrope koja se bori sa dugovima, inflacijom i odlivom mladih, već kao dinamičnu silu gde IT inovatori rade rame uz rame sa pametnim farmerima, gde zeleni energetičari napajaju fabrike budućnosti, gde turisti dolaze ne samo zbog lepota nego zbog personalizovanih AI doživljaja, gde lekari koriste telemedicinu da spasavaju živote u realnom vremenu, a proizvođači izvoze robote i pametne mašine umesto da ih uvoze. Ovo je vizija gde prosečna plata nije san o 1.000 evra, već realnost od 2.500-3.500 evra, gde BDP nije 70 milijardi evra nego 180-220 milijardi, gde izvoz nije 25 milijardi već 90-120 milijardi, i gde mladi ostaju jer vide prilike, a ne beže jer ih nema.

Ali da bismo došli tamo, moramo da krenemo sad – ne sutra, ne posle izbora, ne kada EU pošalje još jedan fond. Svaki izgubljeni mesec košta nas milijarde u neostvarenom izvozu, hiljade u odlivu talenata i milione u socijalnim troškovima. Ako uspe, kao što je uspelo u Estoniji gde su multisektorijski planovi podigli BDP po glavi sa 5.000 na 30.000 evra za dve decenije, Srbija će biti primer kako mala zemlja postaje velika. Ali ako ne uspe, kajemo se zauvek – kajemo se za decu koja su otišla, za sektore koji su propali, za prilike koje smo propustili. Ako ne delujemo, zaslužujemo ono što dobijemo – siromaštvo, zagađenje, liste čekanja i ekonomiju koja visi o niti stranih investicija. Zar stvarno hoćemo da budemo zemlja gde rudari čekaju penziju umesto da postanu inovatori, gde lekari leče Nemce umesto Srba, gde farmeri prodaju sirovine Holanđanima umesto da ih pretvaraju u visokovredne proizvode? Zar hoćemo da naša deca kažu: „Naši roditelji su znali, ali nisu hteli“? Ovo nije vreme za izgovore – ovo je vreme za akciju, za hrabrost, za promenu koja boli ali plaća.

Zato podelite ovaj manifest sa prijateljima, kolegama, porodicom – pošaljite ga na X, LinkedIn, Instagram, razgovarajte o njemu za večerom. Zahtevajte akciju od političara, firmi, škola – pišite pisma, organizujte panele, pokrećite peticije. Jer Srbija ne zaslužuje da sanja o supersilama – ona zaslužuje da bude supersila. Krenite sad, ili se kajte zauvek. Mi smo ti koji biramo – i vreme je da biramo bolje. Ako ne sad, kada? Ako ne mi, ko?