Prestizni Univerzitet Kolumbija u Njujorku nedavno se našao u centru pažnje zbog slučaja koji je podstakao ozbiljnu debatu o akademskom integritetu u digitalnom dobu. Jedan od studenata ovog uglednog univerziteta suspendovan je nakon što je razvio, a navodno i koristio, sofisticirani softverski alat – za varanje na fakultetu – Cluely. Prema dostupnim informacijama, ovaj alat je imao potencijal da studentima pruži nedozvoljenu pomoć pri rešavanju najrazličitijih akademskih zadataka.
Slučaj, iako naizgled izolovan, baca svetlo na rastući izazov sa kojim se suočavaju obrazovne institucije širom sveta: kako održati integritet procesa ocenjivanja u eri napredne tehnologije, uključujući i sveprisutniju veštačku inteligenciju?
Softver sa „svemoćnim“ potencijalom
Student je navodno kreirao alat koji je mogao da asistira, pa čak i rešava, širok spektar akademskih obaveza – od domaćih zadataka i testova do pisanja eseja i rešavanja kompleksnih problema u različitim oblastima studija. Iako precizni tehnički detalji funkcionisanja softvera nisu u potpunosti javno obelodanjeni, spekuliše se da je mogao koristiti napredne algoritme, pristup bazama podataka, ili čak elemente veštačke inteligencije kako bi generisao odgovore ili pružio rešenja na način koji zaobilazi tradicionalne metode provere znanja.
Namena alata, kako se čini, nije bila isključivo olakšavanje učenja ili provera rešenja, već pružanje direktne, nedozvoljene pomoći koja bi se mogla okarakterisati kao varanje. Upravo ta sposobnost „varanja u svemu“, kako je figurativno opisano, privukla je pažnju univerzitetskih vlasti.
Cluely is out. cheat on everything. pic.twitter.com/EsRXQaCfUI
— Roy (@im_roy_lee) April 20, 2025
Reakcija univerziteta i šire implikacije
Uprava Kolumbija Univerziteta je reagovala promptno i strogo, rezultirajući suspenzijom studenta. Ovakva mera jasno signalizira stav institucije po pitanju kršenja akademskih pravila. Politika većine univerziteta nedvosmisleno zabranjuje korišćenje bilo kakvih nedozvoljenih sredstava pri izradi radova ili polaganju ispita, a razvoj i korišćenje ovakvog softvera svakako spada u tu kategoriju.
Ovaj incident, međutim, nije samo priča o jednom studentu i jednom univerzitetu. On je simptom šire promene u obrazovnom pejzažu. Sa alatima poput ChatGPT-a i sličnih AI modela koji postaju sve dostupniji i sofisticiraniji, univerziteti se bore da pronađu efikasne načine za detekciju neautorizovane pomoći i prilagođavanje nastavnih metoda.
Pitanja koja se nameću su brojna: Da li su trenutni metodi ocenjivanja zastareli? Kako definisati granicu između legitimnog korišćenja tehnologije kao alata za učenje i nedozvoljenog varanja? Kako edukovati studente o etičkim dilemama koje donosi nova tehnologija?
Neki stručnjaci smatraju da ovakvi alati, varanje na fakultetu, paradoksalno, mogu primorati obrazovni sistem na pozitivne promene – na primer, na prelazak ka usmenim ispitima, projektima koji zahtevaju kritičko razmišljanje i originalnost koju AI teško može da replicira, ili na korišćenje tehnologije za kreiranje sigurnijih i adaptivnijih testova.
Slučaj na Kolumbiji, stoga, predstavlja važan podsetnik da tehnološki napredak uvek sa sobom nosi i nove izazove, a akademski svet će morati brzo i efikasno da se prilagodi kako bi očuvao svoje temeljne vrednosti.
