Prema najdetaljnijoj simulaciji kosmičkog sudara Zemlje i Teje izrađenoj do sada, Mesec je, kao posledica tog događaja, mogao biti formiran u vrlo kratkom vremenu.
NASA-in istraživački centar Ames i univerzitet Durham objavili su u časopisu The Astrophysical Journal Letters rad koji baca novo svetlo na proces nastanka Zemljinog prirodnog satelita, Meseca. Dosadašnje vodeće hipoteze o tom događaju govore kako je Mesec nastao u ranoj fazi nastanka same Zemlje, pre otprilike 4,5 milijarde godina, nakon velikog sudara s drugim nebeskim objektom.
No, takvi modeli teško objašnjavaju sastav stena na Zemlji i Mesecu, pogotovo u kombinaciji s potrebnom ugaonom količinom savijanja. Isto tako, većina teorija koje danas govore o nastanku Meseca pretpostavljaju da je taj proces trajao nekoliko desetina do nekoliko stotina godina. Iz ovih razloga svi dosadašnji modeli tema su rasprava i znanost još uvek nema finalni odgovor o tačnom procesu nastanka Meseca, a toj su raspravi sada pridoneli i novi rezultati kompjuterske simulacije.
Najdetaljnija simulacija dosad
U spomenutom radu se opisuje simulacija, izrađena uz pomoć superračunara, koja kaže da je veliki kosmički sudar mogao u vrlo kratkom roku stvoriti planet i njegov prirodni satelit, pa istog smestiti značajno izvan Rocheove granice planeta (udaljenosti na kojoj satelit može ostati stabilan u orbiti). Za nastanak satelita, pokazala je simulacija, moglo je biti potrebno tek nekoliko sati, tokom kojih se velika količina užarenog materijala mogla formirati u kuglu.
Simulacija, koju su stvorili u istraživačkom centru Ames I Univerzitetu Durham, najdetaljnija je tog tipa do sada i najviše rezolucije, a njen je rezultat i vrlo atraktivna vizualizacija, prikazana u priloženom videu. Kretanja nebeskih tiela simulirana su stotinama milijona čestica, što je i do hiljaduu puta više od svih do sada izrađenih sličnih simulacija.
Ovde, u završetku, vidimo ranu Zemlju, u koju potom udara planeta veličine Marsa (tradicionalno nazvana Teja ili Orfej). Nakon sudara stvara se velika količina delova i užarene mase, koja se potom formira u dva nebeska tiela. Manje od njih vrlo brzo formira se u Mesec, a zbog gravitacijskog uticaja većeg objekta, današnje Zemlje, „lansirano“ je u udaljenu i stabilnu orbitu.
Simulaciju je odradilo superračunar COSMA: The DiRAC Memory Intensive System, u vlasništvu univerziteta Durham, na open source simulacijskom kodu SWIFT. Dobijeni podaci otvoriće nove smerove istraživanja procesa postanka Meseca i naučnicima dati bolji uvid u isprepletenu davnu istoriju naše planete i njegovog prirodnog satelita. Nove teorije, potpomognute ovom simulacijom, mogu objasniti, orbitu, sastav, inklinaciju i evoluciju Meseca, sve odjednom, što dosadašnje teorije nisu uspevale.
