Ako vas intrigira neistraživi svet snova, Skyward Dream bi mogao privući vašu pažnju. Ova igra kombinuje platforming iz prvog lica sa osnovnim parkour mehanikama kako bi stvorila iskustvo istraživanja snova koje je minimalističko i relativno blago. Traje kraće od mojih snova (s obzirom na to da ih se nikad ne sećam), sa ukupnim trajanjem od oko sat vremena.
Kao takva, od nje ćete dobiti otprilike onoliko koliko biste očekivali od jednog sažetog indie naslova. Da li su platforming i parkour dovoljno dobro povezani da učine ovo podsvestno putovanje vrednim truda? Zatvorite oči, duboko udahnite i zaronimo zajedno u dubine Skyward Dream-a.
Skyward Dream počinje intrigantnim konceptom. Naš tihi protagonist bori se sa unutrašnjim demonima i svetskim stresorima, što šteti njegovoj podsvesti. Stoga se nalazimo u svojevrsnom eksperimentu koji uključuje istraživanje onog neistraživog kako bismo otkrili probleme koji muče našeg lika pogođenog snovima. Kroz nivoe ima malo dijaloga i kratke ekspozicije koja se oslanja na dosta psihološke terminologije.
Da li je zanimljivo? Do određenog stepena, da. Međutim, ubrzo bledi u pozadinsku buku, a navodno uznemirujući unutrašnji glas koji često upada ponekad zvuči kao loš AI. Za one koji su uveliko zainteresovani za psihologiju, ima tu zanimljivih koncepata. Nažalost, sam po sebi narativ nije preterano dubok niti privlačan. Pisanje je povremeno direktno sa bilješkama o unutrašnjim brigama i nesigurnostima, ali neke delove sam ipak našao zanimljivijim.
S obzirom na kratko trajanje igre, teško ju je previše kritikovati. Ono što je ovde prisutno je solidno i relativno prihvatljivo, mada nisam bio posebno impresioniran na kraju. Uprkos nadrealnim slikama i dizajnu nivoa, Skyward Dream više deluje kao običan lucidni san nego kao neka luda noćna mora na koju na početku podseća.
Šta je sa parkourom i zagonetkama? S obzirom na to da istražujemo svet snova, ima puno mogućnosti za kreativne prepreke i neobičan dizajn nivoa, zar ne? Opet, da i ne. Veći deo igre se sastoji od skakanja između platformi – ponekad se pomeraju, ponekad se podižu, a ponekad su brze. Povremeno ćete raditi malo trčanja po zidu, ali uglavnom je to trčanje i precizno ciljanje skokova.
Ako ste se nadali da će biti slična Mirror’s Edge sa momentima visokog intenziteta i skokovima vere, možda sanjate pogrešan san. Mehanički, igra funkcioniše relativno solidno, mada može biti… nespretno kod barijera za trčanje po zidu. Nedostaje onaj finiji osećaj preciznosti, što je povremeno izazivalo moju frustraciju.
Iako traje samo sat vremena, našao sam da mi duži lanci trčanja postaju zamorni. Jedna greška znači ponavljanje, i većinu vremena glavni izazov nije veština nego strpljenje. Možda postoji neka duboka simbolika u tome što istraživanje snova zahteva strpljenje koje meni nedostaje, ali nisam siguran da je to vredno kompromisa.
Tokom pet kratkih nivoa, skakaćete okolo prikupljajući ukupno 35 beleški. Da, ovo je prikupljačka igra. Lično, nije mi smetao ovaj pristup, jer drži stvari jednostavnim. Raspored nivoa može biti prilično zbunjujući, posebno u kasnijim nivoima kada se dodaju nove beleške, ali u novim delovima istih nivoa bez ikakvog obaveštenja. Malo čudno, i dovodi do nepotrebnog vraćanja unazad.
Kako napredujete, dobijate nove sposobnosti, poput brzog pokreta, dužeg skoka, usporavanja vremena i mogućnosti da vidite skrivene platforme. Dodaju male promene u igru, ali nema puno dubine ili kompleksnosti. Ponovo, ovo je miran popodnevni san umesto dubokog sna. Kada sve sakupite, vraćate se na početnu platformu i zatim odlazite u svoj skromni krevet.
Da li je ovo najbolji gejmplej koji ste ikada doživeli? Ne. Da li je vredno probati kasno uveče? Možda. Ima nešto zanimljivo u priči, a mehanički je dovoljno funkcionalno da oni sa interesovanjem za parkour ili teme snova mogu pronaći nešto u njoj. Ako ste iskusan ljubitelj video igara, sumnjam da je vredna truda.
Kao što sam već pomenuo, postoji nešto zanimljivo u dizajnu okoline u Skyward Dream. Ogromni, nametljivi objekti lebde kao da su suspendovani u praznini svemira. Možda je to aluzija na prazninu mog uma… hmmm. S obzirom na budžetsku prirodu naslova, vizuelni efekti dobro funkcionišu kako bi prodali podsvestne pejzaže. Ipak, bio sam pomalo razočaran što se igra suzdržava od jačih, intenzivnijih slika koje bi dočarale unutrašnje demone.
Čak i tako, Skyward Dream je u sredini spektra manjih indie igara. Ima funkcionalno prihvatljive mehanike, zanimljivu, iako nerazrađenu narativnu ideju i vizuale koji su kreativni, ali bez dodatne snage. S obzirom da volim parkour igre, ima nešto u ovome što je zabavno za tu određenu publiku. U suprotnom, ovo je solidan trud malog developera koji bi mogao zainteresovati određenu publiku.